Napad Izraela na Bejrut: Rat od koga strepi ceo svet

Borbeni avioni izraelske vojske sinoć su napali južno predgrađe Bejruta. Pogođena je osmospratna stambena zgrada, a bolnica koja se nalazi u blizini je pretrpela manja oštećenja.

Lebanon Israel Palestinians

Nakon eksplozija, dok se dim dizao iznad grada, zbrka je bila velika. Ministarstvo zdravlja Libana je saopštilo da je „jedan civil ubijen i 68 ranjeno, od kojih je pet u kritičnom stanju“.

Da li je prilikom bombardovanja ubijen komandant šiitske milicije Hezbolah Fuad Šukr koji je bio meta izraelskog napada?

Pozivajući se na obaveštajne izvore, izraelski mediji kažu da jeste. „Lovci izraelskih vazduhoplovnih snaga eliminisali su u blizini Bejruta vojnog komandanta terorističke organizacije Hezbolah i šefa njene strateške jedinice Fuada Šukra“, prenosi Dojče vele (DW) reči portparola izraelske vojske.

Saudijska televizija Al Arabije takođe je javila da je Šukr ubijen tokom napada i da je njegov leš prevezen u bejrutsku Al Rasul Al Azam bolnicu koju su opkolile libanske snage bezbednosti. Snimci pokazuju jednog čoveka koji leži na krevetu u hitnoj službi. Potvrde da li je to bio Šukr, živ ili mrtav, nije bilo.

Libanski mediji su, međutim, odmah posle izraelskog napada javili da je ubijena jedna žena i da ima na desetine ranjenih. Hezbolah tvrdi da je Šukr živ. Prethodno je agencija Rojters javila, pozivajući se na bezbednosne izvore – da je „komandant Šukr preživeo izraelski napad“.

Fuad Šukr smatra se bliskim savetnikom lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i jedan je od najviših vojnih zapovednika ovog pokreta.

Libanska televizija je snimila ljude na ulici koji viču: „Bog blagoslovio Nasralaha“ i „Netanjahu će platiti za ovo“.

Ubistvo u Teheranu: Likvidiran vođa Hamasa Ismail Hanije

Izrael Hezbolah smatra odgovornim za napad na fudbalski teren na Golanskoj visoravni tokom koga je ubijeno 12 deca uzrasta između 10 i 16 godina. Takav napad jevrejska država ne može da ostavi nekažnjenim.

Izraelska vojska je zauzela Golansku visoravan, kameniti plato u jugozapadnoj Siriji, u završnoj fazi Šestodnevnog rata 1967. godine. Sirijske trupe su 1973. pokušale ponovno zauzmu to područje, što im nije pošlo za rukom. „Oktobarski rat“ ili „Jomkupurski rat“ iz 1973. završen je sporazumom o prekidu vatre između Sirije i Izraela i stacioniranjem misije Plavih šlemova UN na Golanu. Arapski svet smatra da je ova oblast pod izraelskom okupacijom.

Hezbolah: 100.000 boraca, 150.000 raketa

Libanski ministar spoljnih poslova Abdalah Bu Habib rekao je da je njegova vlada osudila izraelsko granatiranje Bejruta, da će podneti žalbu Ujedinjenim nacijama i da se nada da odgovor Hezbolaha neće dovesti do eskalacije.

Libanske vlasti, međutim, nemaju nikakvu kontrolu nad Hezbolahom koji, prema američkim obaveštajnim izvorima, ima oko 100.000 dobro obučenih, u ratovima prekaljenih boraca.

U jednom izveštaju koji je rađen za Američki Kongres piše da bi Hezbolah u Libanu mogao da raspolaže sa oko 150.000 raketa različite razorne moći – od malih, nenavođenih, kratkog dometa koje počivaju na ruskim, kineskim iranskim konstrukcijama, do navođenih raketa srednjeg dometa sa eksplozivnim punjenjem od pola tone. Novac i oružje uglavnom dobija iz Irana, preko Sirije.

Lebanon Israel Palestinians

Hezbolah se odomaćio u Libanu. Ima svoje predstavnike i u parlamentu i u izvršnoj vlasti. Verski, politički i vojni vođa ove moćne organizacije je od 1992. Hasan Nasralah (63) koji je u poslednjem velikom sukobu Hezbolaha sa Izraelom u šiitskom svetu stekao status „nacionalnog heroja“.

Tokom tog „drugog libanskog rata“ rata u leto 2006. Hezbolah je, pisao je nemački „Špigel“, 33 dana odolevao naletima izraelske vojske i izborio „pat poziciju“. Ovoj šiitskoj gerili je tada pošlo za rukom, što svim arapskim vojskama za pola veka nije – da zaustavi Izraelce.

Izraelski ministar odbrane Joav Galan je je platformi X napisao: „Fuad Šukr ima krv mnogih Izraelaca na svojim rukama. Pokazali smo da ktv naših ljudi ima cenu“.

Od novog velikog sukoba između Izraela i Hezbolaha, čija komanda sluša naređenja mula iz Irana, strahuju i Evropa i Amerika jer bi u vrtlog rata uvukao ceo Bliski istok, pa posredno i Rusiju koja pruža podršku Iranu i Siriji. Američke tesne vojne i političke veze sa Izraelom su dobro poznate.

Reakcije iz sveta

Radikalno-islamistčki Hamas je osudio granatiranje Bejruta. Napad je „opasna eskalacija“, navodi se u saopštenju. Jemenski pobunjenici Huti dali su slične komentare, nazvavši izraelsko raketiranje „flagrantnim kršenjem libanskog suvereniteta“.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je vazdušni napad na Bejrut „ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava“.

Sjedinjene Države ne veruju da je rat između Hezbolaha i Izraela neizbežan, izjavila je u utorak portparolka Bele kuće, Karin Žan Pjer. Ona je kazala da predsednik Džo Bajden „veruje da se to može izbeći“ i poručila da Bela kuća veruje da je moguće postići diplomatsko rešenje za sukob, što bi omogućilo libanskim i izraelskim civilima da se „vrate svojim domovima“ i žive u sigurnosti.

Na pitanje zašto Bajdenova administracija veruje da je to moguće Žan Pjer je rekla: „Zato što moramo biti optimistični, mislim da je važno imati diplomatsko rešenje. Ne želimo da vidimo eskalaciju, ne želimo sveopšti rat“.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin kaže da ne misli da je borba Izraela i Hezbolaha neizbežna, ali da je zabrinut zbog mogućnosti eskalacije, prenosi Glas Amerike.

Rat 2006. godine

Liban, koga su nekada zvali „Švajcarskom Bliskog istoka“, je od svog osnivanja bio poligon za sukobljavanje regionalnih sila. U građanskom ratu od 1975. do 1990. poginulo je oko 150.000 ljudi.

To je bilo vreme rađanja Hezbolaha – do zuba naoružane organizacije koja je postala država u državi. Osnovala ju je sredinom 1980-tih iranska Revolucionarna garda sa jasnim ciljem: da širi idologiju ajatolaha Homeinija među šiitima u južnom Libanu – i da se bore protiv Izraela koga „treba sravniti sa lica zemlje“.

Izraelska vojska je u sklopu operacije „Mir za Galileju“ 1982. umarširala u Liban, umešala se u građanski rat da bi se obračunala sa svim tamo prisutnim neprijateljskim snagama. Nije uspela u tom naumu, ali je i nakon okončanja građanskog rata ostala na jugu zemlje.

Plan je bio da se osigura „bezbednosna zona“. Dolazilo je do stalnih sukoba između boraca Hezbolaha i izraelskih vojnika. Do 2000. godine, kada su se izraelske trupe konačno povukle iz Libana, život je izgubilo oko 1000 izraelskih vojnika.

Posle rata 2006. Hezbolah i Izrael ponovo intenzivno razmenjuju vatru otkako je počeo rat u Gazi, pošto je Hezbolah počeo da ispaljuje rakete na Izrael u znak podrške Palestincima.

Neprijateljstva su uglavnom bila ograničena na deo oko granice. Izrael je zato evakusio na desetine hiljada ljudi koji žive u graničnom pojasu. Obe strane su ranije rekle da ne žele širu konfrontaciju – iako je konflikt pokrenuo strahovanja da se ide ka velikom ratu.

Za sada se čini da obe strane nameravaju da izbegnu eskalaciju. Ali međusobni napadi su se pojačli. Prema sopstvenim izjavama, šiitska milicija deluje solidarno sa Hamasom: zaustaviće svoje napade tek kada dođe do prekida vatre u Gazi.

Izvor: Dojče vele (DW), Glas Amerike