Sve manje mesta na planeti pošteđeno surove toplote

Dok leto i ekstremna vrelina za nas i dalje deluju daleko, širom Indije hara prvi toplotni talas u ovoj godini sa temperaturama preko 40 °C. Na skroz drugom kraju sveta, Los Anđeles se priprema na nalet vrućina koji bi uz preko 35 °C na Celzijusovoj skali mogao da ruši rekorde. Slično toplo vreme beleži se i u Južnoj Africi, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

U doba klimatskih promena, sve je manje mesta na planeti koja su pošteđena surove toplote – pitanje je samo kada će ona stići i koliko će se zadržati.. A kako se ljudi snalaze u ovoj izmenjenoj klimi?

Nova globalna studija potvrđuje ono što tokom vrelih letnjih dana i sami osetimo: ekstremna toplota parališe ljude čak i pri jednostavnim dnevnim zadacima poput hodanja i čišćenja, postajući prepreka svakodnevnom životu.

Drugim rečima, zagrevanje planete poremetilo je koliko aktivni možemo biti pri vrućinama, a da pri tom ostanemo bezbedni, što je posebno izraženo kod starijeg stanovništva.

U ovom istraživanju naučnici sa prestižnih institucija poput Državnog univerziteta Arizone i Univerziteta u Sidneju udružili su snage sa organizacijom The Nature Conservancy.

Autori su otkrili da su klimatske promene, od sredine prošlog veka, udvostručile broj sati tokom godine kada su milioni ljudi širom sveta izloženi opasnim vrućinama koje ometaju svakodnevne fizičke aktivnosti.

Šta naše telo (ne) može da izdrži?

„Većina studija vrućina fokusira se na to koliko toplote se oseća”, naglasila je koautorka Dženifer Vanos, profesorka na Državnom fakultetu Arizone. „Ali ova postavlja drugačije pitanje: šta ljudsko telo može bezbedno da obavi na toj toploti?”

Umesto oslanjanja na jednostavna merenja opasnosti od vrućine, istraživači su koristili pristup modelovanja. Njihov cilj bio je da procene koliko fizičke aktivnosti ljudi različitih starosnih grupa mogu da obavljaju u različitim rasponima toplote i vlažnosti vazduha, a da im se telesna temperatura ne poveća nekontrolisano.

Koristeći globalne zapise satnih merenja temperature i vlažnosti od 1950. do 2024. godine, tim je izračunao koliko sati godišnje vrućina ograničava aktivnost.

U poslednje dve decenije, ljudi starosti od 18 do 40 godina doživljavaju dvaput više sati godišnje „ozbiljnih ograničenja normalnog života” usled vrućine nego što su njihovi vršnjaci doživljavali od 1950. do 1979. godine.

Foto: FoNet

Rastuće temperature štete i mladima i zdravima

U praksi to znači da rastuće temperature – izazvane sagorevanjem fosilnih goriva – otežavaju čak i zdravim, mladim osobama da obave obične fizičke aktivnosti kao što su penjanje uz stepenice tokom dana na vrhuncu leta. I to duplo više nego ranije.

Na globalnom nivou, broj ovakvih opasnih sati u proseku porastao je sa 25 sati 1950-ih godina na oko 50 sati godišnje u poslednjoj deceniji.

Iako procenat rasta kod mladih zvuči alarmantno, pravi udar trpi starija populacija kod koje je prag tolerancije znatno manji zato što imaju nižu sposobnost za znojenje i shodno tome, kontrolu svoje temperature tela.

Osobe starije od 65 godina sada se suočavaju sa oko 900 sati tokom kojih im je ograničena bezbedna aktivnost na otvorenom u poređenju sa 600 sati sredinom 20. veka. To je ekvivalentno periodu od preko mesec dana, računajući samo dnevni deo dana s obzirom da vrućine pretežno tada remete svakodnevicu.

Dok se mlađi susreću sa opasnošću tokom svega dva dana godišnje, stariji su usled fizioloških ograničenja danas nebezbedni tokom više od 10% ukupnog vremena u godini na globalnom nivou.

U tropskim krajevima, taj pritisak je još brutalniji: tamo vrućina onemogućava bezbednu aktivnost starijih u trajanju i do trećine godine.

Kako čovečanstvo raste i stari, tako će i rizici biti veći

U doba sve izraženijeg globalnog zagrevanja, godine postaju mnogo toplije, ekstremnije i surovije prema našem zdravlju.

Tokom 2024, najtoplije godine koju smo zabeležili do sada, preko 43% mlađe populacije i skoro 80% starijih osoba iskusilo je periode u kojima su vrućina i vlažnost vazduha ozbiljno narušavali njihove uslove za život.

To je značajan porast u odnosu na 27% mladih i 70% starijih osoba iz pedesetih godina prošlog veka.

Iako pristup rashladnim uređajima, adekvatna infrastruktura i zaštita na radu mogu smanjiti izloženost opasnim temperaturama, takvi uslovi su daleko od univerzalnih, čak i u bogatim državama poput Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Sa daljim porastom i starenjem čovečanstva, sve veći broj ljudi biće suočen sa dužim periodima tokom kojih je obavljanje svakodnevnih aktivnosti nebezbedno. Autori studije ističu da će regioni koji su već sada dovoljno vreli da nameću ozbiljna toplotna ograničenja, poput podsaharske Afrike i južne Azije, takođe doživeti nagli demografski rast.