Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Taleb A. (50), lekar poreklom iz Saudijske Arabije, u petak oko 19 časova uleteo je automobilom u božićni vašar u Magdeburgu, u masu ljudi.
Navodno je punih 400 metara gazio ljude, usmrtivši dvoje – jedno dete i jednu odraslu osobu. Ima šezdesetak povređenih, od kojih je petnaestoro u teškom stanju pa nije isključeno da će crni bilans rasti, piše DW.
Počinilac je potom uhapšen, a crni BMW, automobil koji je unajmio, ostao je polupan u centru grada.
Foto: Heiko Rebsch/dpa via APVašar na kome se dogodio napad
„Dugo će nam trebati da ovo ožalimo“, rekla je uplakana gradonačelnica Magdeburga Simone Boris pred novinarima.
U subotu u grad dolaze kancelar Olaf Šolc i ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer.
Čudni stavovi počinioca
Policija veruje da je A. delovao sam.
Iako zvaničnici govore o „napadu“, o motivima je teško zaključivati. A. je u Nemačku prvi put došao 2006. godine, a kasnije je navodno dobio azil.
Foto: Heiko Rebsch/dpa via APHitna pomoć na mestu terorističkog napada u Magdeburgu
Radio je kao lekar u oblasti psihijatrije u varoši Bernburg, nedaleko od Magdeburga.
Prva istraživanja medija daju čudnovatu sliku o ovom čoveku. Navodno je delao kao aktivista koji pomaže ženama iz Saudijske Arabije da dobiju azil u Nemačkoj.
Na platformi X je simpatisao neke stavove desničarske Alternative za Nemačku i bio vrlo kritičan prema islamu.
Foto: Tanjug / Heiko Rebsch/dpa via APTragedija u Magdeburgu
Sećanje na Berlin
Napad se dogodio skoro na godišnjicu prvog sličnog – onog iz 2016. na berlinskom Brajtšajdplacu. Tada je islamistički terorista kamionom uleteo u božićni vašar, usmrtivši 12 osoba na licu mesta, dok je jedna preminula od posledica pet godina kasnije.
Od tada su pojačane mere bezbednosti na božićnim vašarima, omiljenom mestu Nemaca u adventsko vreme.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
