Odlukom Županijskog suda, nekadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader, koji kaznu izdržava u zatvoru u Lipovici, pušten je na uslovnu slobodu
Na sednici sudskog veća Županijskog suda u Sisku doneta je odluka o puštanju nekadašnjeg hrvatskog premijera Iva Sanadera.
Danas (31. jul) se na sudu odlučivalo i odlučilo da bivši premijer ispunjava uslove da mu se odobri prevremeni izlazak iz zatvora pre izdržane celokupne kazne.
Sanader je osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina i osam meseci zatvora. Tokom izdržavanja kazne koristio je pogodnosti propisane Zakonom o izvršavanju kazne zatvora, pa je već bio viđen izvan zatvorskih zidina, u Zagrebu i Kutini.
Na ročištu u sisačkom sudu utvrđeno je da Sanader ispunjava uslove za prevremeni izlazak iz zatvora.
Korupcijske afere i ratno profiterstvo
Podsetimo, Vanraspravno veće zagrebačkog Županijskog suda nepravosnažno je odlučilo da će bivši premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice, Ivo Sanader na osnovu presuda u tri korupcijske afere „Fimi Media“, „Planinska“ i „Ina-MOL“, iza rešetaka morati da provede ukupno 18 godina i osam meseci.
Zbog izvlačenja novca iz hrvatskih javnih preduzeća u crni fond HDZ i neevidentirane donacije u blagajni stranke, Sanader je osuđen na sedam godina zatvora.
Za traženje i primanje 17,5 miliona kuna od Stjepana Fiolića za pogodovanje pri prodaji zgrade Ministarstvu dobio je još šest godina zatvora, a za prepuštanje upravljačkih prava nad naftnom kompanijom „Inom“ mađarskoom „Molu“ za mito od deset miliona evra, osuđen je na još šest godina boravka iza rešetaka.
Sanader je optužen i za ratno profiterstvo na osnovu Zakona o nezastarevanju krivičnih dela ratnog profiterstva i krivičnih dela iz procesa privatizacije, jer se sve događalo u vreme rata u Hrvatskoj.
Sanader je sa mesta premijera iznenada, bez objašnjena otišao sredinom 2009, a potom je protiv njega pokrenuto niz istraga zbog korupcije.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
