Letenje u strahu, ili…

Marsel Ospel, prvi čovek velike švajcarske bankarske grupacije UBS, dobio je epitet jedinog Švajcarca koji je uspeo da švajcarsku vladu baci na kolena, odbijajući da učestvuje u ušpricavanju svežeg novca u Swissair, rekavši da njegova banka nikada nije finansirala propale firme. U spasavanje nacionalnog vazduhoplovnog mezimčeta, koje je punih 70 godina bilo simbol pouzdanosti, efikasnosti i tačnosti u svetu, potom se uključila i sama vlada sa poklonom od 280 miliona dolara (a pokloni se ne vracaju), pa je Swissair, posle dva dana potpunog neletenja, mogao ponovo da plati sletanja, kerozin i redovne troškove tek za polovinu svojih ranijih letova, ali sa nešto manje strahova od eventualne zaplene letelica na aerodromima po svetu zbog neplaćenih računa. Naravno, od 70.000 zaposlenih u Swissairu, za sada će najmanje 9000 ostati bez posla, 24 aviona će prodati, a do kraja ovog meseca će najzdravije delove vazduhoplovnog giganta preuzeti neke druge firme.

Prema oktobarskim podacima Asocijacije evropskih vazduhoplovnih kompanija, posle 11. septembra i spektakularnog napada na oblakodere u Njujorku, direktni gubici Evropljana premašuju 3,7 milijardi eura, 20.000 radnika je ostalo bez posla, više od sto aviona ostaje u hangarima, broj putnika je skresan za četvrtinu, a onih koji bi da putuju do SAD manje je za trećinu.

SVE MANJE POVERENJA: Podaci o gubicima s druge strane okeana su još gori – u septembru je 60 odsto potencijalnih putnika odustalo od aviona, u ovom mesecu, uz sve dodatne garancije za sigurnost putnika i posade, kao i uz jaku reklamnu kampanju o nužnosti što bržeg vraćanja u normalan život, pa, dakle i u avione, broj onih koji bi da lete manji je za 40 odsto, a prognoze su da bi do kraja godine ukupan broj putnika mogao biti manji za četvrtinu. Strah od letenja učinio je da se za nekada najsigurniji način prevoza ljudi sve manje interesuju. Od procenjenih 12 milijardi dolara direktnih gubitaka svetskih avio-kompanija za 2001. godinu, polovina će biti načinjena na unutrašnjem avio-saobraćaju u SAD. Pre septembarskog napada, analitičari IATA-e, svetske asocijacije avio-prevoznika, predviđali su bezmalo šest puta manje gubitke u ovoj godini. Stanje se donekle popravilo obećanjem američke vlade da će nepovratnim dotacijama i bankarskim garancijama pomoći avio-kompanijama u SAD sa 15 milijardi dolara (nekima je čak toliko svanulo da su objavili kako je trenutno izbegnuto likvidiranje jedne trećine avio-firmi), pa su i mnogi evropski prevoznici poželeli primenu sličnog recepta, pre svega u Velikoj Britaniji. Ali, Evropljani su za sada bili šarene sreće – recimo, KLM je zatražio finansijsku pomoć od holandske vlade, a ova je to pretočila u ideju da se čitava operacija obavi na nivou Evropske unije, koja je, međutim, odbila lečenje avio-prevoznika na američki način, tvrdeći da bi takvo podupiranje avio-kompanija bilo neprimereno i pozvala vlade u Evropi da, ako žele, same prekopiraju to rešenje. Taj savet je, izgleda, poslušala italijanska vlada – Alitalia je dobila 190 miliona dolara pomoći, a oslobođena je i plaćanja poreza na prodaju avio -karata.

NOVA GLOBALIZACIJA: Posledice septembarskog rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, naravno, ni izdaleka se ne završavaju samo na mukama avio prevoznika. Boing, najveći svetski proizvođač aviona, zbog smanjenog interesovanja ili otkazivanja ranijih porudžbina, planira da do kraja iduće godine otpusti 30.000 od ukupno 200.000 zaposlenih. „Žalimo što će ovaj korak uticati na život tolikog broja naših ljudi, ali moramo učiniti sve za poboljšanje situacije firme u ovom teškom trenutku“ – to je suština saopštenja borda direktora Boinga. Za nenavikle na takvo obraćanje zaposlenima i javnosti, možda će rečeno saopštenje zvučati hladno, ali poznavaoci ne sumnjaju u efikasnost.

Ni u Asocijaciji aerodroma u SAD, koja okuplja 900 članica, nije ništa bolje – gubici, za samo tri nedelje straha od letenja, posle napada na Njujork i Vašington, premašili su dve milijarde dolara, ali do sada, u paketu pomoći američke vlade, nisu uspeli da dobiju ni paru.

I dok se i turistički i mnogi drugi sektori još preispituju (tek će se videti koje će od egzotičnih zemalja ostati na popisu omiljenih destinacija), čini se da će najmanje nevolja imati samo oni koji nisu bili direktno okrenuti američkom tržištu. Tako ČSA, recimo, nije ukinula nijednu svoju liniju, a letove prema Švajcarskoj i nekim drugim zemljama Zapadne Evrope, umesto malih aviona ATR sa po 50-70 putnika, sada obavljaju letelice sa po 120-150 sedišta. Nešto se slično događa i u poljskom LOT-u, u mađarskom MALEV-u…

Inače, bankar Marsel Ospel s početka ovog teksta, po hladnim procenama vrhunskih ekonomista, sačuvao je imidž uspešnog bankara tvrdog, anglosaksonskog stila, rekavši da će, kao i u slučaju nekadašnjih velikih naftnih ili kriza u automobilskoj industriji u svetu, i posle najnovije krize u avio-saobraćaju, iznići „nekoliko velikih igrača koji će podeliti svetsko tržište među sobom“. U zaglušujućoj panici zbog naznaka sveopšte recesije, neki će se možda tek kasnije prisećati šta je Ospel u stvari rekao.