Zbog rata sa Iranom drastično je skočila cena nafte od koje zavisi ruska ekonomija, Vašington je zbog energetske krize u najavi olabavio sankcije na prodaju ruske nafte i potpuno skrenuo pogled s Kijeva na Teheran. Najveću dobit od novog rata na Bliskom istoku za sada ima Vladimir Putin
Najveći dobitnik Trampovog demontiranja međunarodnih pravila sedi u Moskvi, i to je ono što čini situaciju zaista opasnom za Evropu.
Ovako jednu od posledica američko-izraelskog rata sa Iranom opisuje nemački nedeljnik „Špigel“.
Ugledni list podseća da je pre samo nekoliko nedelja raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo sumorno: „Budžet je bio zasnovan na ceni nafte od 59 dolara po barelu, a prihodi od nafte i gasa pali su u januaru na najniži nivo od 2020. Troškovi četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretili su da se preliju u ekonomsku krizu“.
„Veoma, veoma zadovoljni“ ruski zvaničnici
A onda su SAD i Izrael napale Iran. Kada je Iran uzvratio i rat eskalirao u regionalni požar, tankeri koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključan za globalni transport energije, uglavnom su stali – a cena nafte je naglo skočila.
„Odjednom je Moskva dobila ovaj poklon“, kaže Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike. Ruski zvaničnici su „veoma, veoma zadovoljni“.
Foto: Royal Thai Navy via APTajlandski trgovački brod oštećen u Ormuskom zalivu
Umesto da prodaje svoju naftu sa popustom zbog zapadnih sankcija, Rusija sada može da zahteva premijum cene jer njeni glavni kupci, Indija i Kina, očajnički trraže naftu, a za kupovinu imaju blagoslov Vašingtona, jer je Ministarstvo finansija SAD odobrilo Indiji izuzeće od 30 dana za kupovinu ruske nafte koja je inače pod američkim sankcijama.
Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da SAD mogu da „desankcionišu druge transakcije sa ruskom naftom“.
„Rusija je bila i ostaje pouzdan dobavljač“, rekao je sa druge strane Putinov portparol Dmitrij Peskov, dok se savetnik Kremlja Kiril Dmitrijev pohvalio na Iksu da je „cunami naftnog šoka“ tek počeo.
Dozvola za prodaju ruske nafte
Od 12. marta, kao odgovor na nestašicu nafte zbog rata sa Iranom, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija odobrila je isporuku i prodaju sirove nafte i naftnih derivata poreklom iz Rusije koji su trenutno na moru, odnosno utovareni na brodove.
Ta delimična obustava sankcija važiće, za sada, do 11. aprila.
„Sirova nafta i naftni proizvodi poreklom iz Rusije koji podležu toj opštoj licenci uključuju proizvode subjekata sankcionisanih prema Propisima o sankcijama za štetne strane aktivnosti u Rusiji ili Propisima o sankcijama u vezi sa Ukrajinom/Rusijom“, objavljeno je na sajtu OFAK-a.
Opšta licenca, kako je navedeno, ne ovlašćuje bilo koje druge transakcije ili aktivnosti zabranjene bilo kojim drugim izvršnim nalogom koji nije naveden, uključujući bilo koju transakciju ili aktivnost koja uključuje Iran, Vladu Irana ili robu ili usluge iranskog porekla.
Foto: Davoud Ghahrdar/ISNA via APDim se nadvija nad spomenikom Sloboda u Tehranu
Besent je saopštio da je odluka o privremenoj dozvoli prodaje ruske nafte i naftnih derivata doneta da bi se povećao globalni domet postojeće ponude.
Dozvola zemljama da kupe rusku naftu koja je trenutno na moru, kako je naveo Besent, usko je definisana i kratkoročna mera koja se primenjuje samo na naftu koja je već u tranzitu i neće doneti „značajnu finansijsku korist ruskoj vladi“.
Sve ide na ruku Rusiji
Tako je Rusija na nekoliko nivoa postala privremeni dobitnik američko-izraelskog rata sa Iranom.
Naftu koju je mogla da prodaje samo ograničenom broju zemalaj i to za manje od 60 dolara po barelu, sada može da prodaje najmogoljudnijoj zemlji i to po 100 dolara po barelu, s tim da bi ta cena mogla da bude i veća. Pored toga, usled relaksiranja sankcija Rusija će biti u mogućnosti da prodaje naftu i drugim zemljama.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je kao zabrinjavajuću jednostranu odluku Sjedinjenih Američkih Država da ukine sankcije na izvoz ruske nafte, jer da to utiče na evropsku bezbednost.
Rastući ekonomski pritisak na Rusiji je od presudnog značaja da bi ta zemlja prihvatila ozbiljne pregovore za pravedan i dugotrajan mir, napisao je Košta na društvenoj mreži Iks. Slabljenje sankcija snaži ruske resurse i agresorski rat protiv Ukrajine, smatra Košta.
I kancelar Nemačke Fridrih Merc američko ublažavanje sankcija Rusiji vidi kao „pogrešno“.
Istovremeno, celokupna pažnja SAD okrenuta je sukobu sa Iranom, pa je tako Ukrajina nestala s radara Bele kuće.
U Kijevu pride postoji bojazan da će američke oružane snage u Iranu ispucati ogromnu količinu projektila i potrošiti enormnu količinu novca, te da na duži period Ukrajninci neće moći da računaju na američku vojnu pomoć.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
