Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Samo nekoliko sati nakon što su Izrael i SAD napali Iran, Abdul Malik el Huti, vođa jemenskih Hutija, obratio se svom narodu i svetu:
„Islamski svet mora da pokaže solidarnost sa iranskim muslimanskim narodom i Islamskom Republikom“.
Rekao je da su napadi na Iran „kriminalni i varvarski čin“ i pozvao svoj narod da izađe na ulice. Sledećeg dana, desetine hiljada ljudi su sledile njegov poziv.
Huti su poslednih godina bili akteri unutar iranske „ose otpora“ sa posebno visokim potencijalom pretnje: ispaljivali su rakete i dronove na Izrael, a mogu i značajno da poremete teretni saobraćaj u Crvenom moru. To ih čini jednim od najvažnijih saveznika Teherana, piše nemački „Špigel“.
Uzdržanost ove dobro naoružane milicije u trenutnom ratu je veoma zanimljiva, konstatuje ugledni nemački nedeljnik.
Nakon najava Abdul Malika el Hutija još uvek nisu usledili nikakvi napadi. Dok Iran ispaljuje veliki broj raketa i dronova na američke baze u regionu i na Izrael, a u sukob su se uključili Hezbolah iz Libana i različite Teheranu odane milicije u Iraku, Huti i dalje ne ulaze u borbu.
Nakon Hamasovog napada na Izrael 2023. godine, Huti su u znak solidarnosti sa Palestincima počeli su da raketiraju Izrael i napadaju trgovačke brodove, čime su u jednom trenutku poremetili globalnu trgovinu.
Zato je prošle godine SAD nedeljama napadao položaje hutske milicije, gađajući i velike delove gusto naseljenog severa Jemena, uključujući glavni grad Sanu. Ubili su tom prilikom komandante, ministre, čak i premijera, i uništili veliku količinu naoružanja. Huti su i pored toga nastavili da napadaju trgovačke brodove i uspeli da navedu SAD da pristanu na prekid vatre, piše „Špigel“.
Ukoliko bi Huti sada ušli u rat, to bi drastično pogoršalo ekonomske posledice američko-izraelskog napada na Iran. Svaki brod koji prolazi kroz Suecki kanal mora da plovi kroz moreuz Bab el-Mandab kod obale Jemena. Približno dvanaest procenata celokupne globalne trgovine prolazi kroz ovaj kanal, a oko 30 procenata celokupnog globalnog kontejnerskog saobraćaja. Velike brodarske kompanije su već smanjile saobraćaj kroz ovo ključno usko grlo za svetsku trgovinu.
Dosadašnje oklevanje Huta moglo bi imati različite razloge. Na primer, milicija je možda jednostavno oslabljena američkim napadima prošle godine. Drugi posmatrači veruju da bi izgledi za neku vrstu mirovnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom i finansijske koristi mogli da ubede Hute da se klone ovog rata, piše „Špigel“.
Godine 2023, Saudijska Arabija je već bila blizu postizanja sporazuma sa Hutima. Pre nego što su SAD i Izrael započeli rat protiv Irana, Saudijska Arabija je takođe navodno upozorila da će napasti Rijad ako Huti odluče da pruže vojnu podršku Teheranu.
Huti se takođe suočavaju sa značajnim domaćim problemima. Jemenska ekonomija je u ruševinama, plate državnim službenicima i borcima se ne isplaćuju, a stanovništvo pati od teške humanitarne krize.
I za razliku od drugih milicija u regionu, Teheran ne može u potpunosti da diktira postupke Hutija. Iako Huti blisko sarađuju sa Iranom, oni nemaju iste ideološke i verske veze sa Teheranom kao, na primer, Hezbolah. Iako su šiiti, poput iranskog verskog vođstva, pripadaju zajdijskoj grani; verski autoritet Teherana nije obavezujući za njih na isti način. Odnos je stoga više transakcioni, komentariše „Špigel“.
Zato se razmišljanje u Sani razlikuje od razmišljanja u Libanu, gde je odluka o ulasku Hezbolaha u rat doneta za, a ne od strane milicije: Huti obično daju prioritet sopstvenim interesima. Ipak, egzistencijalna pretnja režimu u Teheranu je takođe egzistencijalna pretnja Hutima.
Njihova pasivnost bi mogla biti deo strateškog proračuna u kojem iranski režim ne želi prerano da odigra ono što je verovatno njegov najveći adut.
Jer Iran sprovodi strategiju postepene eskalacije u ovom ratu, gledajući da kontinuirano povećava troškove rata za svoje protivnike. Korišćenje svih opcija odjednom bila bi greška u strateškoj logici Teherana.
„Iranci veruju da za sada mogu sami da se nose sa situacijom“, rekao je Ahmed Nagi iz tink-tenka Međunarodne krizne grupe za „Njujorker“. Međutim, on smatra da će „Huti će intervenisati“ ukoliko sukob dalje eskalira.
Vojno se očigledno već pripremaju. Vojske i oprema se navodno raspoređuju od obale Crvenog mora do granice sa Saudijskom Arabijom. Takođe se kaže da militanti kopaju tunele, grade bunkere i druge odbrambene strukture.
Ukoliko Sana i Teheran odluče da se Huti pridruže ratu, moguće je nekoliko scenarija.
Huti bi napadima mogli da povećaju ratne troškove suprotstavljene strane, ali samo u tolikoj meri da baš ne isprovociraju masovan odgovor SAD koji bi ugrozio njihovu vladavinu. Obnovljeni napadi na brodove sa direktnim vezama sa Izraelom u Crvenom moru ili ograničeni raketni i napadi dronovima na Izrael bili bi zamislivi.
Drugo, nastavak napada na Saudijsku Arabiju takođe bi bio zamisliv. „Napadi na Saudijsku Arabiju mogli bi da održe legitimitet Huta kao člana ‘Osovine otpora’ i povećaju regionalni pritisak, dok istovremeno održavaju nizak rizik od širokih odmazdi“, piše Nadva Al-Davsari iz tink-tenka Instituta za Bliski istok.
I treće, zamisliva je i potpuna eskalacija: napadi na Izrael i energetsku infrastrukturu u Zalivu, ali pre svega upotreba protivbrodskog oružja, raketa, dronova, pa čak i morskih mina protiv brodova u Ormuskom moreuzu. Ovo bi poremetilo pomorsku trgovinu u Crvenom moru.
Zajedno sa iranskom blokadom Ormuskog moreuza, ovo bi moglo da izazove kolaps globalnih lanaca snabdevanja, vrtoglavi rast cena energije i pad cena na berzi.
Izvor: Der Spiegel
Posade američkih nosača aviona u agresiji na Iran suočavaju se sa nestašicama, a mnogi mornari su pokušali i samoubistvo. Pri tome, komandant broda ima pravo da zatraži „dan piva“ kao predah
Iako je za krajnje desničarsku AfD glasao ogroman procenat radnika u Nemačkoj, jasno je da su ekonomski i socijalno-politički stavovi AfD sve samo ne naklonjeni radnicima
Hrvatska policija je saopštila da je pronašla jedno telo tokom pregleda područja zahvaćenog požarom u Omišu. Prema podacima hrvatskog Crvenog krsta, zbog poslednica požara zbrinuto je gotovo 2.400 ljudi
Parlament Švedske spušta granicu krivične odgovornosti na 14 godina i pooštrava kazne za najteža i višestruka krivična dela
Čak 34 kandidata, glasački listić dug oko 90 centimetara i protivkandidat obučen kao kanta za smeće – tako su izgledali dopunski izbori u britanskom Klaktonu. Ipak, iza bizarnog spektakla krije se ozbiljan problem za Najdžela Faraža i njegovu partiju - „Reform UK"
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
