Američka potpredsednica Kamala Haris obezbedila je dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima, objavio je Džejmi Harison, predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta
Informacija da je potpredsednica SAD Kamala Haris obezbedila dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predsedničkim izborima 5. novembra saopštena je tokom virtuelnog sastanaka pristalica Demokratske stranke tokom kog su delegati glasali za partijskog predsedničkog kandidata, prenosi Glas Amerike.
Bilo joj je potrebno 2350 delegatskih glasova da bi obezbedila demokratsku predsedničku nominaciju, saopštila je njena kampanja.
Haris, koja je objavila da će nominaciju zvanično prihvatiti naredne sedmice kada virtuelno izjašnjavanje bude okončano, biće prva crnkinja azijskog porekla koja se kandidovala za predsedničku funkciju.
“Počastvovana sam što sam potencijalna demokratska kandidatkinja za predsednika Sjedinjenih Država. Srećna sam zbog toga što je već sad broj delegatskih glasova dovoljan da bi se obezbedila nominacija. Kasnije tokom meseca okupićemo se u Čikagu – gde ćemo ujedinjeni imati priliku da proslavimo ovaj istorijski strenutak”, rekla je Kamala Haris – aludirajući na demokratsku stranačku konvenciju koja se održava 19. avgusta.
Američka potpredsednica je kao demokratska kandidatkinja na novembarskim predsedničkim izborima počela da figurira posle povlačenja aktuelnog predsednika Džoa Bajdena iz trke.
Odluku o tome Bajden je doneo nakon neubedljivog nastupa u predsedničkoj debati sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom i pritiska dela javnosti i stranačkih kolega usled bojazni da u izbornoj trci neće moći adekvatno da se suprotstavi bivšem američkom predsedniku.
Stranačke konvencije održavaju se svake četvrte godine i na njima se proglašavaju kandidature za američkog predsednika i potpredsednika.
Istovremeno, priprema se i poslednja faza kampanje.
To je i manifestacija na kojoj stranka predstavlja političku platformu i usvaja nove smernice i načela.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
