Oštre reakcije cele nemačke političke scene dočekale su izjavu predsednika Francuske Emanuela Makrona da „ne isključuje“ mogućnost slanja kopnenih zapadnih trupa u Ukrajinu kako bi onde ratovale protiv Rusije.
Kancelar Olaf Šolc – koji se do sada još nije oglasio, ali je bio prisutan u Parizu u ponedeljak – ranije je, baš kao i američki predsednik Džozef Bajden, više puta govorio da je slanje trupa crvena linija i da NATO ne sme direktno biti uključen u rat.
Šolc, uprkos pritisku kod kuće, i dalje odbija da Kijevu isporuči rakete tipa Taurus koje imaju domet od oko petsto kilometara iz straha da će time biti gađani ciljevi na međunarodno priznatoj teritoriji Rusije čime bi Nemačka mogla biti smatrana „zaraćenom stranom“.
To pokazuje koliko je Zapad „jedinstven“ po pitanju Ukrajine, komentariše sarkastično levičarski nedeljnik Frajtag.
Taj berlinski list piše da je Makronova ideja „hazarderska“ i da se jedino može pripisati kosmičkom egu šefa Jelisejske palate.
„To uopšte nije tema“
Makron je, doduše, u ponedeljak u Parizu rekao jednu činjenicu – do sada su mnogi govorili „nikad, nikad“ kad je trebalo isporučiti rakete, tenkove ili avione, ali su onda na to pristajali.
Možda se u ovom upravo prepoznao Olaf Šolc, kancelar kojeg je domaća štampa na početku rata optuživala da je „kočničar“ i „oklevalo“, a danas je evropski prvoborac za naoružavanje Ukrajine, osim raketa dugog dometa. Samo su Sjedinjene Države dale više oružja i para od Nemačke.
Ali, da li se slanje trupa može dovesti u istu ravan sa slanjem oružja i oruđa?
„Danas ne postoji konsenzus o zvaničnom slanju kopnenih snaga, ali ništa se ne može isključiti. Učinićemo sve što je potrebno da obezbedimo da Rusija ne pobedi u ovom ratu“, rekao je Makron.
Politički Berlin – od jastrebova u naoružavanju Ukrajine do onih koji bi je najradije prepustili Putinu na milost i nemilost – redom je osudio Makronovu izjavu.
„To uopšte nije tema“, rekao je o eventualnom slanju trupa kopredsednik vladajućih Zelenih Omid Nuripur. On je Makronove reči pripisao vatrenom raspoloženju u kojem je zapravo francuski predsednik hteo da kaže da se ništa ne može isključiti.
„Luda eskalacija“
Šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, socijaldemokrata Mihael Rot, napisao je na mreži X da Makron priziva „fantomsku debatu“.
„Ne znam nikoga ko to (slanje trupa) ozbiljno priželjkuje, čak ni u Ukrajini. Njima treba pre svega municije, protivvazdušnih sistema, dronova i raketa dugog dometa“, napisao je Rot.
Makronovu ideju su odbacili i iz redova opozicionih Demohrišćana, koji su, prema anketama, daleko najjača stranka u Nemačkoj. Njihov viđeni poslanik Torsten Fraj rekao je da slanje vojnika ne dolazi u obzir, već da Ukrajini treba slati više oružja.
Fabio di Masi, nosilac liste za evropske izbore nove levičarske partije „Saveza Sara Vagenkneht“, kaže da ovakva „luda eskalacija može da ishoduje atomskim ratom“.
U istom govoru, Makron je rekao da „nema saglasnosti“ o slanju trupa i podsetio da o tome svaka zemlja ima pravo da odlučuje za sebe.
U Moskvi su to dobro čuli. „Sama činjenica da se diskutuje o mogućnošću slanja određenih kontingenata iz zemalja NATO u Ukrajinu predstavlja važan novi element“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.
Borba protiv „umora od ratovanja“
Neka pera nemačke štampe ocenjuju da je samim pominjanjem kopnenih trupa Makron prekršio jedan tabu i da je taj duh pušten iz boce. Valja videti da li će ga oštri odgovori iz Nemačke vratiti u bocu.
Ali, moguće je i drugo čitanje, da je Makron provokativnom izjavom hteo da učini nešto protiv „umora od ratovanja“ koji se oseća u Evropi, izmučenoj inflacijom i unutrašnjim političkim podelama.
Kako smo ranije pisali, nova studija pokazuje da tek svaki deseti građanin EU veruje da Ukrajina može pobediti u ratu.
Švajcarski list Noje cirher cajtung ocenjuje da takav stav odgovara „sumornoj situaciji na frontu“, gde su Rusi nedavno ostvarili pomake.
