Ne mogu Amerikanci koliko može Iran. To je otprilike bila poruka Alija Laridžanija, sada najednom ključnog imena u Teheranu i sekretara Nacionalnog veća za bezbednost. Laridžani je još trećeg dana rata rekao da je Iran spreman za dugotrajan rat i da će se braniti po svaku cenu.
Kao odgovor na američke i izraelske napade, Iran je samo u prvih pet dana lansirao oko petsto balističkih raketa i oko dve hiljade dronova, računa admiral Bred Kuper, američki komandant Komande za Bliski istok, piše DW.
No, kako kažu u Pentagonu, navodno je u sredu bilo 86 odsto manje iranskih udara projektilima nego prvog dana rata, i 73 odsto manje dronova.
„Ne znamo tačno koliko balističkih raketa i dronova Iran poseduje“, rekao je jedan stručnjak za naoružanje u razgovoru za DW, želeći ostati anoniman.
On se drži teze koja se ovih dana čuje među vojnim analitičarima – Iran je na neki način pucao sebi u nogu kada je u oktobru 2024. godine udari na Izrael iz odmazde zbog ciljanog raketiranja Teherana u kojem je ubijen vođa palestinskog Hamasa Ismail Hanija.
Naime, iranske balističke rakete nisu bile sasvim precizne i to je navodno otkrilo slabosti Irana.
Raketama se ne zna broj
Na početku udara na Iran, izraelska vojska je procenjivala da neprijatelj poseduje oko 2.500 balističkih raketa. Druge procene išle su do 6.000.
Osim potrošnje, Izrael tvrdi da je uništio tri petine iranski lansirnih rampi, kao i četiri petine baterija protivvazdušne odbrane.
Satelitski snimci, koji kruže internetom, prikazuju navodne napade na raketne baze u Kermanšahu, Karadžu, Horambadu i Tabrizu na severu Irana. Navodno se vide urušeni ulazi u tunele i skladišta.
„Takođe vidimo da se mobilni lanseri raketa intenzivno prate“, rekao je naš sagovornik.
„Ono što je pre pet godina bilo veoma teško, danas je moguće zahvaljujući tehnološkom napretku. Ipak ostaje pitanje koliko je ovih sistema stvarno uništeno.“
Dronovi sa fabričke trake
Smatra se da Iran mnogo polaže na fleksibilnu proizvodnju bespilotnih letelica. Ne proizvodi se u divovskim postrojenjima, već u manjim, na mnogo mesta.
Retko gde na svetu su kapaciteti za proizvodnju dronova tako veliki. Centar za informatički otpor, britanska nevladina organizacija koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova, procenjuje da Iranci mogu da prave 10.000 dronova mesečno.
Smrtonosni dronovi Šahed, koje u ogromnom broju koriste i Rusi na ukrajinskom bojištu, u proizvodnji staju prema procenama između 20 i 80 hiljada dolara. Jedan projektil naprednog američkog sistema Patriot, kojim valja oboriti dron, košta između dva i pet miliona dolara.
Ako su na udaru iranski kapaciteti, Teheran zauzvrat pokušava da poremeti američke. Njujork tajms je potvrdio na osnovu vide i satelitskih slika da je Iran u prva tri dana rata oštetio delove komunikacionih i radarskih sistema u barem sedam američkih baza. Pentagon to naravno nije potvrdio.
Posledice za stanovništvo i region
„Iran će pokušati produžiti rat i igra na faktor vremena“, kaže Favaz Gerger, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. „Iransko rukovodstvo je imalo vremena da planira i koordinira svoje akcije. Mislim da se pripremaju za dugotrajan rat.“
Glavni cilj iranskog režima je, kaže, izdržljivost. Da se izdrže prvi, drugi, treći talas napada i produži otpor.
Troškove rata uglavnom snosi stanovništvo Irana, koje je bespomoćno pred napadima. Iako SAD i Izrael tvrde da izvode ciljane udare, u gusto naseljenim gradovima teško je izbeći veliku kolateralnu štetu.
Već prvog dana pogođena je osnovna škola u gradu Minab na jugu zemlje. Iranski državni mediji su u utorak prikazali slike masovnih sahrana za 168 devojčica od sedam do dvanaest godina, kao i za njihove učitelje. Ujedinjene nacije su napad nazvale „apsolutno šokantnim“ i zatražile istragu.
Izrael je negirao napad na školu u Minabu, koja se nalazi oko 40 kilometara od Omanskog zaliva. SAD, koje su prisutne sa nekoliko nosača aviona u Arapskom moru, najavile su da će proveriti informacije koje se odnose na taj incident.
Izvor: DW
