Zbog rata sa Iranom drastično je skočila cena nafte od koje zavisi ruska ekonomija, Vašington je zbog energetske krize u najavi olabavio sankcije na prodaju ruske nafte i potpuno skrenuo pogled s Kijeva na Teheran. Najveću dobit od novog rata na Bliskom istoku za sada ima Vladimir Putin
Najveći dobitnik Trampovog demontiranja međunarodnih pravila sedi u Moskvi, i to je ono što čini situaciju zaista opasnom za Evropu.
Ovako jednu od posledica američko-izraelskog rata sa Iranom opisuje nemački nedeljnik „Špigel“.
Ugledni list podseća da je pre samo nekoliko nedelja raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo sumorno: „Budžet je bio zasnovan na ceni nafte od 59 dolara po barelu, a prihodi od nafte i gasa pali su u januaru na najniži nivo od 2020. Troškovi četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretili su da se preliju u ekonomsku krizu“.
A onda su SAD i Izrael napale Iran. Kada je Iran uzvratio i rat eskalirao u regionalni požar, tankeri koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključan za globalni transport energije, uglavnom su stali – a cena nafte je naglo skočila.
„Odjednom je Moskva dobila ovaj poklon“, kaže Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike. Ruski zvaničnici su „veoma, veoma zadovoljni“.
Umesto da prodaje svoju naftu sa popustom zbog zapadnih sankcija, Rusija sada može da zahteva premijum cene jer njeni glavni kupci, Indija i Kina, očajnički trraže naftu, a za kupovinu imaju blagoslov Vašingtona, jer je Ministarstvo finansija SAD odobrilo Indiji izuzeće od 30 dana za kupovinu ruske nafte koja je inače pod američkim sankcijama.
Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da SAD mogu da „desankcionišu druge transakcije sa ruskom naftom“.
„Rusija je bila i ostaje pouzdan dobavljač“, rekao je sa druge strane Putinov portparol Dmitrij Peskov, dok se savetnik Kremlja Kiril Dmitrijev pohvalio na Iksu da je „cunami naftnog šoka“ tek počeo.
Od 12. marta, kao odgovor na nestašicu nafte zbog rata sa Iranom, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija odobrila je isporuku i prodaju sirove nafte i naftnih derivata poreklom iz Rusije koji su trenutno na moru, odnosno utovareni na brodove.
Ta delimična obustava sankcija važiće, za sada, do 11. aprila.
„Sirova nafta i naftni proizvodi poreklom iz Rusije koji podležu toj opštoj licenci uključuju proizvode subjekata sankcionisanih prema Propisima o sankcijama za štetne strane aktivnosti u Rusiji ili Propisima o sankcijama u vezi sa Ukrajinom/Rusijom“, objavljeno je na sajtu OFAK-a.
Opšta licenca, kako je navedeno, ne ovlašćuje bilo koje druge transakcije ili aktivnosti zabranjene bilo kojim drugim izvršnim nalogom koji nije naveden, uključujući bilo koju transakciju ili aktivnost koja uključuje Iran, Vladu Irana ili robu ili usluge iranskog porekla.
Besent je saopštio da je odluka o privremenoj dozvoli prodaje ruske nafte i naftnih derivata doneta da bi se povećao globalni domet postojeće ponude.
Dozvola zemljama da kupe rusku naftu koja je trenutno na moru, kako je naveo Besent, usko je definisana i kratkoročna mera koja se primenjuje samo na naftu koja je već u tranzitu i neće doneti „značajnu finansijsku korist ruskoj vladi“.
Tako je Rusija na nekoliko nivoa postala privremeni dobitnik američko-izraelskog rata sa Iranom.
Naftu koju je mogla da prodaje samo ograničenom broju zemalaj i to za manje od 60 dolara po barelu, sada može da prodaje najmogoljudnijoj zemlji i to po 100 dolara po barelu, s tim da bi ta cena mogla da bude i veća. Pored toga, usled relaksiranja sankcija Rusija će biti u mogućnosti da prodaje naftu i drugim zemljama.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je kao zabrinjavajuću jednostranu odluku Sjedinjenih Američkih Država da ukine sankcije na izvoz ruske nafte, jer da to utiče na evropsku bezbednost.
Rastući ekonomski pritisak na Rusiji je od presudnog značaja da bi ta zemlja prihvatila ozbiljne pregovore za pravedan i dugotrajan mir, napisao je Košta na društvenoj mreži Iks. Slabljenje sankcija snaži ruske resurse i agresorski rat protiv Ukrajine, smatra Košta.
I kancelar Nemačke Fridrih Merc američko ublažavanje sankcija Rusiji vidi kao „pogrešno“.
Istovremeno, celokupna pažnja SAD okrenuta je sukobu sa Iranom, pa je tako Ukrajina nestala s radara Bele kuće.
U Kijevu pride postoji bojazan da će američke oružane snage u Iranu ispucati ogromnu količinu projektila i potrošiti enormnu količinu novca, te da na duži period Ukrajninci neće moći da računaju na američku vojnu pomoć.
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
