Da li već roboti i dronovi ratuju za ljude? Ovih naprava se sada plaše u ratu više nego nego tenkova i puški
Kukuruz je odavno iždžikljao, ali nema ko da žanje. Sela su razrušena i prazna. Uz drum samuju olupine automobila. Ne čuje se ni metak. Sablasan je ovaj kraj, blizu Harkova ka granici sa Rusijom.
Prizor se snima iz izviđačkih dronova i na monitorima ga gledaju ukrajinski vojnici. Nadležna je brigada Hartija, koja je poziciju zauzela par kilometara od fronta, u podrumu napuštene zgrade severno od Harkova.
Reporterka DW izbliza je gledala kako ukrajinski vojnici koriste dronove za snimanje i terenske robote za snabdevanje. Kažu joj da je pitanje dana kada će samo roboti i ratovati za ljude.
Komandant bataljona ima borbeno ime Grom. Ne skida pogled sa monitora. Nebo je bistro. „Ako neprijatelj prodre blizu naših položaja, to znači da smo mi nešto zabrljali“, kaže Grom reporterki DW.
Priča da više u ratu klasične zemunice i rovovi više ne nude zaštitu. Zato, kaže, „cela pešadija – ukrajinska i neprijateljska – kopa podzemne tunele kako bi bila van domašaja borbenih dronova“.
Foto: DWCentrala sa monitorima u jednom podrumu; Foto: DW
Čitanje znakova
Grom priča da potraga za neprijateljima znači da „sa neba treba čitati tragove na zemlji“. Recimo, novi otpaci na ulicama napuštenog sela. Sveže raskopana zemlja u bašti. Gomilica drva za potpalu.
Oleksij pilotira dronom. Pokreće ga ka jednoj kući i kod bunara vidi nešto. „Kao da su životinjski tragovi, ali moglo bi biti i da je čovek uzimao vodu. Moramo to posle da proverimo“, kaže.
Onda prelazi na obližnju ulicu. Nedavno su tu videli civilni automobil koji se par minuta zadržao kod šumarka. „Neprijatelj stalno dostavlja svojoj pešadiji potrepštine“, kaže Oleksij.
Ako bi njegova brigada otkrila neko rusko skrovište, poslali bi onde naoružane dronove. „Isto rade Rusi“, priča Grom. „Dominira onaj ko nađe najbolja skloništa i ima primat dronovima.“
Skrudž uglavnom šalje tovare noćuSkrudž uglavnom šalje tovare noću; Foto: DW
Robot dovozi hranu i municiju
Najbolje je, kažu, da podzemno sklonište što duže ostane neprimećeno. Zato ukrajinske snage sve ređe automobilima dopremaju provijant i municiju. Automobilima retko idu i da čiste mine ili prevoze ranjenike.
Za sve to sada imaju – robote. Zapravo, kopnena vozila bez vozača. Razni modeli mogu da transportuju između 200 i 700 kilograma.
Ruski vojnici „love“ terenske robote, kaže nam drugi komandant iz brigade kodnog imena Skrudž.
Reporterka DW nalazi se s njim britko u ponoć, usred stepe na rubu sela u oblasti Kupjanska, istočno od Harkova. Blizu je linija fronta.
Užurbano se na platforme tovare mali kvadrikopteri, vojna oprema, namirnice, gorivo… Mora ići brzo jer su ruski borbeni dronovi primećeni samo pet kilometara dalje.
San je „ranjen“
Prvo šalju terensko robotsko vozilo kojem su dali ime San. Ideja je da prenese tovar za oko dva sata. Platformom se upravlja daljinski, sa četrdeset kilometara razdaljine. Iznad Sna leti izviđački dron – njime se upravlja sa drugog mesta, dvadeset kilometara dalje.
Na pola puta, platformu moraju da zaustave jer se pojavljuje ruski dron. Sat vremena kasnije stiže napad. U centrali ove čete na monitoru vide kao tovar gori.
Skrudž, kao da priča o živoj osobi, kaže da je San „iskusan borac“, već dvaput „ranjavan“ i da će ga mehaničari opet „izlečiti“. Drugi roboti su ove noći stigli bez problema, zato ipak jedan izgubljeni tovar nije smak sveta.
„To je samo mašina“, kaže ipak Skrudž. „Najvažnije da ne ginu ljudi.“
Kome trebaju ljudi
Ovaj komandir je uveren da Ukrajinci bolje stoje sa terenskim robotima od protivnika. Pokazuje jednu robotsku platformu na koju montiraju američki mitraljez Brauning. Kaže, to može da puca po neprijateljskim trupama ili opremi. Baterija je moćna, pa ne mora često da se puni.
„Kad robot mitraljezom može da napadne neprijatelja sa kilometar i po razdaljine, to je i psihički pritisak na napadnute“, kaže nam mehaničar koji se predstavio kao Jurij.
Čovek koji sebe zove Skrudž kaže da je profesionalni vojnik, iz vojničke porodice. Veruje da je pitanje trena kad će umesto pešadije na ratištu biti samo tehnika – roboti i bespilotne letelice. „Ljudi će sedeti sto kilometara dalje i upravljati“, kaže.
I još dodaje – sve što su nam noćas pokazali, sva ta tehnika, već sada bi mogla da se pokreće sa bilo koje tačke na planeti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
