Toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa pretvorili su delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Ogromni šumski požari besne u Francuskoj i Španiji, primoravajući više od 300.000 ljudi da napuste svoje domove, dok vatrogasci vode tešku borbu sa plamenom koji se širi velikom brzinom
Evropa se suočava sa jednim od najtežih talasa šumskih požara u poslednje dve decenije. Francuska i Španija bore se sa vatrenom stihijom koja je zahvatila ogromne površine, dok su ekstremne vrućine i suša dodatno otežale situaciju.
Više od 300.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove zbog požara koji nekontrolisano šire kroz šume i poljoprivredna područja.
U Francuskoj je najteže pogođen region Žironda (Gironde) u blizini Bordoa, gde je požar za samo nekoliko dana progutao više od 420 kvadratnih kilometara površine – što je približno četiri puta veća teritorija od Pariza.
Vatra se približila na oko 15 kilometara od Bordoa, jednog od najpoznatijih francuskih gradova i centra vinske regije.
Stručnjaci upozoravaju da su požari postali toliko intenzivni da stvaraju sopstvene vremenske uslove.
U pojedinim područjima formirane su takozvane vatrene oluje – retke pojave kod kojih toplota iz požara podiže ogromne količine dima, pepela i vodene pare visoko u atmosferu.
Kada se takvi oblaci dovoljno razviju, mogu nastati grmljavinske oluje koje proizvode munje i izazivaju nova žarišta. Istovremeno, nepredvidivi vetrovi dodatno otežavaju kontrolu požara.
Francuske vlasti koriste i specijalne avione za gašenje požara, među kojima su i letelice „Kanader“ koje mogu da zahvate oko 6.000 litara vode za svega 12 sekundi i izbace je direktno na vatrenu liniju.
Avioni sa retardantom lete u neprekidnim ciklusima, dok ekipe na zemlji pokušavaju da zaustave širenje plamena.
Ipak, lokalni zvaničnici upozoravaju da resursa nema dovoljno.
„Nemamo dovoljno ljudi, nemamo dovoljno kamiona, a mislim da ni Francuska nema dovoljno kapaciteta“, rekao je Žan Lik Glej (Jean-Luc Gleyze), predsednik oblasti pogođene požarima.
Ni Španija nije pošteđena. Požari u okolini Madrida prema ocenama tamošnjih vlasti predstavljaju najveći požarni događaj u istoriji tog regiona.
Francisko Martin, predstavnik španske vlade u Madridu, rekao je da je reč o „ubedljivo najvećem požaru u istoriji madridske oblasti“.
Požari oko Madrida zajedno su spalili oko 770 kvadratnih kilometara, površinu veću od samog grada Madrida.
Stručnjaci navode da su ovogodišnji požari dodatno pogoršani posledicama klimatskih promena.
Duža razdoblja ekstremnih temperatura, suva vegetacija i jaki vetrovi stvaraju idealne uslove za brzo širenje vatre.
Meteorolozi upozoravaju da bi naredni dani mogli doneti dodatno pogoršanje, jer se očekuju novi periodi visokih temperatura, suv vazduh i stabilni vremenski uslovi koji pogoduju razvoju požara.
Izvor: BBC
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
