Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
„Vežite pojaseve“, rekao je Kišore Mahbubani, najavljujući uzbudljivih deset godina u svetskoj geopolitici posle kojih ništa više neće biti isto.
Mahbubani je čuveni singapurski diplomata koji je predstavljao svoju zemlju u UN i predsedavao Savetom bezbednosti početkom 2000-ih. Ovaj govor je održao u Rovinju, na medijskom festivalu, prošle godine.
Bilo je gotovo zapanjujuće kako je ovaj diplomata i profesor ogromnog iskustva rutinski upozoravao publiku – dominacija Zapada je istorijski incident. Traje svega par stotina godina, a to je ništa, tek tren u ukupnom trajanju.
Pre toga – a tako će biti i posle toga – dominiraće druge civilizacije. U Mahbubanijevom tumačenju, čeka nas vek dominacije Azije.
Sada slične teze zastupa i Džon Repli, politički ekonomista sa Kembridža. S tim da on ide i korak dalje, upozoravajući da Zapad svoj pad može samo da pogorša.
Kao nekad Rim?
Prema njegovom sudu, posle trista godina napretka, kada su zapadne zemlje dogurale dotle da čine 80 odsto svetske ekonomije, sada je Zapad u situaciji u kojoj je bilo Rimsko carstvo 476. godine.
Repli to sve opširno izlaže u knjizi „Zašto carstva padaju: Rim, Amerika i budućnost Zapada“ koju je prošle godine objavio sa Piterom Hederom. Tu tvrdi da je „životni ciklus“ današnje zapadne „imperije“ naprosto došao do kraja, baš kao nekad u Rimskom carstvu.
„Od rastućeg bogatstva imperije nužno profitira i njena periferija. U jednom trenutku rubne oblasti mogu da se odupru dominaciji imperije i da je čak prevaziđu. Taj ciklus određuju prevashodno ekonomski procesi i taj ciklus se sada ponavlja u zapadnim industrijskim nacijama“, kaže sada Repli u intervjuu za nemački magazin “Špigel”.
To, kaže on, ne mora značiti potpuni pad u beznačajnost Zapada, koji bi bio uporediv sa nestankom Rimskog carstva. Već znači da je zenit prošao – tamo negde devedesetih godina – i da se sa time naprosto treba pomiriti.
„To nije baš popularna poruka, znam. Mnogi političari danas obećavaju da će voditi svoje zemlje do stare slave i veličine, Alternativa za Nemačku u Nemačkoj, zagovornici Bregzita poput Borisa Džonsona ili Donald Tramp u SAD“, kaže ovaj profesor.
Konfrontacija nije pametna
Repli navodi da bi pobeda Trampa i izolacionistička politika možda isprva doveli do malog ekonomskog buma – ali bi na duge staze samo dodatno udarile Zapad. To je, smatra, lekcija iz Rimskog carstva koju mnogi neće da nauče:
„Otvorena konfrontacija sa konkurentskom supersilom nije dobar put da se sačuva dominacija. Pokušaj Rimljana da se nametnu protiv sve jače Persije zapečatio je sudbinu obe te velesile. Zato je danas pogrešan put konfrontacija sa Kinom“, navodi on za “Špigel”.
Možda je, kaže, jedini put onaj na kojem insistiraju američke Demokrate – da se ključne stvari, poput čipova, prave kod kuće.
Repli je kritikovao Nemačku zbog manjka ulaganja u infrastrukturu i ono što ostaje budućim generacijama. On se setio kako je osamdesetih bio zadivljen nemačkom tačnošću i vozovima, dok danas vozovi kasne, a železnička infrastruktura nije osobito dobra.
I tu smo opet kod Rima, kaže on, tvrdeći da je Zapadno rimsko carstvo propalo jer je propao „fiskalni pakt“ prema kojem elite u provinciji plaćaju porez centru imperije ne bi li dobili njenu zaštitu.
A danas, kaže Repli, „građani plaćaju porez za usluge koje ne dobijaju“. Prema njemu, štednja je pogrešan put ukoliko se zbog nje ne ulaže u budućnost. „Države treba više da ubiraju tako što zatvaraju poreske rupe – i da više investiraju u infrastrukturu.“
Šta uopšte čini Zapad?
Ovaj politički ekonomista preporučuje saradnju umesto konfrontacije. Sa rastućim državama, recimo Afrike, treba sarađivati na ravnoj nozi.
„Znam da to trenutno ne deluje realno, posebno u svetlu ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Neizbežan je utisak da međunarodno pravo nije baš na ceni. Ali, to se može promeniti“, kaže on.
Njegov zaključak je bolji od naslova knjige – Zapad može da sačuva nešto od blagostanja, premda nikad više, osim ako se ne desi neko tehnološko čudesno otkriće, neće rasti tako brzo kao posle Drugog svetskog rata.
„Trebalo bi zato radije da se pitamo šta stvarno čini Zapad? Ljudi žele da žive u Berlinu, Londonu ili Njujorku jer ovde mogu da budu slobodni, jer imaju politička prava i jer institucije nemaju neograničenu i nekontrolisanu moć“, zaključuje Repli za “Špigel”.
N.R.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
