Nemačka ekonomija u višegodišnjem je padu, u 2026. godini nemačkoj privredi potreban je podsticaj, i pored ogromnih obećanja ekonimisti nisu preterano optimistični
Nekadašnja evropska ekonomska sila nalazi se u dugotrajnoj recesiji. Privreda je u padu od kraja 2022. godine, a za 2025. se očekuje tek skroman rast od oko 0,1 odsto. Prema više ekonomskih prognoza, svaki povratak privrednom rastu u Nemačkoj tokom 2026. godine biće sporiji i slabiji nego što se ranije očekivalo.
Iako mnogi ekonomisti veruju da će 2026. doneti snažniji rast, nade u brz oporavak slabe zbog sumnji u planirani investicioni talas Berlina pod kancelarom Fridrihom Mercom, piše Dojče vele.
Uoči Božića, nemačka Savezna banka (Bundesbanka) je snizila prognozu rasta za 2026. godinu na 0,6 odsto, sa prethodnih 0,7 odsto iz juna. Istovremeno, centralna banka je povećala prognozu za 2027. Na 1,3 odsto, predviđajući ubrzanje ekonomske aktivnosti od drugog kvartala 2026. godine.
Skromna prognoza rasta koju je objavila Bundesbanka poklapa se sa drugim analizama. Nemački institut ifo je nedavno snizio prognozu rasta za 2026. godinu na 0,8 odsto.
„Nemačka privreda se prilagođava sporo i uz velike troškove strukturnim promenama kroz inovacije i nove poslovne modele“, izjavio je Timo Volmershojzer, šef prognoza instituta ifo. Nemačka privreda je poslednjih godina pogođena sa više strana. Ruska invazija na Ukrajinu razotkrila je preveliku zavisnost od ruskog gasa, a okretanje drugim izvorima energije bilo je skupo i zahtevno.
Istovremeno, nemački izvozno orijentisani model oslabljen je američkim carinama i promenom geopolitičkih odnosa sa Kinom, koja je godinama bila ključno nemačko tržište. Peking sada ne samo da konkuriše Nemačkoj, već je u pojedinim sektorima i nadmašuje — naročito u automobilskoj industriji, u kojoj je Kina nekada bila važno tržište za nemačke proizvođače.
To se uklapa u širu nemačku borbu sa deindustrijalizacijom i nedovoljnim investicijama. Pogoršani rigidnim pravilima potrošnje i zaduživanja, višedecenijski propusti u ulaganjima doveli su do niza problema — od propadajuće infrastrukture do slabe digitalizacije.
Obećanje velike državne potrošnje
Mercovi demohrišćani (CDU) došli su na vlast posle februarskih izbora delom zahvaljujući obećanju o velikom talasu zaduživanja i ulaganja. Merc je izmenio zakone o državnom zaduživanju kako bi progurao planove o ulaganju do 1000 milijardi evra u odbranu i infrastrukturu tokom naredne decenije.
Ipak, u Nemačkoj i van nje i dalje postoje sumnje u efikasnost ove potrošnje.
Još u novembru, petočlani Nemački savet ekonomskih stručnjaka — koji pruža nezavisne savete vladi — dao je sumornu procenu izgleda za privredni rast i upozorio na planove potrošnje. Upozoreno je da vlada rizikuje da „protraći“ investicije, jer preveliki deo novih sredstava koristi za finansiranje penzija i socijalne potrošnje, što je kritika koju su već ranije izneli Bundesbanka i brojni ekonomski instituti.
Ukoliko vlada ne promeni kurs, „mogle bi se izgubiti prilike za rast, a dugoročna održivost javnog duga nemačke države mogla bi biti ugrožena“, navodi se u izveštaju.
Mnoge prognoze za 2026. godinu zavise od potencijalnog uspeha Mercovog plana vrednog 1000 milijardi evra.
Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel očekuje da će rast ubrzati od drugog kvartala 2026. godine, „pre svega zahvaljujući državnoj potrošnji i ponovnom jačanju izvoza“. On smatra da će, kada fiskalni podsticaji stupe na snagu u drugoj polovini 2026, „dodatni rashodi za odbranu i infrastrukturu snažno povećati državnu tražnju“.
U svojoj prognozi, Dojče banka izražava sumnju u brzinu sprovođenja programa potrošnje i u to da li će on imati trajan efekat na rast BDP-a. „Iako će fiskalna ekspanzija verovatno dovesti do kratkotrajnog ‘šećernog udara’, njen uticaj na potencijalni rast mogao bi biti ograničen“, navodi se u analizi. „Razlog je to što će veliki deo dodatnog duga biti iskorišćen za veću socijalnu potrošnju i subvencije.“
Ne oslanja se samo Nemačka na planirani fiskalni podsticaj. Nedavna anketa britanskog lista Financial Times među 88 ekonomista pokazala je da mnogi smatraju da šire nade Evrope u ekonomski oporavak zavise upravo od nemačkog plana.
Nedavna istraživanja poslovnog raspoloženja ne ukazuju na veliki optimizam, pošto mnoge kompanije i dalje pesimistično gledaju na prvu polovinu 2026. godine. Ipak, postoji osećaj da će se situacija postepeno popravljati — oko 40 odsto od 49 poslovnih udruženja koje je anketirao Nemački ekonomski institut (IW) krajem 2025. očekuje veći obim prodaje i proizvodnje u 2026. godini, dok još 40 odsto očekuje da će stanje ostati nepromenjeno.
Više radnih dana kao mali podsticaj
Jedan mogući podsticaj rastu u 2026. godini, koji nije uključen u prognozu Bundesbanke, odnosi se na veći broj radnih dana. Radnici u Nemačkoj imaće u proseku 250,5 radnih dana u 2026. godini, što je 2,4 dana više nego 2025. i najviši broj od 2022. godine, prema podacima državnog zavoda za statistiku. Do povećanja dolazi jer nekoliko državnih praznika 2026. godine pada na vikend.
Prema banci ING, povećan broj radnih dana mogao bi doprineti rastu BDP-a od oko 0,3 odsto u 2026. godini, ali upozoravaju da to nije pokazatelj dugoročnog trenda. Nemački ekonomski institut, koji u svoje prognoze uključuje dodatne radne dane, predviđa rast od 0,9 odsto u 2026. godini.
Zabrinutost zbog duga
Posle 2026. godine, jedno od ključnih otvorenih pitanja odnosi se na nemački javni dug. Kada je Nemački savet ekonomskih stručnjaka u novembru upozorio na državnu potrošnju, naveo je da bi javni dug mogao da poraste na 85 odsto BDP-a do 2035. godine, sa 63 odsto koliko iznosi ove godine.
Ukoliko se izgube prilike za rast, „dugoročna održivost javnog duga nemačke države mogla bi biti ugrožena“, upozoreno je.
Predviđa se da će novo zaduživanje nemačke vlade u 2026. godini premašiti 180 milijardi evra, što je više od 4 odsto BDP-a. Vlada očekuje da će budžetski deficit — razlika između rashoda i prihoda u jednoj godini — dostići 4,75 odsto BDP-a u 2026.
Dojče banka, među ostalima, upozorava da će, kako troškovi penzija i kamata u narednim godinama znatno porastu, nivoi duga i dugoročni planovi zaduživanja Nemačke doći pod sve veći pritisak.
„U svetlu sve užeg budžetskog prostora, pregovori o budžetu za 2027. godinu mogli bi postati još jedan test kohezije vlade“, navodi se u analizi.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
