Meštani sela Botun nedaleko od Podgorice rešeni su da spreče gradnju postrojenja za prečiščavanje otpadnih voda. Kako se jedan kolektor isprečio na crnogorskom putu ka članstvu u Evropsku uniju i ugrozio investicije od sto miliona evra
Pitanje gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za glavni grad Crne Gore, Podgoricu, a koje je planirano u selu Botun u opštini Zeta, već mesecima zaokuplja pažnju crnogorske javnosti i preti lomovima u vlasti ili gubitkom velikog novca od Evropske unije.
Rešavanje ekološkog problema glavnog grada Crne Gore koji ima zastareli kolektor odlaže se godinama, ali do kraja ove mora biti jasno da li će se novi kolektor graditi i gde, piše Dojče vele.
Meštani Botuna već skoro mesec dana protestuju u šatorima zbog najavljene gradnje postrojenja u njihovom mestu. Oni se odavno bune protiv kolektora, tvrdeći da će im ugroziti zdravlje i životnu sredinu. Podržava ih i opština Zeta koja je za nedelju, 14. decembra, zakazala referendum o tom pitanju.
Jedan od meštana koji protestuju, Jagoš Bećirović, za Dojče vele kaže da će se konačno odrediti nakon što se građani Zete izjasne na referendumu o tome da li su za kolektor na toj lokaciji.
„Organizovaćemo zbor građana naredne sedmice i tamo ćemo saopštiti dalje korake“, poručuje Bećirović.
Pravo glasa na referendumu ima 12.747 građana Zete ali on nije obavezujući za Glavni grad Podgoricu, poručuju njeni čelnici.
Meštani Botuna su u sredu bila na sastanku s premijerom Milojkom Spajićem i gradonačelnikom Podgorice Sašom Mujovićem. Tada su i dobili garancije da će vlada sanirati raniju crnu ekološku tačku u Botunu – bazene crvenog mulja, da će se stalno meriti emisije štetnih gasova i obustaviti rad kolektora ako zagađenje bude veće u odnosu na ono što predviđaju direktive EU.
„Istinski želim da razum prevlada, jer smatram da je ponuda vlade i vlasti glavnog grada izuzetno korektna. Postrojenje nije zagađivač, zdravlje građana nije ugroženo i nema razloga da se ne počne sa gradnjom na definisanoj lokaciji“ kaže Mujović za Dojče vele.
Inače, Zeta je pre tri godine postala samostalna opština, a do tad je bila gradska opština u okviru Podgorice. Do danas nije rešeno pitanje razgraničenja dve opštine, što dodatno opterećuje saradnju.
Ukoliko gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ne počne do kraja godine, glavni grad Crne Gore bi mogao da bude oštećen za oko sto miliona evra. Postrojenje u Botunu najveći je ekološki projekat koji je Evropska unija do sada podržala u Crnoj Gori, obezbedivši gotovo 33 miliona evra bespovratnih sredstava za novi kanalizacioni sistem i kolektor. To pokriva preko 40 odsto ukupne investicije, uz dodatnu podršku kroz kredit od nemačke razvojne banke KfW.
Ugovor o gradnji grad Podgorica potpisao je s turskim konzorcijumom Kuzu grup 2022, a zvaničnici EU više puta su saopštili da merila iz poglavlja 27 – zaštita životne sredine – ne mogu biti ispunjena dok ne počne gradnja postojenja u Botunu.
Crna Gora se u pregovorima s EU obavezala da do 2035. ima ukupno 29 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (novoizgrađenih i/ili saniranih), kako bi 95 odsto stanovništva bilo priključeno na kanalizacioni sistem.
Postrojenje u Botunu trebalo bi da reši pitanje prečišćavanja otpadnih voda iz glavnog grada, jer je postojeće izgrađeno 1978. godine i predviđeno za 55.000 stanovnika, dok Podgorica danas, prema popisu stanovništva iz 2023, ima skoro 180.000 rezidenata.
Lider vladajuće Demokratske narodne partije (DNP), Milan Knežević, i njegov partijski kolega i predsednik Opštine Zeta, Mihailo Asanović, svakodnevno su na protestima meštana Botuna koji ne žele kolektor.
Knežević najavljuje da će njegova stranka izaći iz vlasti u gradu Podgorici ako počnu radovi, a zatim i da će napustiti Vladu Crne Gore – ako policija „krene da tuče“ meštane Zete.
Od stranaka na vlasti, protiv gradnje kolektora u Botunu je SNP, kao i lokalni funkcioneri Demokratske Crne Gore i Nove srpske demokratije. Na državnom nivou, lideri svih tih partija prate ili se javno ne protive planu vlade i glavnog grada da se kolektor gradi baš u Botunu.
Zbog svega toga stiče se utisak da u Botunu možda traje samo predstava za javnost i da političari zloupotrebljavaju nekoliko stotina meštana tog sela koji decenijama žive u sredini zatrovanoj crvenim muljem i plaše se da bi kolektor dodatno mogao da ugrozi njihovo zdravlje.
U senci novog sukoba na Bliskom istoku, nastavljaju se borbe i na ukrajinsko-ruskom frontu. Moskva je potvrdila da je izvela masovne udare na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
