Milijarde evra na čekanju: Može li Nemačka da izađe iz ekonomske krize?

Nekadašnja evropska ekonomska sila nalazi se u dugotrajnoj recesiji. Privreda je u padu od kraja 2022. godine, a za 2025. se očekuje tek skroman rast od oko 0,1 odsto. Prema više ekonomskih prognoza, svaki povratak privrednom rastu u Nemačkoj tokom 2026. godine biće sporiji i slabiji nego što se ranije očekivalo.

Iako mnogi ekonomisti veruju da će 2026. doneti snažniji rast, nade u brz oporavak slabe zbog sumnji u planirani investicioni talas Berlina pod kancelarom Fridrihom Mercom, piše Dojče vele.

Uoči Božića, nemačka Savezna banka (Bundesbanka) je snizila prognozu rasta za 2026. godinu na 0,6 odsto, sa prethodnih 0,7 odsto iz juna. Istovremeno, centralna banka je povećala prognozu za 2027. Na 1,3 odsto, predviđajući ubrzanje ekonomske aktivnosti od drugog kvartala 2026. godine.

Skromna prognoza rasta koju je objavila Bundesbanka poklapa se sa drugim analizama. Nemački institut ifo je nedavno snizio prognozu rasta za 2026. godinu na 0,8 odsto.

„Nemačka privreda se prilagođava sporo i uz velike troškove strukturnim promenama kroz inovacije i nove poslovne modele“, izjavio je Timo Volmershojzer, šef prognoza instituta ifo. Nemačka privreda je poslednjih godina pogođena sa više strana. Ruska invazija na Ukrajinu razotkrila je preveliku zavisnost od ruskog gasa, a okretanje drugim izvorima energije bilo je skupo i zahtevno.

Istovremeno, nemački izvozno orijentisani model oslabljen je američkim carinama i promenom geopolitičkih odnosa sa Kinom, koja je godinama bila ključno nemačko tržište. Peking sada ne samo da konkuriše Nemačkoj, već je u pojedinim sektorima i nadmašuje — naročito u automobilskoj industriji, u kojoj je Kina nekada bila važno tržište za nemačke proizvođače.

To se uklapa u širu nemačku borbu sa deindustrijalizacijom i nedovoljnim investicijama. Pogoršani rigidnim pravilima potrošnje i zaduživanja, višedecenijski propusti u ulaganjima doveli su do niza problema — od propadajuće infrastrukture do slabe digitalizacije.

Obećanje velike državne potrošnje

Mercovi demohrišćani (CDU) došli su na vlast posle februarskih izbora delom zahvaljujući obećanju o velikom talasu zaduživanja i ulaganja. Merc je izmenio zakone o državnom zaduživanju kako bi progurao planove o ulaganju do 1000 milijardi evra u odbranu i infrastrukturu tokom naredne decenije.

Ipak, u Nemačkoj i van nje i dalje postoje sumnje u efikasnost ove potrošnje.

Još u novembru, petočlani Nemački savet ekonomskih stručnjaka — koji pruža nezavisne savete vladi — dao je sumornu procenu izgleda za privredni rast i upozorio na planove potrošnje. Upozoreno je da vlada rizikuje da „protraći“ investicije, jer preveliki deo novih sredstava koristi za finansiranje penzija i socijalne potrošnje, što je kritika koju su već ranije izneli Bundesbanka i brojni ekonomski instituti.

Ukoliko vlada ne promeni kurs, „mogle bi se izgubiti prilike za rast, a dugoročna održivost javnog duga nemačke države mogla bi biti ugrožena“, navodi se u izveštaju.

Kriza za krizom: Bankrot nemačkih gradova

Mnoge prognoze za 2026. godinu zavise od potencijalnog uspeha Mercovog plana vrednog 1000 milijardi evra.

Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel očekuje da će rast ubrzati od drugog kvartala 2026. godine, „pre svega zahvaljujući državnoj potrošnji i ponovnom jačanju izvoza“. On smatra da će, kada fiskalni podsticaji stupe na snagu u drugoj polovini 2026, „dodatni rashodi za odbranu i infrastrukturu snažno povećati državnu tražnju“.

U svojoj prognozi, Dojče banka izražava sumnju u brzinu sprovođenja programa potrošnje i u to da li će on imati trajan efekat na rast BDP-a. „Iako će fiskalna ekspanzija verovatno dovesti do kratkotrajnog ‘šećernog udara’, njen uticaj na potencijalni rast mogao bi biti ograničen“, navodi se u analizi. „Razlog je to što će veliki deo dodatnog duga biti iskorišćen za veću socijalnu potrošnju i subvencije.“

Ne oslanja se samo Nemačka na planirani fiskalni podsticaj. Nedavna anketa britanskog lista Financial Times među 88 ekonomista pokazala je da mnogi smatraju da šire nade Evrope u ekonomski oporavak zavise upravo od nemačkog plana.

Nedavna istraživanja poslovnog raspoloženja ne ukazuju na veliki optimizam, pošto mnoge kompanije i dalje pesimistično gledaju na prvu polovinu 2026. godine. Ipak, postoji osećaj da će se situacija postepeno popravljati — oko 40 odsto od 49 poslovnih udruženja koje je anketirao Nemački ekonomski institut (IW) krajem 2025. očekuje veći obim prodaje i proizvodnje u 2026. godini, dok još 40 odsto očekuje da će stanje ostati nepromenjeno.

Više radnih dana kao mali podsticaj

Jedan mogući podsticaj rastu u 2026. godini, koji nije uključen u prognozu Bundesbanke, odnosi se na veći broj radnih dana. Radnici u Nemačkoj imaće u proseku 250,5 radnih dana u 2026. godini, što je 2,4 dana više nego 2025. i najviši broj od 2022. godine, prema podacima državnog zavoda za statistiku. Do povećanja dolazi jer nekoliko državnih praznika 2026. godine pada na vikend.

Prema banci ING, povećan broj radnih dana mogao bi doprineti rastu BDP-a od oko 0,3 odsto u 2026. godini, ali upozoravaju da to nije pokazatelj dugoročnog trenda. Nemački ekonomski institut, koji u svoje prognoze uključuje dodatne radne dane, predviđa rast od 0,9 odsto u 2026. godini.

Zabrinutost zbog duga

Posle 2026. godine, jedno od ključnih otvorenih pitanja odnosi se na nemački javni dug. Kada je Nemački savet ekonomskih stručnjaka u novembru upozorio na državnu potrošnju, naveo je da bi javni dug mogao da poraste na 85 odsto BDP-a do 2035. godine, sa 63 odsto koliko iznosi ove godine.

Ukoliko se izgube prilike za rast, „dugoročna održivost javnog duga nemačke države mogla bi biti ugrožena“, upozoreno je.

Predviđa se da će novo zaduživanje nemačke vlade u 2026. godini premašiti 180 milijardi evra, što je više od 4 odsto BDP-a. Vlada očekuje da će budžetski deficit — razlika između rashoda i prihoda u jednoj godini — dostići 4,75 odsto BDP-a u 2026.

Dojče banka, među ostalima, upozorava da će, kako troškovi penzija i kamata u narednim godinama znatno porastu, nivoi duga i dugoročni planovi zaduživanja Nemačke doći pod sve veći pritisak.

„U svetlu sve užeg budžetskog prostora, pregovori o budžetu za 2027. godinu mogli bi postati još jedan test kohezije vlade“, navodi se u analizi.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.