Američka potpredsednica Kamala Haris obezbedila je dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima, objavio je Džejmi Harison, predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta
Informacija da je potpredsednica SAD Kamala Haris obezbedila dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predsedničkim izborima 5. novembra saopštena je tokom virtuelnog sastanaka pristalica Demokratske stranke tokom kog su delegati glasali za partijskog predsedničkog kandidata, prenosi Glas Amerike.
Bilo joj je potrebno 2350 delegatskih glasova da bi obezbedila demokratsku predsedničku nominaciju, saopštila je njena kampanja.
Haris, koja je objavila da će nominaciju zvanično prihvatiti naredne sedmice kada virtuelno izjašnjavanje bude okončano, biće prva crnkinja azijskog porekla koja se kandidovala za predsedničku funkciju.
Star generacije Z Kamala Haris: Kokosom, mimovima i s Charli XCX protiv Trampa
“Počastvovana sam što sam potencijalna demokratska kandidatkinja za predsednika Sjedinjenih Država. Srećna sam zbog toga što je već sad broj delegatskih glasova dovoljan da bi se obezbedila nominacija. Kasnije tokom meseca okupićemo se u Čikagu – gde ćemo ujedinjeni imati priliku da proslavimo ovaj istorijski strenutak”, rekla je Kamala Haris – aludirajući na demokratsku stranačku konvenciju koja se održava 19. avgusta.
Američka potpredsednica je kao demokratska kandidatkinja na novembarskim predsedničkim izborima počela da figurira posle povlačenja aktuelnog predsednika Džoa Bajdena iz trke.
Odluku o tome Bajden je doneo nakon neubedljivog nastupa u predsedničkoj debati sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom i pritiska dela javnosti i stranačkih kolega usled bojazni da u izbornoj trci neće moći adekvatno da se suprotstavi bivšem američkom predsedniku.
Stranačke konvencije održavaju se svake četvrte godine i na njima se proglašavaju kandidature za američkog predsednika i potpredsednika.
Istovremeno, priprema se i poslednja faza kampanje.
To je i manifestacija na kojoj stranka predstavlja političku platformu i usvaja nove smernice i načela.
Izvor: Glas Amerike
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
