Mulerova lista

Američki predsednik Donald Tramp nije u ponedeljak došao na posao. Umesto u čuvenoj Ovalnoj sobi u prizemlju Bele kuće, čitav dan je proveo sam u predsedničkom apartmanu na prvom spratu gledajući televiziju uz povremene izlive psovki koje su se, kako piše „Vašington post“, čule u hodniku kroz zatvorena vrata.

foto: ap

To je bila njegova reakcija na vest o hapšenju bivšeg šefa svog izbornog štaba Pola Manaforta i njegovog pomoćnika Rika Gejtsa. Njih dvojicu je specijalni istražitelj Robert Muler optužio za niz krivičnih dela, uključujući pranje novca, izbegavanje poreza, neprijavljeni rad za stranu državu, ometanje istrage i „zaveru protiv Sjedinjenih Država“. Ova poslednja tačka zvuči ozbiljnije nego što jeste, jer se u američkom pravnom sistemu ne odnosi na izdaju, nego na dogovorno obmanjivanje saveznih vlasti i u stvari služi da pojača ostale tačke iz optužnice.

TA KVARNA HILARI: Koliko ga je hapšenje bivših saradnika pogodilo dâ se zaključiti iz činjenice da je Tramp, poslovično sklon rafalnom tvitovanju, tokom prva dvadeset četiri sata nakon hapšenja odaslao samo jedan tvit, odnosno dva vezana. „Žao mi je, ali to je bilo pre mnogo godina, pre nego što je Manafort ušao u kampanju. Zašto ne jure Kvarnu Hilari i Demokrate?????“, poručio je američki predsednik i dodao naknadnu misao: „…Sem toga, nema udruživanja!“

foto: ap

Ova poslednja reč odnosi se na sumnju da su ruske vlasti doturale Trampovim ljudima kompromitujući materijal o Hilari Klinton i tako uticale na ishod američkih predsedničkih izbora, a Muler je proletos imenovan upravo sa zadatkom da te sumnje istraži. Strogo govoreći Tramp je u pravu, jer se optužbe odnose na aktivnosti Manaforta i Gejtsa za račun bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je svrgnut s vlasti u februaru 2014. i danas živi u izgnanstvu u Moskvi. Problem za američkog predsednika je u tome što se veruje da su Manafort i Gejts samo prvi u nizu Trampovih saradnika i rođaka koje Muler istražuje i da nova hapšenja tek slede. Sem toga, mada se u optužnici Rusi ne pominju, u optužnom materijalu se opisuje susret Manafort ovog saradnika Džordža Papadopulosa, bivšeg Trampovog savetnika za spoljnu politiku, sa nekim Rusima u Londonu koji su mu obećali da će mu dati „prljav veš“ o Hilari. Taj Papadopulos je uhapšen u potpunoj tajnosti još u aprilu ove godine, isto zbog pranja novca i ometanja istrage, ali je u zamenu za blažu kaznu pristao na saradnju sa Mulerom i otkucao Manaforta i Gejtsa.

foto: twitter.com

LONDONSKA VEZA: Priča o Papadopulosu, koja ima sve elemente trilera, počinje u aprilu 2016, kada ga je Tramp imenovao za svog glavnog savetnika za spoljnu politiku. „To je jedan sjajan tip, naftaš sa dobrim međunarodnim vezama“, rekao je tada Tramp „Vašington postu“, predstavljajući svoj savetnički tim. Ovaj tridesetogodišnji Amerikanac grčkog porekla, koji je do ulaska u Trampov tim radio kao posrednik za razne naftne kompanije, sreo se u dva navrata u Londonu sa misterioznom osobom koja se u optužnom materijalu pominje samo kao „Profesor“ i sa nekom Ruskinjom koja je tvrdila da je nećaka ruskog predsednika Vladimira Putina. Njih dvoje su obećali Manafortu kompromitujući materijal o Hilari Klinton u obliku velikog broja elektronskih poruka koje su ruski hakeri ukrali iz izbornog štaba Trampove rivalke. U zamenu su nudili susret u četiri oka sa Putinom i da Tramp nakon izbora promeni politiku prema Rusiji i ublaži ili skine sankcije.

Taj materijal, rekao je Papadopulos agentima FBI-ja, profesor i „nećaka“ nikada nisu isporučili, ali samo mesec dana nakon londonskih susreta ukradena prepiska Hilari Klinton, na hiljade poruka, osvanula je na Vikiliksu, sajtu Džulijana Asanža koji je još tada, kao i danas, živeo u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Premda u tim mejlovima nije nađeno ništa skandaloznije od unutarpartijskih spletkarenja i nekih pikantnih (ali ne i kriminalnih) detalja o sponzorima Hilarine kampanje, mejlovi su bili dovoljni da poseju sumnju u integritet kandidatkinje i tako umanje njene šanse za pobedu.

Papadopulos je izbačen iz Trampovog tima u avgustu prošle godine, zajedno sa Manafortom, kada su se u štampi pojavile vesti o njihovim sumnjivim vezama sa ukrajinskim oligarsima i njihovim naftnim kompanijama. Tramp je tada opisao Papadopulosa kao „nižerazrednog saradnika koji nije imao pristup njemu lično“, a Manaforta kao „volontera koji nije bitno uticao na kampanju“.

Kada je Papadopulos proletos prvi put razgovarao sa agentima FBI-ja, pričao im je o svojim londonskim susretima sa misterioznim profesorom i navodnom Putinovom nećakom, ali ih je slagao da se to desilo mnogo ranije, pre nego što je ušao u Trampov tim, a lagao je i o neprijavljenom novcu koji je dobio od Ukrajinaca kao Manafortov saradnik. Shvativši da su mu agenti na tragu, izbrisao je svoj Fejsbuk nalog (na kome je bilo niz zajedničkih slika sa oligarsima) i promenio mobilni telefon. Uhapšen je na aerodromu u Majamiju prilikom pokušaja da pobegne iz zemlje, a onda je odlučio da kaže sve što zna, uključujući i to da su Tramp i Manafort znali za rusku ponudu u Londonu i da su bili spremni da je prihvate.

CRNOGORSKA VEZA: Tako stižemo do Pola Manaforta, glavnog junaka ove priče, iskusnog lobiste koji je svoju karijeru počeo još u izbornom štabu Džeralda Forda, koji je nasledio Ričarda Niksona nakon Votergejta.

Manafort je u međuvremenu ušao u međunarodne vode i dugo je zastupao interese kongoanskog diktatora Mobutu Sese Sekua, Ferdinanda Markosa i drugih lidera sličnog kova. To su bili solidno plaćeni poslovi, ali sekira mu je upala u med tek početkom dvehiljaditih, kada se upustio u poslovni i prijateljski odnos sa ruskim oligarhom Olegom Deripaskom, koji je i danas jedan od najbližih Putinovih saradnika.

Deripaska, koji je imao veliki udeo u naftnoj industriji Ukrajine, upoznao ga je sa Janukovičem i od tada ga je, kako narod kaže, krenulo: prema optužnici, Manafort je preko niza of-šor kompanija od pranja ukrajinskog novca zaradio oko devetnaest miliona dolara samo u poslednjih pet godina. Imao je stan na Menhetnu, vilu u Bruklinu, nekretnine u Kaliforniji i u Merilendu, kod Vašingtona. Imao je i ekstravagantan ukus: potrošio je gotovo 850.000 dolara na odeću u jednom njujorškom butiku za muškarce i blizu pola miliona u sličnom butiku u Holivudu; oko milion dolara je platio antikvarne tepihe za svoju rezidenciju u Merilendu i imao tri identična rendžrovera i luksuznog mercedesa. Sve će to gotovo izvesno biti konfiskovano, a Manafort će, ukoliko ne uspe da napravi dogovor sa Mulerom po uzoru na Papadopulosa, sledećih nekoliko godina morati da se navikne na neuporedivo skromniji život u ćeliji federalnog zatvora.

foto: tanja valič / tanjug

Zanimljivo je da je ovaj biznismen u bar dva navrata radio sa bivšim crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem. Prvi put je u Podgorici viđen kada je Deripaski pomogao da kupi aluminijumski kombinat (KAP). Sem toga je, prema sopstvenom priznanju (za istraživačku mrežu BIRN), u saradnji sa Deripaskom pomogao Đukanoviću da 2006. pobedi na referendumu za nezavisnost. U međuvremenu su se drugovi razišli: KAP je propao, a Deripaska je trenutno u sudskom sporu i sa crnogorskom vladom i sa Manafortom, za koga tvrdi da ga je prevario za silne milione. Manaforta potražuju i Ukrajinci, koji ga terete za pomaganje Janukoviču u proneveri silnih miliona iz državne kase.

KO JE SLEDEĆI: U Americi, a i šire, javnost nagađa ko je sledeći na Mulerovom spisku. Muler, bivši marinac i veteran iz vijetnamskog rata, istakao se kao pomoćnik državnog tužioca u procesima protiv nikaragvanskog generala Manuela Norijege i mafijaškog bosa Džona Gotija, a od 2001. do 2013. bio je na čelu FBI-ja – njegovim radom bili su zadovoljni i Džordž Buš mlađi i Barak Obama.

Reputacija nemilosrdnog istražitelja otpornog na pritiske verovatno je bila presudna u odluci Džejmsa Kornija, državnog tužioca koga je Tramp nasledio od Obame, da Mulera imenuje za specijalnog istražitelja. Tramp je smenio Kornija kada je ovaj odbio da mu se zakune na lojalnost i obustavi istragu o ruskom uticaju na kampanju, ali se nije usudio da o istom trošku otpusti i Mulera, tim pre što za tako nešto nije mogao da nađe opravdanje.

Kao glavni kandidati za nove optužnice pominju se Trampov zet i specijalni savetnik Džared Kušner (oženjen Trampovom ćerkom iz drugog braka Ivankom). Kušner je odavno u teškim finansijskim problemima zbog loše investicije u velelepnu zgradu na Menhetnu koja je u međuvremenu jako izgubila na vrednosti i zbog koje bankama duguje oko milijardu dolara. Kušner je osoba od najvećeg Trampovog poverenja, pa se pretpostavlja da je, ukoliko je bilo nedozvoljene komunikacije sa Rusima, morao da zna sve o tome. Kao i Manafort, čije su ukrajinske malverzacije svakako bile poznate Rusima, pa su možda poslužile kao materijal za ucenjivanje i vrbovanje, Kušner je zbog svoje finansijske situacije bio laka meta za neku rusku ucenu, a njegovo eventualno hapšenje ozbiljno bi ojadilo Trampa.

Drugi na spisku kandidata za hapšenje je Džef Sešns, bivši senator koji je nasledio Manaforta na čelu Trampovog izbornog štaba, a zatim Kornija na mestu državnog tužioca. Sešns se rano izuzeo iz istrage o Rusima zbog sukoba interesa, ali je u više navrata bio ispitivan pred Kongresom i Senatom: svima je rekao da o Rusima ništa ne zna, a ako se ispostavi da je lagao, i njega čeka zatvor.

Na kraju, pominje se i Trampov sin Doni, koji je takođe učestvovao u kampanji i koji je na ručku sa ruskim ambasadorom Kisljakovom i jednom pravnicom bliskom Kremlju dobio sličnu ponudu kao i Papadopulos. On je posle pričao da je napustio prostoriju čim je čuo tu ponudu i da mu se ceo razgovor činio toliko neozbiljan da mu nije palo na pamet da ga prijavi FBI-ju.

Međutim, čak i ako se ispostavi da je Trampova kampanja aktivno sarađivala sa Rusima i da je on to znao i odobrio, Muler neće moći da ga optuži do kraja mandata, jer ga štiti predsednički imunitet.

Tramp još ima mogućnost da otpusti Mulera i abolira Manaforta i Gejtsa, ali bi to bilo ravno priznanju krivice i možda bi pokrenulo impičment. Za ovu proceduru je potrebna dvotrećinska podrška Kongresa i natpolovična većina u Senatu, a u oba doma većinu imaju republikanci koji uz par izuzetaka podržavaju Trampa. U slučaju otpuštanja Mulera, međutim, republikanski kongresmeni i senatori su najavili da bi mu dalju podršku uskratili.

Za sada sve vodi ka zaključku da je ovo početak Trampovog kraja. Iz Bele kuće su već procurile nezvanične informacije da je odustao od drugog mandata i da se neće kandidovati na izborima 2020. Međutim, čak i ako je Tramp lično nedodirljiv, ako mu značajan broj saradnika i članova kabineta završi u zatvoru, njegov kredibilitet će biti toliko narušen da objektivno neće moći da ostane na vlasti još dugo.