Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Samo nekoliko sati nakon što su Izrael i SAD napali Iran, Abdul Malik el Huti, vođa jemenskih Hutija, obratio se svom narodu i svetu:
„Islamski svet mora da pokaže solidarnost sa iranskim muslimanskim narodom i Islamskom Republikom“.
Rekao je da su napadi na Iran „kriminalni i varvarski čin“ i pozvao svoj narod da izađe na ulice. Sledećeg dana, desetine hiljada ljudi su sledile njegov poziv.
Huti su poslednih godina bili akteri unutar iranske „ose otpora“ sa posebno visokim potencijalom pretnje: ispaljivali su rakete i dronove na Izrael, a mogu i značajno da poremete teretni saobraćaj u Crvenom moru. To ih čini jednim od najvažnijih saveznika Teherana, piše nemački „Špigel“.
Uzdržanost ove dobro naoružane milicije u trenutnom ratu je veoma zanimljiva, konstatuje ugledni nemački nedeljnik.
Nakon najava Abdul Malika el Hutija još uvek nisu usledili nikakvi napadi. Dok Iran ispaljuje veliki broj raketa i dronova na američke baze u regionu i na Izrael, a u sukob su se uključili Hezbolah iz Libana i različite Teheranu odane milicije u Iraku, Huti i dalje ne ulaze u borbu.
Nakon Hamasovog napada na Izrael 2023. godine, Huti su u znak solidarnosti sa Palestincima počeli su da raketiraju Izrael i napadaju trgovačke brodove, čime su u jednom trenutku poremetili globalnu trgovinu.
Zato je prošle godine SAD nedeljama napadao položaje hutske milicije, gađajući i velike delove gusto naseljenog severa Jemena, uključujući glavni grad Sanu. Ubili su tom prilikom komandante, ministre, čak i premijera, i uništili veliku količinu naoružanja. Huti su i pored toga nastavili da napadaju trgovačke brodove i uspeli da navedu SAD da pristanu na prekid vatre, piše „Špigel“.
Ukoliko bi Huti sada ušli u rat, to bi drastično pogoršalo ekonomske posledice američko-izraelskog napada na Iran. Svaki brod koji prolazi kroz Suecki kanal mora da plovi kroz moreuz Bab el-Mandab kod obale Jemena. Približno dvanaest procenata celokupne globalne trgovine prolazi kroz ovaj kanal, a oko 30 procenata celokupnog globalnog kontejnerskog saobraćaja. Velike brodarske kompanije su već smanjile saobraćaj kroz ovo ključno usko grlo za svetsku trgovinu.
Dosadašnje oklevanje Huta moglo bi imati različite razloge. Na primer, milicija je možda jednostavno oslabljena američkim napadima prošle godine. Drugi posmatrači veruju da bi izgledi za neku vrstu mirovnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom i finansijske koristi mogli da ubede Hute da se klone ovog rata, piše „Špigel“.
Godine 2023, Saudijska Arabija je već bila blizu postizanja sporazuma sa Hutima. Pre nego što su SAD i Izrael započeli rat protiv Irana, Saudijska Arabija je takođe navodno upozorila da će napasti Rijad ako Huti odluče da pruže vojnu podršku Teheranu.
Huti se takođe suočavaju sa značajnim domaćim problemima. Jemenska ekonomija je u ruševinama, plate državnim službenicima i borcima se ne isplaćuju, a stanovništvo pati od teške humanitarne krize.
I za razliku od drugih milicija u regionu, Teheran ne može u potpunosti da diktira postupke Hutija. Iako Huti blisko sarađuju sa Iranom, oni nemaju iste ideološke i verske veze sa Teheranom kao, na primer, Hezbolah. Iako su šiiti, poput iranskog verskog vođstva, pripadaju zajdijskoj grani; verski autoritet Teherana nije obavezujući za njih na isti način. Odnos je stoga više transakcioni, komentariše „Špigel“.
Zato se razmišljanje u Sani razlikuje od razmišljanja u Libanu, gde je odluka o ulasku Hezbolaha u rat doneta za, a ne od strane milicije: Huti obično daju prioritet sopstvenim interesima. Ipak, egzistencijalna pretnja režimu u Teheranu je takođe egzistencijalna pretnja Hutima.
Njihova pasivnost bi mogla biti deo strateškog proračuna u kojem iranski režim ne želi prerano da odigra ono što je verovatno njegov najveći adut.
Jer Iran sprovodi strategiju postepene eskalacije u ovom ratu, gledajući da kontinuirano povećava troškove rata za svoje protivnike. Korišćenje svih opcija odjednom bila bi greška u strateškoj logici Teherana.
„Iranci veruju da za sada mogu sami da se nose sa situacijom“, rekao je Ahmed Nagi iz tink-tenka Međunarodne krizne grupe za „Njujorker“. Međutim, on smatra da će „Huti će intervenisati“ ukoliko sukob dalje eskalira.
Vojno se očigledno već pripremaju. Vojske i oprema se navodno raspoređuju od obale Crvenog mora do granice sa Saudijskom Arabijom. Takođe se kaže da militanti kopaju tunele, grade bunkere i druge odbrambene strukture.
Ukoliko Sana i Teheran odluče da se Huti pridruže ratu, moguće je nekoliko scenarija.
Huti bi napadima mogli da povećaju ratne troškove suprotstavljene strane, ali samo u tolikoj meri da baš ne isprovociraju masovan odgovor SAD koji bi ugrozio njihovu vladavinu. Obnovljeni napadi na brodove sa direktnim vezama sa Izraelom u Crvenom moru ili ograničeni raketni i napadi dronovima na Izrael bili bi zamislivi.
Drugo, nastavak napada na Saudijsku Arabiju takođe bi bio zamisliv. „Napadi na Saudijsku Arabiju mogli bi da održe legitimitet Huta kao člana ‘Osovine otpora’ i povećaju regionalni pritisak, dok istovremeno održavaju nizak rizik od širokih odmazdi“, piše Nadva Al-Davsari iz tink-tenka Instituta za Bliski istok.
I treće, zamisliva je i potpuna eskalacija: napadi na Izrael i energetsku infrastrukturu u Zalivu, ali pre svega upotreba protivbrodskog oružja, raketa, dronova, pa čak i morskih mina protiv brodova u Ormuskom moreuzu. Ovo bi poremetilo pomorsku trgovinu u Crvenom moru.
Zajedno sa iranskom blokadom Ormuskog moreuza, ovo bi moglo da izazove kolaps globalnih lanaca snabdevanja, vrtoglavi rast cena energije i pad cena na berzi.
Izvor: Der Spiegel
Dok ankete pokazuju da većina Amerikanaca podržava mir sa Iranom i protivi se novom dugotrajnom ratu, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorava da američke vojne baze više neće imati mesto na Bliskom istoku
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
