Albanija će u nedelju (11. maj) održati prve parlamentarne izbore otkako je u julu 2022. formalno započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Premijer Edi Rama i njegova vladajuća Socijalistička partija (SP) teže istorijskom četvrtom mandatu, dok je opozicija fragmentirana, sa Demokratskom partijom (DP) kao drugom najjačom političkom snagom, praćenom nizom manjih stranaka i pokreta, piše Dojče vele (DW).
Ovi izbori se smatraju odlučujućim trenutkom za demokratski put Albanije, njenu posvećenost borbi protiv korupcije i dugogodišnju težnju ka pridruživanju EU.
Kampanja zasnovana na pristupanju EU
Socijalistička partija započela je svoju izbornu kampanju 12. aprila u podne na Skenderbegovom trgu, sa puno simbolike.
U centru bine je bila ruka sa ispruženih pet prstiju i zastava EU, ali sa 12 zvezdica, kojima se želelo da se naglasi 12 godina Socijalističke partije na vlasti i da se pošalje poruka da je integracija u EU glavni politički cilj ove stranke. Slogan „Albanija 2030. u EU“ dodatno podvlači ovu poruku.
„Samo mi držimo evropsku budućnost Albanije u svojim rukama“, izjavio je premijer Rama, pozivajući birače da podrže njegovu partiju, za koju kaže da je jedina politička snaga sposobna da obezbedi članstvo u EU.
Može li SP garantovati članstvo u EU?
Međutim, politički analitičari tvrde da je članstvo u EU prvenstveno tehnički proces, zasnovan na ispunjavanju specifičnih kriterijuma koje postavlja Brisel. Ovi kriterijumi prevazilaze političke slogane i traže održive institucionalne reforme.
„Korišćenje integracije u EU kao izborne poruke šteti pravom značenju procesa, jer Albanija treba da sprovede reforme, izgradi funkcionalnu vladavinu prava, izbori se protiv korupcije i prođe kroz široku društvenu transformaciju“, kaže za DW politički analitičar Afrim Krasnići, izvršni direktor Albanskog instituta za političke studije.
„Ovo obećanje je spektakularan pristup“, dodaje Elvin Luku, profesor komunikacija na Univerzitetu u Tirani. „Dvanaest godina na vlasti iscrpilo je ovu vladu, tako da obećanje o pasošu Evropske unije izgleda kao jedina preostala opcija za pojačavanje kampanje“, rekao je on za DW.
Podeljena opozicija sada ujedinjena
„Ovo je najjača koalicija, koju je Albanija videla u poslednje 32 godine“, izjavio je u martu Sali Beriša, bivši premijer i lider Demokratske partije (DP), predstavljajući savez opozicionih partija pod nazivom Alijansa za veličanstvenu Albaniju.
U pokušaju da pridobije poverenje i podršku birača 11. maja, ova alijansa obećava poboljšanje životnog standarda građana, sa predlozima poput povećanja prosečne plate na 1.200 evra i povećanja penzija za 20 odsto.
Međutim, nakon 12 godina u opoziciji i sa nekoliko podela unutar Demokratske partije, ova alijansa je i dalje pred brojnim izazovima.
Optužbe za korupciju
Iako je Berišino puštanje iz kućnog pritvora, nakon što je albansko pravosuđe podiglo optužbe za korupciju, nakratko oživjelo bazu Demokratske partije, bivši premijer ostao je pod istragom ali i pod sankcijama SAD i Ujedinjenog Kraljevstva zbog korupcije i podrivanja demokratije, što ograničava njegovu kredibilnost na međunarodnoj sceni.
Berišin saveznik Ilir Meta – bivši predsednik i lider Partije slobode – morao je ostati u zatvoru. Uhapšen je 2024. godine pod optužbom za korupciju i pranje novca.
Prema navodima Afrima Krasnićija, lista opozicionih kandidata jasno ukazuje na to da je cilj opozicije obezbeđivanje imuniteta i zaštite za osobe pod istragom, a ne reformisanje same stranke.
Nove partije žele da uzdrmaju albansku politiku
U političkom pejzažu, na kojem su dugo dominirali SP i DP, nekoliko novih partija ušlo je u predizbornu trku, pokušavajući da ponude reformističku alternativu.
Među njima su Pokret zajedno – levičarski pokret sa korenima u građanskom aktivizmu, Stvaranje Albanije – partija nastala iz antikorupcione borbe i Prilika, koju vodi preduzetnik i bivši poslanik Agron Šehaj.
Iako rezultati anketa sugerišu da ove nove partije imaju ograničene šanse za uticaj, analitičari njihovo učešće vide kao pozitivan razvoj za albansku demokratiju.
„Prvi put vidimo nove partije koje nisu ogranci starih, već nude biračima nove alternative. To pomaže da politika bude manje centralizovana“, kaže Krasnići.
Promene izbornog zakona
Nedavne promene izbornog zakona uvele su oblik preferencijalnog glasanja, omogućavajući biračima da odaberu kandidate, koje preferiraju unutar partijske liste.
Međutim, jedno ključno ograničenje ostaje: trećina kandidata na listi ostaje, što znači da rangiranje kandidata u ovom delu određuju lideri partija i birači to ne mogu menjati, što znači da ti kandidati imaju sigurne mandate.
Politički analitičari tvrde da je ono, što se čini kao stranačko otvaranje za birače, zapravo mehanizam koji pojačava kontrolu partijskog rukovodstva i ograničava pravu konkurenciju.
Prema rečima Afrima Krasnićija, političko rivalstvo se sada odigrava unutar partija, smanjujući konkurenciju između suprotstavljenih stranaka.
Pretnja pravosudnom sistemu?
Dok glavne političke partije u Albaniji ulaze u poslednje dane kampanje za nedeljne parlamentarne izbore, obećavajući jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije, njihove liste kandidata pričaju drugačiju priču.
I vladajuća Socijalistička partija i opoziciona Demokratska partija uključile su kandidate, koji su trenutno pod istragom albanske Specijalne strukture protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK).
Prema podacima građanske organizacije Građanski centar (Qendresa Qytetare), 15 kandidata iz SP i DP je pod istragom, od kojih je sedam na pozicijama za sigurne mandate.
Iako se time tehnički ne krši zakon, politički analitičari tvrde da to predstavlja podrivanje pravosudnog sistema.
„Uključivanje kandidata koji su pod krivičnom istragom velike partije prave korak unazad za demokratiju u Albaniji“, kaže Rigels Džemolari, izvršni direktor organizacije Građanskog centra. „Neka od imena na listama su članovi porodica poznatih kriminalaca ili pojedinci, koji su prethodno uklonjeni iz politike u skladu sa zakonom o dekriminalizaciji“, dodaje on.
Džemolari upozorava da ovi kandidati, ako budu izabrani u parlament, mogli igrati značajnu ulogu u podrivanju pravosudnog sistema. U međuvremenu, SPAK je najavio da trenutno istražuje 35 slučajeva izborne prevare.
Izbori kao kritični test za integraciju u EU
Prema izveštaju Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava od 28. aprila, političko okruženje u Albaniji karakteriše „visok stepen polarizacije i nepoverenja između dve glavne partije“, što izaziva zabrinutost u vezi sa vođenjem pravednog i fer izbornog procesa.
Izbori u nedelju se smatraju odlučujućim testom demokratske zrelosti Albanije i njenog puta ka članstvu u EU.
