Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Taleb A. (50), lekar poreklom iz Saudijske Arabije, u petak oko 19 časova uleteo je automobilom u božićni vašar u Magdeburgu, u masu ljudi.
Navodno je punih 400 metara gazio ljude, usmrtivši dvoje – jedno dete i jednu odraslu osobu. Ima šezdesetak povređenih, od kojih je petnaestoro u teškom stanju pa nije isključeno da će crni bilans rasti, piše DW.
Počinilac je potom uhapšen, a crni BMW, automobil koji je unajmio, ostao je polupan u centru grada.
„Dugo će nam trebati da ovo ožalimo“, rekla je uplakana gradonačelnica Magdeburga Simone Boris pred novinarima.
U subotu u grad dolaze kancelar Olaf Šolc i ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer.
Čudni stavovi počinioca
Policija veruje da je A. delovao sam.
Iako zvaničnici govore o „napadu“, o motivima je teško zaključivati. A. je u Nemačku prvi put došao 2006. godine, a kasnije je navodno dobio azil.
Radio je kao lekar u oblasti psihijatrije u varoši Bernburg, nedaleko od Magdeburga.
Prva istraživanja medija daju čudnovatu sliku o ovom čoveku. Navodno je delao kao aktivista koji pomaže ženama iz Saudijske Arabije da dobiju azil u Nemačkoj.
Na platformi X je simpatisao neke stavove desničarske Alternative za Nemačku i bio vrlo kritičan prema islamu.
Sećanje na Berlin
Napad se dogodio skoro na godišnjicu prvog sličnog – onog iz 2016. na berlinskom Brajtšajdplacu. Tada je islamistički terorista kamionom uleteo u božićni vašar, usmrtivši 12 osoba na licu mesta, dok je jedna preminula od posledica pet godina kasnije.
Od tada su pojačane mere bezbednosti na božićnim vašarima, omiljenom mestu Nemaca u adventsko vreme.
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
