U EU se još uvek u velikom stilu poreskim novcem subvencionišu službena vozila na benzin i dizel. Samo u četiri zemlje EU na te subvencije ode 42 milijarde evra godišnje, a u Nemačkoj 13,7 milijardi, piše Dojče vele.
Šetnja kroz bonsku četvrt Bad Godesberg vodi pored mnogih velelepnih vila s početka 20. veka ispred kojih se niže isto tako staro drveće impozantnih krošnji.
Sada u jesen, lišće lagano pada na parkirane automobile: to su veliki novi modeli Poršea Mercedesa, Audija ili BMW-a, uglavnom diskretne crne boje – i obično sa auspuhom, dakle benzinci ili dizelaši. U ovom kraju žive brojni dobro plaćeni zaposleni velikih firmi poput nemačkog Telekoma ili Pošte, koji često kao deo plate dobijaju službene automobile.
Službeni automobili – to je posebna kompleksna priča o povećanju najvećih plata u naturalijama, ali ovde posmatramo aspekt zaštite klime.
Poreski prihodi za subvencije službenih vozila na fosilna goriva
Naime, i nemačka vlada i neke zemlje u EU izdvajaju ogromne sume od poreskih prihoda – za subvenciju dizelaša i benzinaca, nasuprot obećanjima i obavezama za smanjenje emisije štetnih gasova.
Samo u četiri zemlje EU, koje doduše spadaju među najveće, a to su Nemačka, Francuska, Italija i Poljska, subvencije za službena vozila na benzin i dizel koštaju poreske obveznike – 42,2 milijarde evra godišnje.
Tu proizlazi iz studije koju je naručila ekološka organizacija Transport & Environment (T&E) u kojoj su izračunti efekti četiri poreske olakšice koje se daju za službena vozila: beneficije u naturi, odbitak amortizacije, odbitak PDV-a i kartice za gorivo.
Ove olakšice nisu dostupne vlasnicima privatnih vozila.
Veliki auto – velike subvencije
Pritom su posebno visoke subvencije za službena sportsko-terenska vozila (SUV) koja su skupa, teška, najviše troše i spadaju u vozila koja najviše zagađuju okolinu.
Od ukupno 42 milijarde evra, 15 milijardi ide na subvencionisanje SUV-ova.
U poređenju sa privatnim kupcima, oni plaćaju skoro 9000 evra manje godišnje poreza na auto. To takođe objašnjava zašto kompanije registruju dvostruko više SUV-ova nego privatna domaćinstva.
Italija najgora
Prema studiji za T&E, Italija od poreskih prihoda za subvencije službenih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje izdvaja 16 milijardi evra, a po automobilu prosečno skoro 15 000 evra – obe cifre su najveće u EU.
Sledi Nemačka sa ukupno 13,7 milijardi evra godišnjih subvencija, ili skoro 7000 evra prosečno po službenom vozilu.
Francuska izdvaja 6,4 mlijarde evra ili skoro 6000 evra po vozilu, a Poljska službena vozila na fosilna goriva subvencioniše sa 6,1 milijardom ili 8.500 evra po vozilu godišnje.
„Potpuno je nelogično i neprihvatljivo da još uvek ulažemo milijarde poreskih sredstava u tehnologiju koja se protivi zelenoj transformaciji Evropske komisije“, izjavio je Stef Kornelis, iz T&E, za Rojters.
Ogroman uticaj službenih vozila – posebno u Nemačkoj
Službena vozila su važan faktor na tržištu automobila. Njihov udeo među prodatim novim automobilima u Evropi se stalno povećava, na primer 2015. je bio 50 odsto, a 2023. je već bio oko 60 odsto. U Francuskoj službeni automobili čine 52 odsto svih novih prodatih, a u Nemačkoj čak 67 odsto!
Jeste da privatna vozila čine većinu vozila na putevima u Nemačkoj, ali službeni automobili se voze samo par godina – pre nego što dospeju na tržište polovnih automobila, gde se potom voze još godinama.
Na taj način – službena vozila dugoročno oblikuju šta se vozi u Nemačkoj. Skoro polovina tih službenih automobila koristi se kako za poslovnu tako i za privatnu vožnju. Pošto troškove goriva često snosi poslodavac, ovakva vozila se u proseku voze više nego privatna. Takođe, u Nemačkoj je – svako treće novoregistrovano vozilo SUV ili vozilo srednje ili visoke klase.
Navike se polako menjaju, a i skupoća je
Prodaja električnih automobila u EU značajno je opala, delom zbog toga što su skuplji od uporedivih modela koji koriste fosilna goriva: u odnosnu na avgust 2023. ove godine je prodaja pala u proseku za 44 odsto, pri čemu je u Nemačkoj zabeležen pad od skoro 70 odsto.
U prvom polugodištu 2024. samo oko 12 odsto novoregistrovanih službenih automobila u Nemačkoj bilo je potpuno električno. Manje od trećine službenih vozila je potpuno električno. U hemijskom gigantu BASF, na primer, samo 320 od ukupno skoro 1.600 vozila je potpuno električno.
Spora elektrifikacija službenih vozila u Nemačkoj predstavlja propuštenu ekonomsku priliku za nemačku automobilsku industriju, koja se žali na slabu potražnju za električnim automobilima, kaže Suzana Gec iz T&E.
„Marke kao što suFolksvageni BMW prošle godine su 70 procenata svoje evropske prodaje ostvarile na tržištu službenih vozila, tako da potencijal postoji.“
No, čini se da proizvođači automobila još nisu prihvatili tu ideju. Na primer, BMW je na upit DW-a izjavio: „Mi trenutno ne vidimo potrebu da se mešamo u slobodu izbora.“
Promena ima kod nekih kupaca službenih vozila: od početka 2023. zaposleni u nemačkom Telekomu više ne mogu da naručuju nove automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, već samo potpuno električna vozila (BEV).
U softverskoj kompaniji SAP, od početka 2025. moći će da se naručuju samo BEV i hibridna vozila.
Međutim, hibridni službeni automobili su često na meti kritika jer – poslodavac obično plaća gorivo, a ne i struju. Stoga se službeni automobili retko voze na električni pogon. Zato su hibridi na kraju prljaviji, zbog dodatne težine baterija, triše više goriva.
Poltička podrška za električna vozila
A politika: u okviru inicijative za privredni rast nemačka vlada sada firmama nudi: za nova, potpuno električna vozila, koja su kupljena između jula 2024. i kraja 2028. moći će da brže otpišu troškove kupovine. Privatna upotreba električnog službenog vozila biće poreski još povoljnija nego kod vozila s motorom na unutrašnje sagorevanje.
A na nivou EU: Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zadužila je novog komesara za klimu da pripremi predloge za izlazak iz fosilnih subvencija za automobile.
