Koliko košta vojni obračun sa Iranom?

Dok se rat u Iranu iz regionalnog sukoba sve više pretvara u globalni bezbednosni i ekonomski haos, njegovi finansijski troškovi već sada dostižu razmere koje bi mogle ostaviti dugoročne i teško sagledivе posledice po svetsku ekonomiju. Takođe, sukob je, prema najkonzervativnijim procenama, već odneo više od 3.000 života, uz ogromna materijalna razaranja infrastrukture širom Bliskog istoka.

Prema jednom think tanku sa sedištem u Vašingtonu, rat košta skoro 900 miliona dolara dnevno. Ta procena potiče iz izveštaja u koji je CNN imao uvid, a koji se zasniva na analizi podataka koje je Pentagon podelio o metama koje je pogodio i resursima uključenim u operaciju.

Američki senator Berni Sanders kritikovao je ogromne troškove rata, ističući da ukupni dosadašnji račun za američke operacije u Iranu do sada iznosi oko 22,8 milijardi dolara.

„Za 22,8 milijardi dolara mogli bismo obezbediti zdravstvenu zaštitu za 6,8 miliona dece, izgraditi 2,6 miliona jedinica javnog stanovanja, zaposliti 240.000 nastavnika i otpisati 20.000 dolara studentskog duga za milion ljudi“, naveo je Sanders u objavi na mreži X.

Još para

Prema navodima koje prenose pojedini mediji, Pentagon je nedavno zatražio još 250 milijardi dolara dodatnih sredstava od Bele kuće za finansiranje operacija povezanih sa ratom koji već ulazi u četvrtu nedelju. Takođe, prema istim izveštajima, u prva dva dana ovog sukoba samo na municiju je potrošeno oko 5,6 milijardi dolara, što ukazuje na izuzetno visok intenzitet vojnih operacija i brzo trošenje resursa.

Ni Izrael nije izuzet od finansijskog pritiska. Prema izveštajima lista „Jerusalem post“, u zatvorenim razgovorima sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, bezbednosni sektor Izraela je povećao svoje zahteve na 177 milijardi šekela (preko 48 milijardi dolara), usled kombinacije sukoba sa Iranom i napetosti na više frontova. Produžetak rata dodatno povećava fiskalni teret i za izraelsku ekonomiju, koja već funkcioniše pod pritiskom visoke mobilizacije i ukupnih bezbednosnih troškova.

U isto vreme, Iran koji vodi egzistencijalnu bitku za opstanak, počeo je da koristi svoju stratešku prednost u Ormuskom moreuzu – jednoj od najvažnijih globalnih tačaka kroz koju prolazi oko petine svetske nafte – kao sredstvo ekonomskog pritiska. Blokada tog prolaza od strane iranske vojske već sada utiče na tržišta energenata, doprinosi većoj promenljivosti cena i stvara rizik od lančanih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja.

Posledice po Evropu

A Evropa, koja je već ekonomski i energetski snažno pogođena posledicama rata u Ukrajini i smanjenjem oslanjanja na ruske energente, nastavlja sa istom strategijom i u aktuelnim okolnostima, iako je dodatno ugrožen dotok energenata sa Bliskog istoka. “Rojters“ navodi da su cene električne energije u Istočnoj Evropi i Italiji „porasle brže nego u drugim delovima kontinenta“ tokom 2026. godine, što ukazuje na to da su „evropske ekonomije koje najviše zavise od gasa među najteže pogođenima usled tekućeg rata SAD i Izraela protiv Irana“. BBC piše da je cena gasa danas u Evropi „više nego duplo veća u odnosu na nivo pre nego što je počeo rat“.

I cene nafte nastavljaju da rastu rekordnim tempom. Najnoviji izveštaji pokazuju da su u jednom trenutku dostigle čak 119 dolara po barelu, uz procene da bi mogle da nastave rast i do 200 dolara. Sukob na Bliskom istoku tako preti da dovede do najviših cena „crnog zlata“ na svetskom tržištu u poslednjih pola veka.

Kriza na svim meridijanima

Kombinacija visokih vojnih troškova, rasta cena energenata i nesigurnosti u pomorskom saobraćaju stvara uslove koji podsećaju na prethodne globalne krize koje su prethodile recesijama. Više cene nafte i gasa „prelivaju“ se na transport, proizvodnju i krajnje potrošače, što se zatim reflektuje kroz inflaciju i moguće ekonomske krize na svim meridijanima. Takođe, nastavak rata uvećava i rizik od humanitarne i izbegličke krize slične onoj iz 2015. godine.

Američki predsednik Donald Tramp dodatno je zapretio da će „uništiti“ najveće svetsko gasno polje Južni Pars, koje predstavlja ključnu iranski resurs, ukoliko Teheran nastavi sa napadima na Katar. Istovremeno je izjavio da SAD „nisu imale nikakva saznanja“ o planu Izraela da izvede napad na najveće iransko postrojenje, u kome se proizvodi 70 odsto iranskog prirodnog gasa.

Paralelno sa tim, došlo je i do diplomatske eskalacije: Saudijska Arabija je poručila da zadržava pravo na vojnu akciju protiv Irana, dok je Katar odlučio da protera iranske vojne i bezbednosne atašee, dodatno produbljujući regionalne podele i neizvesnost.

Uprkos intenzivnim vojnim operacijama i značajnim gubicima na svim stranama, ključni strateški problem i dalje ostaje nerešen: ne postoje niti jasan politički okvir, niti vidljiva izlazna strategija SAD za završetak sukoba, posebno u situaciji gde druga strana zadržava kapacitet za asimetrične odgovore i dugotrajno iscrpljivanje protivnika kroz ekonomsku i bezbednosnu destabilizaciju.

U takvom kontekstu, rat poprima dimenziju koja prevazilazi bojište. On postaje test izdržljivosti ekonomija, političkih sistema i globalne trgovine. A građani širom sveta će, ničim izazvano, ionako platiti sav ceh.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!