Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
„Vežite pojaseve“, rekao je Kišore Mahbubani, najavljujući uzbudljivih deset godina u svetskoj geopolitici posle kojih ništa više neće biti isto.
Mahbubani je čuveni singapurski diplomata koji je predstavljao svoju zemlju u UN i predsedavao Savetom bezbednosti početkom 2000-ih. Ovaj govor je održao u Rovinju, na medijskom festivalu, prošle godine.
Bilo je gotovo zapanjujuće kako je ovaj diplomata i profesor ogromnog iskustva rutinski upozoravao publiku – dominacija Zapada je istorijski incident. Traje svega par stotina godina, a to je ništa, tek tren u ukupnom trajanju.
Pre toga – a tako će biti i posle toga – dominiraće druge civilizacije. U Mahbubanijevom tumačenju, čeka nas vek dominacije Azije.
Sada slične teze zastupa i Džon Repli, politički ekonomista sa Kembridža. S tim da on ide i korak dalje, upozoravajući da Zapad svoj pad može samo da pogorša.
Kao nekad Rim?
Prema njegovom sudu, posle trista godina napretka, kada su zapadne zemlje dogurale dotle da čine 80 odsto svetske ekonomije, sada je Zapad u situaciji u kojoj je bilo Rimsko carstvo 476. godine.
Repli to sve opširno izlaže u knjizi „Zašto carstva padaju: Rim, Amerika i budućnost Zapada“ koju je prošle godine objavio sa Piterom Hederom. Tu tvrdi da je „životni ciklus“ današnje zapadne „imperije“ naprosto došao do kraja, baš kao nekad u Rimskom carstvu.
„Od rastućeg bogatstva imperije nužno profitira i njena periferija. U jednom trenutku rubne oblasti mogu da se odupru dominaciji imperije i da je čak prevaziđu. Taj ciklus određuju prevashodno ekonomski procesi i taj ciklus se sada ponavlja u zapadnim industrijskim nacijama“, kaže sada Repli u intervjuu za nemački magazin “Špigel”.
To, kaže on, ne mora značiti potpuni pad u beznačajnost Zapada, koji bi bio uporediv sa nestankom Rimskog carstva. Već znači da je zenit prošao – tamo negde devedesetih godina – i da se sa time naprosto treba pomiriti.
„To nije baš popularna poruka, znam. Mnogi političari danas obećavaju da će voditi svoje zemlje do stare slave i veličine, Alternativa za Nemačku u Nemačkoj, zagovornici Bregzita poput Borisa Džonsona ili Donald Tramp u SAD“, kaže ovaj profesor.
Konfrontacija nije pametna
Repli navodi da bi pobeda Trampa i izolacionistička politika možda isprva doveli do malog ekonomskog buma – ali bi na duge staze samo dodatno udarile Zapad. To je, smatra, lekcija iz Rimskog carstva koju mnogi neće da nauče:
„Otvorena konfrontacija sa konkurentskom supersilom nije dobar put da se sačuva dominacija. Pokušaj Rimljana da se nametnu protiv sve jače Persije zapečatio je sudbinu obe te velesile. Zato je danas pogrešan put konfrontacija sa Kinom“, navodi on za “Špigel”.
Možda je, kaže, jedini put onaj na kojem insistiraju američke Demokrate – da se ključne stvari, poput čipova, prave kod kuće.
Repli je kritikovao Nemačku zbog manjka ulaganja u infrastrukturu i ono što ostaje budućim generacijama. On se setio kako je osamdesetih bio zadivljen nemačkom tačnošću i vozovima, dok danas vozovi kasne, a železnička infrastruktura nije osobito dobra.
I tu smo opet kod Rima, kaže on, tvrdeći da je Zapadno rimsko carstvo propalo jer je propao „fiskalni pakt“ prema kojem elite u provinciji plaćaju porez centru imperije ne bi li dobili njenu zaštitu.
A danas, kaže Repli, „građani plaćaju porez za usluge koje ne dobijaju“. Prema njemu, štednja je pogrešan put ukoliko se zbog nje ne ulaže u budućnost. „Države treba više da ubiraju tako što zatvaraju poreske rupe – i da više investiraju u infrastrukturu.“
Šta uopšte čini Zapad?
Ovaj politički ekonomista preporučuje saradnju umesto konfrontacije. Sa rastućim državama, recimo Afrike, treba sarađivati na ravnoj nozi.
„Znam da to trenutno ne deluje realno, posebno u svetlu ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Neizbežan je utisak da međunarodno pravo nije baš na ceni. Ali, to se može promeniti“, kaže on.
Njegov zaključak je bolji od naslova knjige – Zapad može da sačuva nešto od blagostanja, premda nikad više, osim ako se ne desi neko tehnološko čudesno otkriće, neće rasti tako brzo kao posle Drugog svetskog rata.
„Trebalo bi zato radije da se pitamo šta stvarno čini Zapad? Ljudi žele da žive u Berlinu, Londonu ili Njujorku jer ovde mogu da budu slobodni, jer imaju politička prava i jer institucije nemaju neograničenu i nekontrolisanu moć“, zaključuje Repli za “Špigel”.
N.R.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
