Kina je potvrdila da neće prisustvovati mirovnoj konferenciji o Ukrajini sredinom juna u Švajcarskoj, javlja Rojters, ali je moguće da organizuje svoju konferenciju, kojoj bi prisustvovali predstavnici Rusije i Ukrajine
Peking je odbio poziv za učešće jer za to nisu ispunjeni uslovi, a odnose se na učešće obe sukobljene strane – i Rusije i Ukrajine, rekli su izvori Rojtersa.
Neutralna švajcarska vlada traži širok odaziv političara iz različitih delova sveta na samit koji organizuje 15. i 16. juna, u nadi da će otvoriti put mirovnom procesu u Ukrajini.
Moskva, međutim, nije pozvana.
Kina je izvestila diplomate da uslovi koji nisu ispunjeni uključuju da bi konferenciju trebalo da priznaju i Rusija i Ukrajina, da bi sve strane trebalo ravnopravno da učestvuju i da je potrebna poštena rasprava o svim predlozima, rekao je jedan od izvora.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u četvrtak da bi Kina mogla da organizuje mirovnu konferenciju na kojoj bi mogle učestvovati i Rusija i Ukrajina.
Lavrov je rekao da bi takav potez bio nastavak napora Pekinga da reši ukrajinsku krizu.
„Delimo stav (Kine) da se prvenstveno treba baviti bazičnim uzrocima sukoba i zaštititi zakonske interese svih strana, uz naknadne sporazume zasnovane na načelu jednake i nedeljive sigurnosti“, rekao je Lavrov.
Lavrov je dodao da to „podrazumeva poštovanje stvarnosti na terenu, koja odražava volju ljudi koji onde žive“.
Rusija je više puta pozvala na pregovore uz uslov da Kijev i Zapad priznaju njeno pravo na teritoriju koju je zauzela od početka invazije na Ukrajinu, ali je Kijev odbio te predloge.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
