Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
„Vežite pojaseve“, rekao je Kišore Mahbubani, najavljujući uzbudljivih deset godina u svetskoj geopolitici posle kojih ništa više neće biti isto.
Mahbubani je čuveni singapurski diplomata koji je predstavljao svoju zemlju u UN i predsedavao Savetom bezbednosti početkom 2000-ih. Ovaj govor je održao u Rovinju, na medijskom festivalu, prošle godine.
Bilo je gotovo zapanjujuće kako je ovaj diplomata i profesor ogromnog iskustva rutinski upozoravao publiku – dominacija Zapada je istorijski incident. Traje svega par stotina godina, a to je ništa, tek tren u ukupnom trajanju.
Pre toga – a tako će biti i posle toga – dominiraće druge civilizacije. U Mahbubanijevom tumačenju, čeka nas vek dominacije Azije.
Sada slične teze zastupa i Džon Repli, politički ekonomista sa Kembridža. S tim da on ide i korak dalje, upozoravajući da Zapad svoj pad može samo da pogorša.
Kao nekad Rim?
Prema njegovom sudu, posle trista godina napretka, kada su zapadne zemlje dogurale dotle da čine 80 odsto svetske ekonomije, sada je Zapad u situaciji u kojoj je bilo Rimsko carstvo 476. godine.
Repli to sve opširno izlaže u knjizi „Zašto carstva padaju: Rim, Amerika i budućnost Zapada“ koju je prošle godine objavio sa Piterom Hederom. Tu tvrdi da je „životni ciklus“ današnje zapadne „imperije“ naprosto došao do kraja, baš kao nekad u Rimskom carstvu.
„Od rastućeg bogatstva imperije nužno profitira i njena periferija. U jednom trenutku rubne oblasti mogu da se odupru dominaciji imperije i da je čak prevaziđu. Taj ciklus određuju prevashodno ekonomski procesi i taj ciklus se sada ponavlja u zapadnim industrijskim nacijama“, kaže sada Repli u intervjuu za nemački magazin “Špigel”.
To, kaže on, ne mora značiti potpuni pad u beznačajnost Zapada, koji bi bio uporediv sa nestankom Rimskog carstva. Već znači da je zenit prošao – tamo negde devedesetih godina – i da se sa time naprosto treba pomiriti.
„To nije baš popularna poruka, znam. Mnogi političari danas obećavaju da će voditi svoje zemlje do stare slave i veličine, Alternativa za Nemačku u Nemačkoj, zagovornici Bregzita poput Borisa Džonsona ili Donald Tramp u SAD“, kaže ovaj profesor.
Konfrontacija nije pametna
Repli navodi da bi pobeda Trampa i izolacionistička politika možda isprva doveli do malog ekonomskog buma – ali bi na duge staze samo dodatno udarile Zapad. To je, smatra, lekcija iz Rimskog carstva koju mnogi neće da nauče:
„Otvorena konfrontacija sa konkurentskom supersilom nije dobar put da se sačuva dominacija. Pokušaj Rimljana da se nametnu protiv sve jače Persije zapečatio je sudbinu obe te velesile. Zato je danas pogrešan put konfrontacija sa Kinom“, navodi on za “Špigel”.
Možda je, kaže, jedini put onaj na kojem insistiraju američke Demokrate – da se ključne stvari, poput čipova, prave kod kuće.
Repli je kritikovao Nemačku zbog manjka ulaganja u infrastrukturu i ono što ostaje budućim generacijama. On se setio kako je osamdesetih bio zadivljen nemačkom tačnošću i vozovima, dok danas vozovi kasne, a železnička infrastruktura nije osobito dobra.
I tu smo opet kod Rima, kaže on, tvrdeći da je Zapadno rimsko carstvo propalo jer je propao „fiskalni pakt“ prema kojem elite u provinciji plaćaju porez centru imperije ne bi li dobili njenu zaštitu.
A danas, kaže Repli, „građani plaćaju porez za usluge koje ne dobijaju“. Prema njemu, štednja je pogrešan put ukoliko se zbog nje ne ulaže u budućnost. „Države treba više da ubiraju tako što zatvaraju poreske rupe – i da više investiraju u infrastrukturu.“
Šta uopšte čini Zapad?
Ovaj politički ekonomista preporučuje saradnju umesto konfrontacije. Sa rastućim državama, recimo Afrike, treba sarađivati na ravnoj nozi.
„Znam da to trenutno ne deluje realno, posebno u svetlu ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Neizbežan je utisak da međunarodno pravo nije baš na ceni. Ali, to se može promeniti“, kaže on.
Njegov zaključak je bolji od naslova knjige – Zapad može da sačuva nešto od blagostanja, premda nikad više, osim ako se ne desi neko tehnološko čudesno otkriće, neće rasti tako brzo kao posle Drugog svetskog rata.
„Trebalo bi zato radije da se pitamo šta stvarno čini Zapad? Ljudi žele da žive u Berlinu, Londonu ili Njujorku jer ovde mogu da budu slobodni, jer imaju politička prava i jer institucije nemaju neograničenu i nekontrolisanu moć“, zaključuje Repli za “Špigel”.
N.R.
Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, nasledio je oca na mestu vrhovnog verskog vođe Irana. Izrael i SAD su ga unapred stavili na listu za odstrel. Šta znači njegovo naimenovanje
Saudijska Arabija je prijavila prve žrtve nakon napada, Izrael više od 3400 ciljeva, dok vlada u Bernu smatra da američki i izraelski napadi na Iran predstavljaju kršenje međunarodnog prava
Rat Amerike i Izraela protiv Irana ušao je u deveti dan nakon jutrošnjeg izraelskog udara na južni Liban i iranskog napada na postrojenje za desalinizaciju u Bahreinu. Incidenti ugrožavaju civilno stanovništvo i ključnu infrastrukturu, dok obe strane prebacuju odgovornost
Gest iranskih fudbalerki koje su odbile da pevaju himnu pokazuje jednu staru političku istinu: autoritarne vlasti ne zadovoljava samo poslušnost. One zahtevaju i javni dokaz lojalnosti. Upravo zato tišina ponekad postaje najopasniji oblik političkog otpora
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
