Rekonstrukcija jednog od najpoznatijih simbola Pariza trajala je više od pet godina. Notr Dam će zvanično biti otvorena 7. decembra
Pet i po godina nakon požara obnovljen je jedan od najpozantijih simbola Pariza, gotske arhitekture, Katoličke crkve i svetske kulturne baštine. Unutrašnjost katedrale Notr Dam biće prikazana u petak, 29. novembra, u tv prenosu tokom obilaska francuskog predsednika Emanuela Makrona povodom njenog predstojećeg otvaranja, izvestili su danas francuski mediji.
Predsednik će u pratnji supruge Brižit i pariskog nadbiskupa Lorana Ulriha obići katedralu, čime će započeti program ceremonije čija će kulminacij biti zvanično otvaranje katedrale 7. decembra i održavanje prve mise narednog dana, piše Euronews Srbija.
Obnova katedrale je koštala oko 700 miliona evra, a na njenom renoviranju je radilo oko 1300 zanatlija, radnika i stručnjaka.
Obnovljena unutrašnjost katedrale čuvana je kao tajna tokom godina renoviranja, ali oni koji su je nedavno videli ističu da zadivljuje njena osvetljenost, navodi BBC.
Pet i po godina od požara
Požar u Notr Damu izbio je 15. aprila 2019. dok su trajali radovi na rekonstrukciji njene spoljašnosti.
Kako je „Vreme” ranije pisalo već nekoliko sati nakon požara odlučeno je da će Francuska obnoviti Notr Dam. Pokrenuta je nacionalna kampanja za prikupljanje pomoći, a za samo nekoliko sati donirano je više od 1,8 miliona evra.
Izgoreo je krov katedrale, a spiralni toranj se urušio. Jutro nakon požara agencije su javile da su sačuvani konstrukcija zdanja, dva 69 metara visoka zvonika-tornja, relikvija Kruna od trnja za koju se smatra da ju je nosio Hrist kada je razapet, orgulje sa 8000 cevi – među najvećim i najpoznatijim u svetu, ogromni vitraž sa rozetom.
Požar nije bio podmetnut. U vreme izbijanja požara u katedrali je bilo oko 2000 ljudi, niko nije bio povređen.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
