Američka potpredsednica Kamala Haris obezbedila je dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima, objavio je Džejmi Harison, predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta
Informacija da je potpredsednica SAD Kamala Haris obezbedila dovoljan broj delegatskih glasova za kandidaturu na predsedničkim izborima 5. novembra saopštena je tokom virtuelnog sastanaka pristalica Demokratske stranke tokom kog su delegati glasali za partijskog predsedničkog kandidata, prenosi Glas Amerike.
Bilo joj je potrebno 2350 delegatskih glasova da bi obezbedila demokratsku predsedničku nominaciju, saopštila je njena kampanja.
Haris, koja je objavila da će nominaciju zvanično prihvatiti naredne sedmice kada virtuelno izjašnjavanje bude okončano, biće prva crnkinja azijskog porekla koja se kandidovala za predsedničku funkciju.
Star generacije Z Kamala Haris: Kokosom, mimovima i s Charli XCX protiv Trampa
“Počastvovana sam što sam potencijalna demokratska kandidatkinja za predsednika Sjedinjenih Država. Srećna sam zbog toga što je već sad broj delegatskih glasova dovoljan da bi se obezbedila nominacija. Kasnije tokom meseca okupićemo se u Čikagu – gde ćemo ujedinjeni imati priliku da proslavimo ovaj istorijski strenutak”, rekla je Kamala Haris – aludirajući na demokratsku stranačku konvenciju koja se održava 19. avgusta.
Američka potpredsednica je kao demokratska kandidatkinja na novembarskim predsedničkim izborima počela da figurira posle povlačenja aktuelnog predsednika Džoa Bajdena iz trke.
Odluku o tome Bajden je doneo nakon neubedljivog nastupa u predsedničkoj debati sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom i pritiska dela javnosti i stranačkih kolega usled bojazni da u izbornoj trci neće moći adekvatno da se suprotstavi bivšem američkom predsedniku.
Stranačke konvencije održavaju se svake četvrte godine i na njima se proglašavaju kandidature za američkog predsednika i potpredsednika.
Istovremeno, priprema se i poslednja faza kampanje.
To je i manifestacija na kojoj stranka predstavlja političku platformu i usvaja nove smernice i načela.
Izvor: Glas Amerike
U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
