Lov na rekorde kod plemenitih metala nastavlja se nesmanjenom žestinom i u novoj berzanskoj godini. Najpre je ove sedmice cena zlata probila psihološku granicu od 5.000 dolara, a onda je i srebro po prvi put u istoriji berze premašilo okruglu granicu od 100 dolara i dostiglo novu rekordnu vrednost od 117,69 dolara.
Već i prošle godine ta dva plemenita metala spadala su među favorite investitora na berzama: i zlato i srebro poskupeli su najviše još od 1979. godine. Međutim, srebro je raslo znatno brže: zlato je u 2025. poskupelo za gotovo 65 odsto, dok je srebro zabeležilo rast od čak 148 procenata, piše DW.
„Visokodinamičan uzlazni trend“
I u ovoj godini srebro prednjači po rastu vrednosti: od početka januara do danas beleži plus od više od 45 procenata, dok je kod zlata rast relativno skroman – oko 21 odsto. Prema rečima analitičara HSBC Jerga Šerera, srebro se nalazi u „visokodinamičnom uzlaznom trendu“.
Pritom i srebro i zlato imaju koristi od svog ugleda „sigurne luke“ za investitore. S obzirom na veliki broj geopolitičkih konflikata širom sveta, sve nepredvidljivije ponašanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i snažan pad vrednosti dolara, ta dva plemenita metala trenutno su posebno tražena među investitorima.
Solarni bum podstiče industrijsku tražnju
Kod srebra se pojavljuje i dodatni pokretač rasta cena: potražnja iz industrije. Više od polovine ukupne potražnje za srebrom otpada na industrijsku primenu. „Posebno je širenje solarne energije podstaklo potražnju za srebrom“, kaže Sonja Marten, glavna ekonomistkinja DZ-banke.
Globalni trend ka obnovljivim izvorima energije učinio je srebro nezamenljivom sirovinom – pre svega u proizvodnji fotonaponskih ćelija, gde je srebro i dalje teško zameniti bez gubitka efikasnosti.
Proizvodnja ne uspeva da isprati potražnju
Međutim, srebro nije traženo samo u tom sektoru. Velika potražnja postoji i u elektromobilnosti, elektronici, visokotehnološkoj proizvodnji i komunikacionoj tehnologiji – kao i u data-centrima, zbog buma veštačke inteligencije.
Ipak, svetska proizvodnja srebra ne uspeva da isprati visoku potražnju. To je delimično posledica činjenice da više od 70 odsto globalne proizvodnje srebra nastaje kao sporedni proizvod pri eksploataciji olova, cinka, bakra i zlata. Samo oko 30 procenata potiče iz primarnih rudnika srebra. To ograničava sposobnost industrije da brzo reaguje na više cene povećanjem proizvodnje.
Uska grla na strani ponude dodatno podstiču rast cena. Analitičari govore o „strukturnom deficitu ponude“ – za mnoge je to suština priče o srebru. Istovremeno, to daje izvesnu održivost cenovnom rastu ovog plemenitog metala, što ga razlikuje od ranijih uzleta koji su bili vođeni pre svega spekulacijama.
Relativno malo spekulacija
Zapravo, veliki investitori poput hedž‑fondova ne spadaju među glavne pokretače rasta cene srebra. To pokazuje pogled na nedeljne izveštaje „Commitment of Traders“ (CoT), koji sumiraju pozicije ključnih učesnika na američkim fjučerskim i terminskim tržištima.
Spekulacija na tržištu srebra ostaje niska, konstatuje tržišni ekspert Robert Retfeld iz kompanije Wellenreiter‑Invest. „Iz ugla CoT‑podataka, srebro bi moglo da nastavi da raste.“
Da li je srebro precenjeno?
Ipak, pogled na odnos cene zlata i srebra – takozvanu gold‑silver ratio – poziva na oprez. Ovaj pokazatelj govori koliko je unci srebra potrebno da bi se kupila jedna unca zlata. Trenutno se taj odnos nalazi na oko 47. „Niža vrednost gold‑silver odnosa poslednji put je zabeležena u septembru 2011. godine“, kaže Karsten Frič, analitičar sirovina u nemačkoj Komercbanki.
Tako nizak odnos ne ukazuje samo na relativnu snagu srebra, već i na moguću precenjenost. Srebro, u poređenju sa zlatom, više se ne može smatrati povoljnim, naglašava stručnjak za sirovine Frič.
Ko sada još želi da uskoči na „voz srebra“, mora da spremi jake živce. S naglim rastom cene srebra primetno je porastao i rizik od korekcije. Berzanski stručnjaci za 2026. godinu očekuju snažne oscilacije cena tog plemenitog metala.
