Kancelar Fridrih Merc traži da Nemci rade više, da budu „fleksibilniji“ i da ne idu na bolovanja. Zato žanje kritike
Osam sati rada, osam sati odmora i osam sati razonode… čuvene tri osmice, koje je Karl Marks progurao u program Internacionale, sada će u Marksovoj domovini otići u istoriju.
Vlada demohrišćanskog kancelara Fridriha Merca menja Zakon o turizmu tako da se radno vreme u sezonskim poslovima, hotelijerstvu i ugostiteljstvu više ne obračunava dnevno, već sedmično.
Po tom modelu onda treba da bude izmenjen i čitav Zakon o radnom vremenu – od sada će gazda ili šef moći da traže da se jednog dana radi recimo deset sati, a idućeg šest. Do sada je to bilo moguće samo u izuzetnim slučajevima.
Fridrih Merc, ranije uposlenik investicionog fonda BlackRock, član silnih nadzornih odbora i vlasnik malog privatnog aviona, zapravo je katolik. No, poslednjih meseci se dao u protestantsku retoriku tražeći od Nemaca da više rade.
„Naposletku svi zajedno u Nemačkoj moramo da dostignemo veći bruto domaći proizvod nego što trenutno uspevamo“, rekao je na jednoj priredbi.
Sindikati već najavljuju proteste. Jer bilo je i drugih osebujnih izjava i najava kancelara tokom ovog amoka protiv radničkih prava.
Merc je skraćeno radno vreme – ono kad ljudi rade recimo četiri ili šest sati dnevno – posprdno nazvao „lajfstajl radnim vremenom“.
Smeta mu i što zemljaci navodno zbog svačega idu lekaru pa su često bolesni. Podaci kažu da je u proseku na bolovanju 5,4 odsto ljudi – dakle na 1.000 zaposlenih, njih 54 danas nisu na poslu. Jedan čovek u proseku ima blizu 20 kalendarskih dana bolovanja godišnje.
I tu bi kancelar imao ideju – da se ljudima koji idu na kraće bolovanje ne isplaćuje pun iznos plate. Inače, prvih šest sedmica pun iznos daje poslodavac, a posle preuzima zdravstveno osiguranje.
Merc insistira na temi jer Nemačkoj ekonomski ne ide dobro. Prošla godina donela je skroman rast od 0,2 odsto posle dve godine recesije. Ove godine Vlada računa na samo jedan odsto privrednog rasta.
Opšte uzev i nasuprot stereotipima o Švabama, narod u Nemačkoj zbilja u proseku radi relativno malo – 34,8 sati sedmično. Jedino manje rade Danci i Holanđani. Grci su prvi na toj listi u Evropskoj uniji sa 41 satom, a Srbija ima još malo više od toga.
U računicu ulazi i 29 odsto Nemaca koji ne rade puno radno vreme, pa je logično da obaraju prosek. Čak 49 odsto zaposlenih žena radi manje od osam sati dnevno.
No, poznati ekonomista Marsel Fračer prebacuje Mercu da najavljuje „populističke poteze“. Kaže, u ranije izrazito patrijarhalnoj Nemačkoj je uvođenje skraćenog radnog vremena bilo ogroman uspeh – bez toga većina žena ne bi ni radila.
„Naš problem je produktivnost po radnom satu, tu kaskamo“, rekao je Fračer za Frankfurter rundšau. Firme moraju da bolje podrže svoje zaposlene kroz digitalizaciju, veštačku inteligenciju, bolju organizaciju posla i prilike da sami organizuju radno vreme.“
Socijaldemokrate, manji partner u vlasti, nisu oduševljeni svime što Merc kaže, ali na promenu obračuna radnih sati pristali su još u koalicionom ugovoru.
Protiv Mercovih planova podigla se, logično, opozicija iz Zelenih i Levice. Ali ni desničarska Alternativa za Nemačku nije oduševljena.
Levo-liberalni list Tagescajtung piše da kancelar ignoriše sve što je nauka do sada saznala: „Veliki broj bolovanja ukazuje na preopterećenost poslom“, piše list.
„Merc kao da ne zna da duže radno vreme ne znači nužno veću produktivnost, već čak suprotno. Do boljeg rada ne vode pritisak, kontrole i upozorenja, već to kada se ljudi cene, motivišu, kada su im telo i duša zdravi. Za to ljudima trebaju odmor, kretanje i ispunjen život van posla“, dodaju u tekstu.
Među kritikama se često čuje da bi Merc sve uradio – samo da ne takne smešno mali porez na nasledstvo koji bogataši lako zaobilaze. Nemačka je jedna od zemalja sa najvećim disbalansom između oporezivanja zarade i imetka.
Kancelara inače pozitivno ocenjuje manje od četvrtine građana. Ova inicijativa svakako nije popularna u narodu čije plate poslednjih godina stagniraju, dok cene svega rastu.
U jednoj ranijoj anketi čak 74 odsto Nemaca izjasnilo se protiv toga da rade više od osam sati dnevno. Njih 98 odsto je protiv toga da, daleko bilo, rade više od deset sati dnevno.
Demokrate i republikanci postigli su dogovor kojim se izbegava delimična obustava rada savezne vlade SAD, dok će Ministarstvo za unutrašnju bezbednost biti privremeno finansirano na dve nedelje
Zlato je u 2025. godini poskupelo za gotovo 65 odsto, dok je srebro zabeležilo rast od čak 148 procenata
Dok Donald Tramp u SAD vodi pravi rat protiv ilegalnih migranata, evropska desnica aplaudira i hoće da sledi njegov primer, a države zaključavaju svoja vrata, premijer Španije Pedro Sančez radi sve suprotno
Kanadski predsednik vlade napravio je presedan kada je u Davosu objavio kraj svetskog poretka pod vođstvom SAD. Nijedan političar do tada nije tako otvoreno, inteligentno i u maniru samopouzdanog vođe ukazao da “ako niste za stolom, vi ste na meniju”. Ovo nije bilo prvi put da Karni uradi nešto što niko dotad nije, ali kritičari ukazuju na to da dela govore više od reči
Odjednom smo Marka Karnija, onako mirnog, dok izgovara čiste i dovršene rečenice kao da ih čita (a nije ih čitao) i pogledom prelazi po prisutnima (kao da je sve prisutne gledao u oči), mogli da zamislimo pred atinskim Areopagom, na atinskom trgu, ili u rimskom Senatu
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
