Zbog rata sa Iranom drastično je skočila cena nafte od koje zavisi ruska ekonomija, Vašington je zbog energetske krize u najavi olabavio sankcije na prodaju ruske nafte i potpuno skrenuo pogled s Kijeva na Teheran. Najveću dobit od novog rata na Bliskom istoku za sada ima Vladimir Putin
Najveći dobitnik Trampovog demontiranja međunarodnih pravila sedi u Moskvi, i to je ono što čini situaciju zaista opasnom za Evropu.
Ovako jednu od posledica američko-izraelskog rata sa Iranom opisuje nemački nedeljnik „Špigel“.
Ugledni list podseća da je pre samo nekoliko nedelja raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo sumorno: „Budžet je bio zasnovan na ceni nafte od 59 dolara po barelu, a prihodi od nafte i gasa pali su u januaru na najniži nivo od 2020. Troškovi četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretili su da se preliju u ekonomsku krizu“.
A onda su SAD i Izrael napale Iran. Kada je Iran uzvratio i rat eskalirao u regionalni požar, tankeri koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključan za globalni transport energije, uglavnom su stali – a cena nafte je naglo skočila.
„Odjednom je Moskva dobila ovaj poklon“, kaže Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike. Ruski zvaničnici su „veoma, veoma zadovoljni“.
Umesto da prodaje svoju naftu sa popustom zbog zapadnih sankcija, Rusija sada može da zahteva premijum cene jer njeni glavni kupci, Indija i Kina, očajnički trraže naftu, a za kupovinu imaju blagoslov Vašingtona, jer je Ministarstvo finansija SAD odobrilo Indiji izuzeće od 30 dana za kupovinu ruske nafte koja je inače pod američkim sankcijama.
Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da SAD mogu da „desankcionišu druge transakcije sa ruskom naftom“.
„Rusija je bila i ostaje pouzdan dobavljač“, rekao je sa druge strane Putinov portparol Dmitrij Peskov, dok se savetnik Kremlja Kiril Dmitrijev pohvalio na Iksu da je „cunami naftnog šoka“ tek počeo.
Od 12. marta, kao odgovor na nestašicu nafte zbog rata sa Iranom, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija odobrila je isporuku i prodaju sirove nafte i naftnih derivata poreklom iz Rusije koji su trenutno na moru, odnosno utovareni na brodove.
Ta delimična obustava sankcija važiće, za sada, do 11. aprila.
„Sirova nafta i naftni proizvodi poreklom iz Rusije koji podležu toj opštoj licenci uključuju proizvode subjekata sankcionisanih prema Propisima o sankcijama za štetne strane aktivnosti u Rusiji ili Propisima o sankcijama u vezi sa Ukrajinom/Rusijom“, objavljeno je na sajtu OFAK-a.
Opšta licenca, kako je navedeno, ne ovlašćuje bilo koje druge transakcije ili aktivnosti zabranjene bilo kojim drugim izvršnim nalogom koji nije naveden, uključujući bilo koju transakciju ili aktivnost koja uključuje Iran, Vladu Irana ili robu ili usluge iranskog porekla.
Besent je saopštio da je odluka o privremenoj dozvoli prodaje ruske nafte i naftnih derivata doneta da bi se povećao globalni domet postojeće ponude.
Dozvola zemljama da kupe rusku naftu koja je trenutno na moru, kako je naveo Besent, usko je definisana i kratkoročna mera koja se primenjuje samo na naftu koja je već u tranzitu i neće doneti „značajnu finansijsku korist ruskoj vladi“.
Tako je Rusija na nekoliko nivoa postala privremeni dobitnik američko-izraelskog rata sa Iranom.
Naftu koju je mogla da prodaje samo ograničenom broju zemalaj i to za manje od 60 dolara po barelu, sada može da prodaje najmogoljudnijoj zemlji i to po 100 dolara po barelu, s tim da bi ta cena mogla da bude i veća. Pored toga, usled relaksiranja sankcija Rusija će biti u mogućnosti da prodaje naftu i drugim zemljama.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je kao zabrinjavajuću jednostranu odluku Sjedinjenih Američkih Država da ukine sankcije na izvoz ruske nafte, jer da to utiče na evropsku bezbednost.
Rastući ekonomski pritisak na Rusiji je od presudnog značaja da bi ta zemlja prihvatila ozbiljne pregovore za pravedan i dugotrajan mir, napisao je Košta na društvenoj mreži Iks. Slabljenje sankcija snaži ruske resurse i agresorski rat protiv Ukrajine, smatra Košta.
I kancelar Nemačke Fridrih Merc američko ublažavanje sankcija Rusiji vidi kao „pogrešno“.
Istovremeno, celokupna pažnja SAD okrenuta je sukobu sa Iranom, pa je tako Ukrajina nestala s radara Bele kuće.
U Kijevu pride postoji bojazan da će američke oružane snage u Iranu ispucati ogromnu količinu projektila i potrošiti enormnu količinu novca, te da na duži period Ukrajninci neće moći da računaju na američku vojnu pomoć.
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
