Pobednik američko-izraelskog rata sa Iranom za sada je – Rusija

Najveći dobitnik Trampovog demontiranja međunarodnih pravila sedi u Moskvi, i to je ono što čini situaciju zaista opasnom za Evropu.

Ovako jednu od posledica američko-izraelskog rata sa Iranom opisuje nemački nedeljnik „Špigel“.

Ugledni list podseća da je pre samo nekoliko nedelja raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo sumorno: „Budžet je bio zasnovan na ceni nafte od 59 dolara po barelu, a prihodi od nafte i gasa pali su u januaru na najniži nivo od 2020. Troškovi četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretili su da se preliju u ekonomsku krizu“.

„Veoma, veoma zadovoljni“ ruski zvaničnici

A onda su SAD i Izrael napale Iran. Kada je Iran uzvratio i rat eskalirao u regionalni požar, tankeri koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključan za globalni transport energije, uglavnom su stali – a cena nafte je naglo skočila.

„Odjednom je Moskva dobila ovaj poklon“, kaže Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike. Ruski zvaničnici su „veoma, veoma zadovoljni“.

Foto: Royal Thai Navy via AP

Umesto da prodaje svoju naftu sa popustom zbog zapadnih sankcija, Rusija sada može da zahteva premijum cene jer njeni glavni kupci, Indija i Kina, očajnički trraže naftu, a za kupovinu imaju blagoslov Vašingtona, jer je Ministarstvo finansija SAD odobrilo Indiji izuzeće od 30 dana za kupovinu ruske nafte koja je inače pod američkim sankcijama.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da SAD mogu da „desankcionišu druge transakcije sa ruskom naftom“.

„Rusija je bila i ostaje pouzdan dobavljač“, rekao je sa druge strane Putinov portparol Dmitrij Peskov, dok se savetnik Kremlja Kiril Dmitrijev pohvalio na Iksu da je „cunami naftnog šoka“ tek počeo.

Dozvola za prodaju ruske nafte

Od 12. marta, kao odgovor na nestašicu nafte zbog rata sa Iranom, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija odobrila je isporuku i prodaju sirove nafte i naftnih derivata poreklom iz Rusije koji su trenutno na moru, odnosno utovareni na brodove.

Ta delimična obustava sankcija važiće, za sada, do 11. aprila.

„Sirova nafta i naftni proizvodi poreklom iz Rusije koji podležu toj opštoj licenci uključuju proizvode subjekata sankcionisanih prema Propisima o sankcijama za štetne strane aktivnosti u Rusiji ili Propisima o sankcijama u vezi sa Ukrajinom/Rusijom“, objavljeno je na sajtu OFAK-a.

Opšta licenca, kako je navedeno, ne ovlašćuje bilo koje druge transakcije ili aktivnosti zabranjene bilo kojim drugim izvršnim nalogom koji nije naveden, uključujući bilo koju transakciju ili aktivnost koja uključuje Iran, Vladu Irana ili robu ili usluge iranskog porekla.

Foto: Davoud Ghahrdar/ISNA via AP

Besent je saopštio da je odluka o privremenoj dozvoli prodaje ruske nafte i naftnih derivata doneta da bi se povećao globalni domet postojeće ponude.

Dozvola zemljama da kupe rusku naftu koja je trenutno na moru, kako je naveo Besent, usko je definisana i kratkoročna mera koja se primenjuje samo na naftu koja je već u tranzitu i neće doneti „značajnu finansijsku korist ruskoj vladi“.

Sve ide na ruku Rusiji

Tako je Rusija na nekoliko nivoa postala privremeni dobitnik američko-izraelskog rata sa Iranom.

Naftu koju je mogla da prodaje samo ograničenom broju zemalaj i to za manje od 60 dolara po barelu, sada može da prodaje najmogoljudnijoj zemlji i to po 100 dolara po barelu, s tim da bi ta cena mogla da bude i veća. Pored toga, usled relaksiranja sankcija Rusija će biti u mogućnosti da prodaje naftu i drugim zemljama.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je kao zabrinjavajuću jednostranu odluku Sjedinjenih Američkih Država da ukine sankcije na izvoz ruske nafte, jer da to utiče na evropsku bezbednost.

Rastući ekonomski pritisak na Rusiji je od presudnog značaja da bi ta zemlja prihvatila ozbiljne pregovore za pravedan i dugotrajan mir, napisao je Košta na društvenoj mreži Iks. Slabljenje sankcija snaži ruske resurse i agresorski rat protiv Ukrajine, smatra Košta.

I kancelar Nemačke Fridrih Merc američko ublažavanje sankcija Rusiji vidi kao „pogrešno“.

Istovremeno, celokupna pažnja SAD okrenuta je sukobu sa Iranom, pa je tako Ukrajina nestala s radara Bele kuće.

U Kijevu pride postoji bojazan da će američke oružane snage u Iranu ispucati ogromnu količinu projektila i potrošiti enormnu količinu novca, te da na duži period Ukrajninci neće moći da računaju na američku vojnu pomoć.