Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
„Vežite pojaseve“, rekao je Kišore Mahbubani, najavljujući uzbudljivih deset godina u svetskoj geopolitici posle kojih ništa više neće biti isto.
Mahbubani je čuveni singapurski diplomata koji je predstavljao svoju zemlju u UN i predsedavao Savetom bezbednosti početkom 2000-ih. Ovaj govor je održao u Rovinju, na medijskom festivalu, prošle godine.
Bilo je gotovo zapanjujuće kako je ovaj diplomata i profesor ogromnog iskustva rutinski upozoravao publiku – dominacija Zapada je istorijski incident. Traje svega par stotina godina, a to je ništa, tek tren u ukupnom trajanju.
Pre toga – a tako će biti i posle toga – dominiraće druge civilizacije. U Mahbubanijevom tumačenju, čeka nas vek dominacije Azije.
Sada slične teze zastupa i Džon Repli, politički ekonomista sa Kembridža. S tim da on ide i korak dalje, upozoravajući da Zapad svoj pad može samo da pogorša.
Kao nekad Rim?
Prema njegovom sudu, posle trista godina napretka, kada su zapadne zemlje dogurale dotle da čine 80 odsto svetske ekonomije, sada je Zapad u situaciji u kojoj je bilo Rimsko carstvo 476. godine.
Repli to sve opširno izlaže u knjizi „Zašto carstva padaju: Rim, Amerika i budućnost Zapada“ koju je prošle godine objavio sa Piterom Hederom. Tu tvrdi da je „životni ciklus“ današnje zapadne „imperije“ naprosto došao do kraja, baš kao nekad u Rimskom carstvu.
„Od rastućeg bogatstva imperije nužno profitira i njena periferija. U jednom trenutku rubne oblasti mogu da se odupru dominaciji imperije i da je čak prevaziđu. Taj ciklus određuju prevashodno ekonomski procesi i taj ciklus se sada ponavlja u zapadnim industrijskim nacijama“, kaže sada Repli u intervjuu za nemački magazin “Špigel”.
To, kaže on, ne mora značiti potpuni pad u beznačajnost Zapada, koji bi bio uporediv sa nestankom Rimskog carstva. Već znači da je zenit prošao – tamo negde devedesetih godina – i da se sa time naprosto treba pomiriti.
„To nije baš popularna poruka, znam. Mnogi političari danas obećavaju da će voditi svoje zemlje do stare slave i veličine, Alternativa za Nemačku u Nemačkoj, zagovornici Bregzita poput Borisa Džonsona ili Donald Tramp u SAD“, kaže ovaj profesor.
Konfrontacija nije pametna
Repli navodi da bi pobeda Trampa i izolacionistička politika možda isprva doveli do malog ekonomskog buma – ali bi na duge staze samo dodatno udarile Zapad. To je, smatra, lekcija iz Rimskog carstva koju mnogi neće da nauče:
„Otvorena konfrontacija sa konkurentskom supersilom nije dobar put da se sačuva dominacija. Pokušaj Rimljana da se nametnu protiv sve jače Persije zapečatio je sudbinu obe te velesile. Zato je danas pogrešan put konfrontacija sa Kinom“, navodi on za “Špigel”.
Možda je, kaže, jedini put onaj na kojem insistiraju američke Demokrate – da se ključne stvari, poput čipova, prave kod kuće.
Repli je kritikovao Nemačku zbog manjka ulaganja u infrastrukturu i ono što ostaje budućim generacijama. On se setio kako je osamdesetih bio zadivljen nemačkom tačnošću i vozovima, dok danas vozovi kasne, a železnička infrastruktura nije osobito dobra.
I tu smo opet kod Rima, kaže on, tvrdeći da je Zapadno rimsko carstvo propalo jer je propao „fiskalni pakt“ prema kojem elite u provinciji plaćaju porez centru imperije ne bi li dobili njenu zaštitu.
A danas, kaže Repli, „građani plaćaju porez za usluge koje ne dobijaju“. Prema njemu, štednja je pogrešan put ukoliko se zbog nje ne ulaže u budućnost. „Države treba više da ubiraju tako što zatvaraju poreske rupe – i da više investiraju u infrastrukturu.“
Šta uopšte čini Zapad?
Ovaj politički ekonomista preporučuje saradnju umesto konfrontacije. Sa rastućim državama, recimo Afrike, treba sarađivati na ravnoj nozi.
„Znam da to trenutno ne deluje realno, posebno u svetlu ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Neizbežan je utisak da međunarodno pravo nije baš na ceni. Ali, to se može promeniti“, kaže on.
Njegov zaključak je bolji od naslova knjige – Zapad može da sačuva nešto od blagostanja, premda nikad više, osim ako se ne desi neko tehnološko čudesno otkriće, neće rasti tako brzo kao posle Drugog svetskog rata.
„Trebalo bi zato radije da se pitamo šta stvarno čini Zapad? Ljudi žele da žive u Berlinu, Londonu ili Njujorku jer ovde mogu da budu slobodni, jer imaju politička prava i jer institucije nemaju neograničenu i nekontrolisanu moć“, zaključuje Repli za “Špigel”.
N.R.
„Ukoliko Rusija iz rata izađe ojačana i uverena da se agresija isplati, Evropa može da računa da se 'pretplatila' na slične probleme u budućnosti“, upozorava češki predsednik Petr Pavel
Otpor prema papi Franji u vrhu hrvatske Katoličke crkve nije bio samo verske prirode – bio je i politički i ekonomski. Njegova otvorenost prema marginalizovanima i distanca od etnoreligijskog nacionalizma učinili su ga nezgodnim saveznikom za one koji od crkve prave instrument vlasti
Vrhovni poglavar Katoličke crkve pokušavao je da održi ravnotežu između vođstva i služenja (verujući da pravo vođstvo i jeste služenje), između liberalne i konzervativne struje, između vernosti crkvenom učenju i vernosti čoveku koji pati i traga. Otuda, sigurno da je bio razapet, što znači – ispunio je suštinu hrišćanskog života
Na planeti K2-18b, vrlo, vrlo daleko, čak 124 svetlosne godine od Zemlje, atmosfera je puna gasa koji miriše neugodno kao kuvane rotkve i koji navodno mogu da proizvedu samo i jedino – živi organizmi. Da li smo najzad, i to baš sada, u najnezgodniji čas, pronašli život izvan Zemlje
Jasno je zašto politički protivnici pozivaju na otpor, ali ne izgleda ni da su oni koji su doveli aktuelnog predsednika na vlast presrećni zbog svega što se dešava u zemlji, jer je izbor krajnje jednostavan: ili će predsednik poštovati zakone, ili zakoni prestaju da važe. Trećeg nema
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
