Litijum ili vodonik

Kako se globalni napori u borbi protiv klimatskih promena intenziviraju, trka za primat u razvoju efikasnih i održivih rešenja za skladištenje energije dobija zamah. Iznenađujuće ili ne, Kina se nalazi na liderskoj poziciji i nedavno je napravila značajan iskorak osnivanjem namenskog fonda vrednog oko šest milijardi juana (828 miliona dolara) za stimulisanje razvoja baterija sledeće generacije sa čvrstim elektrolitima za električna vozila (ASSB – all solid state batteries). Reč je o novoj tehnologiji koja unapređuje tradicionalne litijum-jonske baterije korišćenjem čvrstog elektrolita umesto tečnog ili gel materijala. Veća gustina garantuje veću moć baterije, ali je čini i bezbednijom jer se neće zapaliti i eksplodirati.

Ova investicija podvlači posvećenost Kine da bude lider sprovođenja zelene agende u svakom segmentu, ali u isto vreme izaziva zabrinutost u pogledu sposobnosti Evrope da blagovremeno postigne energetsku nezavisnost.

EVROPA PRED ZELENIM IZBOROM

Potreba da Evropa obezbedi sopstvene izvore kritičnih sirovina nikada nije bila hitnija. Geopolitičke okolnosti menjaju se svakodnevno, a Kina i druge nacije agresivno teže dominaciji u zelenim tehnologijama. Zavisnost Evrope od spoljnih dobavljača kritičnih materijala kao što su vodonik i litijum predstavlja značajan rizik za njenu energetsku bezbednost i ciljeve zelene tranzicije. Nedavni poremećaji u globalnim lancima snabdevanja usled pandemije COVID-19 i geopolitičkih tenzija samo su naglasili ranjivost EU.

Potraga za održivom budućnošću Evrope krenula je optimistično, i u kratkom vremenskom roku postavljeni su legislativni okviri osmišljeni da ojačaju samodovoljnost EU u oblasti retkih minerala. Zakon o kritičnim sirovinama, koji je stupio na snagu prošlog meseca, mnogima je izgledao kao garant da Evropa može da obezbedi sebi nezavisno funkcionisanje u procesu zelene tranzicije. Ipak, dolazak ovog Zakona otvorio je mnoga pitanja i debate o tome kojim putem Evropska unija treba da krene, a najskorija dilema je kako će EU napajati svoj put ka zelenoj budućnosti — vodonikom ili litijumom.

Tehnološke inovacije u oblasti skladištenja energije doživele su brz napredak, posebno u oblasti litijum-jonskih baterija. Ove baterije su pokazale superiornu gustinu energije i efikasnost u poređenju sa vodoničnim gorivnim ćelijama, što ih čini praktičnijim za svakodnevnu upotrebu. Baterije sa čvrstim elektrolitima, tehnologija u nastajanju unutar litijumske porodice, nude još veći potencijal.

Nasuprot tome, tehnologija vodoničnih gorivnih ćelija, iako napredna, i dalje se suočava sa značajnim izazovima u pogledu energetske efikasnosti i skladištenja. Proces proizvodnje vodonika, posebno zelenog vodonika iz obnovljivih izvora, energetski je intenzivan i skup. Prepreku za širu upotrebu vodoničnog goriva predstavlja i nedovoljno razvijena infrastruktura za njegovu distribuciju. Visoki troškovi povezani sa izgradnjom stanica za dopunu vodonika i gubici energije tokom proizvodnje, skladištenja i transporta ovog goriva čine ga trenutno manje ekonomski isplativom opcijom u odnosu na litijum. Sa druge strane, razvoj i povećanje proizvodnje litijum-jonskih baterija relativno su isplativi, zahvaljujući decenijama ulaganja u baterijske tehnologije. Cena litijumskih baterija značajno je smanjena tokom protekle decenije, čineći električna vozila pristupačnijim i ubrzavajući njihovo usvajanje.

...

ŠIRINA OBLASTI PRIMENE KAO PREDNOST

Još jedan od faktora u ovoj debati jesu postojeća infrastruktura i količina investicija potrebnih da se uspostave lanci snabdevanja za celu Evropu. Infrastruktura za litijum-jonske baterije već je široko rasprostranjena i nastavlja da se širi relativno brzo. Stanice za punjenje električnih vozila postaju sve prisutnije, podržane neprestanim ulaganjima iz javnog i privatnog sektora. U Srbiji je nedavno sproveden tender za postavljanje 320 elektropunjača na 16 lokacija duž auto-puteva, a takodje je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji naložena obaveza investitorima da na svaka tri parking mesta imaju jedno parking mesto za punjenje električnih vozila. S druge strane, vodonična infrastruktura je još uvek u povoju i uspostavljanje lanca snabdevanja vodonikom zahtevalo bi značajna ulaganja u proizvodne kapacitete, skladištenje i distributivne mreže.

Širina oblasti primene mogla bi biti ključna za odluku kojim putem će EU krenuti u zelenu budućnost. Automobilska industrija je, na primer, doživela značajan pomak ka električnim vozilima koja se pokreću litijumskim baterijama. Veliki proizvođači automobila ulažu neprestano u razvoj električnih vozila, a do 2035. biće potpuno ukinuta proizvodnja novih vozila na fosilna goriva u korist vozila na električni pogon.

Široka upotreba litijum-jonskih baterija u potrošačkoj elektronici, skladištenju obnovljive energije i stabilizaciji mreže dodatno naglašava njihovu svestranost i pouzdanost. Rezerve litijuma nalaze se u različitim delovima sveta, a Evropa poseduje neke od najvećih poznatih izvora. U toku su napori da se razviju održive rudarske prakse i poboljša sigurnost lanca snabdevanja, čime se dodatno jača pouzdanost litijuma kao kritične sirovine. Vodonik se, s druge strane, u velikoj meri oslanja na dostupnost obnovljivih izvora energije za proizvodnju zelenog vodonika, što još uvek nije dovoljno da zadovolji globalnu potražnju.

Napori Evropske unije da ojača svoju zelenu ekonomiju jesu pohvalni, ali moraju biti podržani strateškim inicijativama za razvoj lokalnih resursa i podršku daljim istraživanjima koja će obezbediti kontrolisani uticaj eksploatacije retkih minerala na zivotnu sredinu. Fokusirajući se na ove oblasti, Evropa može da izgradi otporan i samodovoljan sektor zelene tehnologije, manje podložan spoljnim potresima i političkim pritiscima.