Na konferenciji o Ukrajini održanoj u Parizu više od 20 zemalja odlučilo je da Kijevu pruži još veću i još bržu pomoć. Ni slanje kopnenih trupa, koje je do sada bilo isključene jer se izbegavala direktna konfrontacija Zapada sa Rusijom na bojnom polju, više nije tabu
Dok ogromna većina Evropljana više ne veruje u pobedu Ukrajine koju je napala Rusija i dosta im je i ukrajinskih izbeglica, predsednik Francuske Emanuel Makron ne isključuje više upotrebu francuskih kopnenih snaga na ukrajinskom frointu. Ništa nije isključeno kako bi se sprečila pobeda Rusije u Ukrajini, izjavio je posle završetka konferencije o pomoći Ukrajini održane sinoć, 26. februara, u Parizu, prenosi Dojče vele (DW).
Na sastanku više od 20 šefova država i vlada ipak nije bilo zajedničkog stava u vezi s slanjem kopnenih snaga u Ukrajinu, rekao je Makron. Međutim:
„Danas ne postoji konsenzus o zvaničnom slanju kopnenih snaga, ali ništa se ne može isključiti. Učinićemo sve što je potrebno da obezbedimo da Rusija ne pobedi u ovom ratu.“
Mnogi ljudi koji su danas rekli „nikad, nikad“, isti su ljudi koji su pre dve godine rekli „nikada, nikada tenkovi, nikada, nikada avioni, nikada, nikada rakete većeg dometa“, podsetio je francuski predsednik, dodao da se danas raspravlja o tome kako biti brži i jači u isporuci tenkova i projektila i zaključio:
„Sve je moguće ako pomaže da se postigne naš cilj“, jer jeste opšti zaključak jda je u pitanju „bezbednost svih nas“.
Ruski poraz je, smatra, neophodan za stabilnost i bezbednost u Evropi, i zato oni koji podržavaju Ukrajinu moraju da ulože još više napora, a „mi smo u procesu obezbeđivanja naše bezbednosti danas i sutra“, rekao je Makron, a prenosi Dojče vele.
Sa druge strane, pre odlaska na sastanak u Parizu slovački premijer Robert Fico upozorio je na „opasnu eskalaciju tenzija“ s Rusijom. Pojedine zemlje, koje nije želeo da imenuje, očigledno su bile spremne da pošalju svoje vojnike direktno u Ukrajinu. To, međutim, ne bi ubedilo Rusiju da popusti, rekao Fico, već bi „povećalo rizik od širenja sukoba“.
Nova koalicija za dostavu naoružanja
Na sastanku je odlučeno da se formira koalicija koja će snabdevati Ukrajinu raketama srednjeg i dugog dometa, kao i bombama za udare daleko iza ruskih linija, objavio je francuski predsednik.
Kratkoročno bi za Ukrajinu trebalo da se mobiliše i dodatna municija iz sopstvenih zaliha, kao i iz trećih zemalja. Između ostalog, dogovorene su inicijative o kibernetičkoj odbrani, zajedničkoj proizvodnji naoružanja, o vojnim kapacitetima i municiji u Ukrajini, kao i o odbrani zemalja koje su direktno ugrožene ruskom ofanzivom u Ukrajini, posebno Moldavije.
Makron je takođe rekao da okupljene zemlje nameravaju da podrže Ukrajinu „nevojničkim“ snagama na njenoj granici sa Belorusijom. Tu se radi o deaktiviranju mina.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
