Kraj Bibijeve ere

U „minut do dvanaest“, manje od sat pre isteka zakonskog roka za formiranje nove vlade, lideri izraelske opozicije Jair Lapid (šef centrističke stranke Ješ atid), Naftali Benet (vođa desničarske partije Jamina) i Mansur Abaz (lider islamističke partije Raam) zadovoljno su se prošle srede osmehivali pred kamerama potpisujući koalicioni sporazum. Ovaj događaj mogao bi da označi i kraj jedne ere u izraelskoj politici: odlazak sa vlasti najdugovečnijeg premijera u istoriji Izraela, predsednika konzervativne partije Likud Benjamina Netanjahua, koji je na čelu vlade ukupuno bio punih petnaest godina, a neprekidno od marta 2009.

Prema sporazumu opozicionih lidera, buduću vladu Izraela činiće čak osam potpuno raznorodih stranaka, a tom šarolikom političkom društvu – koje se sastoji od krajnje desničarskih, centrističkih, pa i levičarskih partija – prvi put u istoriji Izraela priključila se i jedna arapska islamistička stranka, koja će takođe biti deo buduće vladajuće koalicije. U izraelskom parlamentu (Knesetu) „anti-Netanjahu koalicija“, kako su je krstili mediji, ima tesnu većinu 61 od 120 poslanika, a u trenutku dok nastaje ovaj tekst (utorak), novi kabinet još nije dobio ratifikaciju izraelske skupštine.

Ključnu ulogu u formiranju novog političkog saveza odigrao je šef partije centra Ješ atid (Ima budućnosti) Jair Lapid, a njegovo umešno posredovanje između naizgled nespojivih političkih partija rezultiralo je dogovorom o formiranju budućeg kabineta koji bi mogao da ponese epitet „vlade nacionalnog jedinstva“. Ipak, Lapid neće odmah preuzeti najvišu funkciju i provešće neko vreme na dužnosti ministra spoljnih poslova dok se ne useli u zvaničnu premijersku rezidenciju u ulici Balfor u Jerusalimu.

Umesto toga, na osnovu sporazuma o rotaciji, njegov nekadašnji rival, a sada partner u novoj vladi, haj-tek milioner i desničar Naftali Benet biće premijer prve dve godine, a Lapid od 2023. Ovo se smatra Lapidovim političkim manevrom kojim je osigurao učešće Beneta i njegove partije u novoj vladi iako je centristička stranka Ješ atid u Knesetu osvojila deset poslaničkih mesta više od Benetovih „tvrdolinijaša“ iz Jamine, koja ima svega sedam poslanika u novom sazivu Kneseta.

NOVA VLADA I NOVI PREDSEDNIK: Analizirajući dogovore o sastavu nove izraelske vlade, liberalni „Njujork tajms“ podseća da se Naftali Benet samo dan uoči četvrtih izraelskih parlamentarnih izbora u poslednje dve godine, „pred televizijskim kamerama“ obavezao da nikada neće deliti vlast sa Lapidom, centristom, i Abasom, islamistom. „Samo 72 dana kasnije“, navodi ovaj list, „upravo je Benet potpisao sporazum kojim će se, dok se ne izglasa poverenje u Knesetu kasnije ovog meseca, videti da su se sva trojica ujedinila u prvoj vladi od 2009. koju neće voditi premijer Benjamin Netanjahu.“

Aktuelni premijer je novu vladu nazvao „opasnom“ i „levičarskom“ i pretnjom po izraelsku nacionalnu bezbednost, a pozvao je i sve članove parlamenta koji su izabrani glasovima desnice da se „usprotive novoj koaliciji“. On je takođe optužio vođu stranke Jamina (Desno) Naftalija Beneta da se „prodao“ islamskoj stranci „Ujedinjena arapska lista“ (Raam).

Ukoliko Kneset potvrdi novu vladu, „anti-Netanjahu koalicija“ će svoj četvorogodišnji mandat otpočeti gotovo uporedo sa Isakom Hercogom, nekadašnjim liderom Laburističke stranke, koji je prošle srede izabran za novog predsednika Izraela. Za njega je u parlamentu glasalo 87 od 120 poslanika, a zanimljivo je da će on biti prvi predsednik Izraela čiji je otac takođe bio šef jevrejske države. Naime, Haim Hercog bio je predsednik Izraela punih deset godina, od 1983. do 1993. godine.

Novi šef države Isak Harcog (60) pripadnik je izraelske političke aristokratije, jer je, osim njegovog oca, koji je obavljao najviše dužnosti u toj zemlji, i njegov „bliski rođak Aba Eban bio prvi šef diplomatije Izraela i ambasador u UN i SAD, a deda mu je bio prvi glavni izraelski rabin“, piše Radio Slobodna Evropa. Isak Hercog će naslediti aktuelnog šefa države Ruvena Rivlina, inače člana vladajuće partije Likud, kome mandat ističe 9. jula.

VEĆINA ZA PROMENE: Nakon jedanaestodnevnog ratnog sukoba između Izraela i palestinskog Hamasa u pojasu Gaze – za koji vojni stručnjaci veruju da je bio „prvi AI rat na svetu“, jer su izraelske odbambene snage obilato koristile super-računare i tehnološke platforme zasnovane na veštačkoj inteligenciji ‒ stvari su se ubrzale i na izraelskoj političkoj sceni. Iako se očekivalo da će premijer Benjamin Netanjahu zbog pokazane „čvrste ruke“ u sukobu sa Hamasovim militantima imati jači adut u pregovorima o sastavu nove vlade, njegovi politički protivnici bili su odlučniji u nameri da mu konačno vide leđa i otprate ga u opozicione klupe.

Međutim, vešti majstor političke taktike kao što je Bibi svakako nije mogao sebi da dopusti da sedi skrštenih ruku. Na trima prethodnim parlamentarnim izborima od aprila 2019. do marta 2020. godine „Netanjahu možda nije uspeo sâm da osvoji većinu, ali je opstajao na vlasti potpirujući podele unutar izraelske ideološki difuzne opozicije, osiguravajući da i oni uspevaju da naprave većinsku koaliciju“, navodi „Njujork tajms“.

Poslednjih dana njegovi emisari iz partije Likud intenzivno su lobirali među članovima novoformirane koalicije u parlamentu ne bi li barem nekoga od njih privoleli da promeni stranu i uzdrži se od podrške novoj vladi prilikom glasanja u skupštini. Ukoliko bi samo jedan od poslanika novog političkog saveza prešao na Bibijevu stranu, Izrael bi se našao na pragu novih, petih po redu izbora u poslednje dve godine, a Netanjahu bi ostao na mestu premijera do forimiranja neke nove buduće vlade.

Izraelci su, međutim, na poslednjim izborima ipak većinski glasali za promene i poslali jasnu poruku premijeru da je vreme da ode sa vlasti. Ali, teško je verovati da će Netanjahu imati spokoja u političkoj mirovini. Nad glavom mu lebde ozbiljne optužbe za korupciju, a protiv njega se vodi i nekoliko krivičnih postupaka, pa je verovatno samo pitanje vremena kada će mu na vrata zakucati izraelski pravosudni organi.

SAVEZNICI, PA PROTIVNICI: Analitičari političkih prilika u Izraelu slažu se u oceni da postoji nekoliko razloga zbog čega se baš sada klatno javnosti pomerilo ka „antinetanjahuovskoj“ političkoj opciji. Polarizujući javnost i zaglavljen u beskonačnim tenzijama i sukobima sa političkim protivnicima sa jedne i Palestincima sa druge strane, Netanjahu nije uspeo da napravi neophodan „istorijski kompromis“ u svojoj zemlji. A ako je već Izraelu pod njegovim vođstvom pošlo za rukom da „Avramovim sporazumima“ uz podršku SAD normalizuje odnose sa brojnim arapskim zemljama, sličnu formulu kojom bi se relaksirali politički i društveni odnosi Bibi je morao da „pronađe“ i kod kuće.

U premijera su izgubili poverenje čak i nekadašnji najbliži saradnici. Uostalom, četiri od osam stranaka u novoj koaliciji predvode lideri koji su nekada bili ključni Netanjahuovi saveznici. Naftali Benet i Avigdor Liberman, na primer, bili su ministri i šefovi kabineta izraelskog premijera; Beni Ganc je aktuelni ministar odbrane i faktički „alternativni“ premijer, dok je Jair Lapid bio ministar finansija u jednoj od prethodnih Bibijevih vlada. „Ako pogledate najveće Netanjahuove neprijatelje u celoj ovoj priči, to su ljudi koji su radili za njega“, izjavio je Mičel Barak, politički analitičar i nekadašnji saradnik izraelskog premijera. „Nije samo javnost umorna od njega, već su umorni i ljudi koji su radili za njega.“

ŽIVOTNA PRILIKA: Naravno, u politici se svi rukovode određenim interesima, a Naftali Benet, koga je pratila reputacija ekstremnog desničara koji se protivi formiranju palestinske države, pragmatično je procenio da čak ni da je ostao sa Netanjahuom, opet ne bi zajedno imali dovoljno glasova za skupštinsku većinu. Pritom se ni lične ambicije ovog milionera nisu mogle ostaviti po strani: sa samo sedam poslanika koliko ima njegova partija u Knesetu, Benet je dobio životnu priliku da postane izraelski premijer. On je pozvao aktuelnog premijera da se povuče i dozvoli da zemlja krene dalje, navodeći da „Izrael nije monarhija“, te da niko nema monopol na vladavinu.

U Izraelu ovih dana vlada uzavrela politička atmosfera, pa je i šef bezbednosne službe Šin Bet Nadav Argaman upozorio na „rastuće huškanje na nasilje i govor mržnje na društvenim mrežama“. Istovremeno, konzervativni izraelski rabini pozvali su svoje pristalice da osujete formiranje nove vlade, žestoko je optužujući da se „oslanja na pristalice terora“. Netanjahuove pristalice protestuju ispred domova lidera nove koalicije, čime im stvaraju još veći pritisak pred ključno glasanje u parlamentu.

Reagujući u maniru bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je sa izraelskim premijerom imao bliske političke odnose, Bibi je izjavio da „smo svedoci najveće izborne prevare u istoriji zemlje i možda u istoriji demokratije“, dodajući da „desničarski glasovi neće biti ućutkani“. On je već je najavio da će vladu „vrlo brzo srušiti“, čak i ako uspe da ga smeni. Krajnji rok da se sazove sednica Kneseta na kojoj će se birati nova vlada je 14. jun, a do tada je sve moguće.

Iako nema sumnje da će sadašnji premijer Netanjahu uložiti sav svoj politički autoritet i moć funkcije koju obavlja kako bi sprečio da se formira nova vlada, poslednje informacije govore da će novi kabinet svoje vatreno krštenje pred poslanicima parlamenta imati u nedelju 13. juna. A ukoliko novoj koaliciji ipak ne pođe za rukom da obezbedi potrebnu većinu u Knesetu, to bi značilo da će Izraelci, umorni od pandemije korona virusa i niza (neuspešnih) parlamentarnih izbora, političkih trvenja i nedavnog vojnog sukoba sa militantima iz palestinskog Hamasa, morati ponovo na birališta. A time i u novu političku neizvesnost.