Isključi muziku, imamo crveni alarm

U poslednjih nekoliko meseci mnogo je putovao po svetu. U septembru je bio u Sjedinjenim Državama, u avgustu je puštao muziku u Brazilu, a ubrzo nakon toga odleteo je u Berlin.

Nedavno je objavio novu pesmu pod nazivom „Cyber Fever“, koja slavi „magični svet“, kako najavljuje računarski glas. Svet koji je šareniji, lepši i veseliji od stvarnosti, piše Dojče vele.

Kada Artifeks – to je njegov umetnički pseudonim – nastupa, igra na bini, podiže atmosferu i skače uz ritmove. Da ne znate šta je preživeo pre godinu dana, ne biste mogli naslutiti tu priču. Međutim, njegove oči su svedočile stvarima koje je teško svariti.

Jarin Ilovic je preživeo teroristički napad na muzički festival Supernova u Izraelu 7. oktobra prošle godine. On je bio poslednji disk-džokej koji je puštao muziku na festivalu. Di-džej koji je ujutru, tokom napada Hamasa, prvo naterao masu da igra, a zatim naglo zaustavio muziku.

Kada smo ga sreli u Berlinu, delovao je nervozno. Kaže da je dao vrlo malo intervjua do sada, i to samo u Izraelu.

Ali, nada se da će mu razgovor na engleskom pomoći da stvori distancu kako bi ispričao šta se dogodilo 7. oktobra, a da ne mora ponovo da proživljava sve brutalne detalje.

Foto: Sarah Hofmann/DW

Magični svet – pet kilometara od Gaze

„Bio je još mrak“, priseća se trenutka kada je počeo da pušta muziku u 5:35 ujutru. Za Ilovica savršeno vreme. Nedugo nakon toga, polako je počelo da sviće, i nebo je iz minuta u minut postajalo svetlije.

„To je poseban trenutak na psihodeličnoj trans žurci“, kaže Ilovic. U pitanju je brza plesna muzika sa sferičnim zvucima. „Ta promena iz tame u svetlost. Ima nešto tajanstveno u tome. Prvi put se zaista međusobno ugledamo. Prepoznaješ osmeh na licima ljudi na plesnom podijumu. Stvara se posebna energija, to je ispunjavajući trenutak.“

Više od tri hiljade posetilaca slavilo je tog jutra u pustinjskom pejzažu uz psihodelične ritmove. Iznad plesnog podijuma bilo je razapeto šareno šatorsko platno, teren je bio umetnički dekorisan, a mnogi posetioci su bili fantastično našminkani, nosili upečatljiv nakit uz svoje tetovaže, a neki su konzumirali droge „koje proširuju svest“.

Festival je trebalo da izgleda poput magičnog sveta, alternativne stvarnosti, čak i tada. Lokacija je bila samo pet kilometara od granične ograde sa Pojasom Gaze.

Jarin Ilovic nije primetio prve rakete koje su nekoliko minuta pre pola sedam ispaljene iz Gaze prema Izraelu. Nije ni reagovao kada su neki posetioci primetili paraglajdere koji su dolazili iz pravca Gaze. On se koncentrisao samo na muziku, na pravi ritam.

„Kao di-džej, pun si adrenalina, i jedino što osećaš je kako masa igra uz tvoju muziku.“

„Crveni alarm“ u 6:29

Zatim mu je jedan od producenata festivala prišao s leđa i šapnuo mu u uho: „Isključi muziku!“ „Pitao sam: Da isključim muziku? A on je rekao: ‘Da, isključi muziku. Imamo crveni alarm.’“

U 6:29, Artifeks je isključio muziku. Tišina. I masa je počela da negoduje. „Crveni alarm, Crveni alarm!“, vikao je producent na plesnom podijumu.

Ova scena je zabeležena na video snimcima. Ilovic se priseća: iako nije bilo gotovo nikakve zaštite u pustinji, isprva nije izbila panika. U Izraelu je svaki stanovnik već doživeo raketnu uzbunu. Međutim, ubrzo su usledile stotine raketa.

U pozadini, on se pobrinuo za nemačku prijateljicu koja je, za razliku od većine Izraelaca, doživela napad panike. Pomogao je njoj i drugima koji su hteli da pobegnu automobilom – a on je ostao na festivalskom terenu, čak i kad su ga prijatelji zvali i rekli da su pucali na njih na putu. „Mislio sam: ‘Ovde su čuvari.’ Osećao sam se sigurno.“

Oko sedam sati ujutru teroristi Hamasa i drugih militantno-islamističkih grupa stigli su na teren festivala Nova. Ilovic je tada, kao i mnogi drugi, pokušao da pronađe sklonište kod automobila, ali je već vladala panika na parkingu: automobili su se zaglavili na izlazu, a putevi su bili blokirani.

Pucnji su se čuli iz blizine. Stotine ljudi je bežalo na susedno polje, uključujući Ilovica i njegove prijatelje. „Pucali su na nas, ljudi su pogođeni i ostajali su da leže, neki su padali od straha, drugi jer su bili pijani“, priseća se.

Prijateljica koja je trčala s njim za život počela je da povraća, a on ju je vukao dalje, govoreći joj da ne gleda unazad.

Tog 7. oktobra, militantno-islamistički teroristi iz Pojasa Gaze ubili su više od 360 posetilaca festivala Nova, 44 osobe su otete i odvedene kao taoci u Gazu, a mnogi su povređeni.

Ukupno je u napadu Hamasa na Izrael ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 osoba je odvedena kao talac u Gazu.

Jarin Ilovic je preživeo. Uspelo mu je da sa nekoliko prijatelja da stigne do obližnjeg kibuca Reim, gde je nekoliko policajaca pokušavalo da odbije napadače.

Satima se krio ispod policijskog vozila, slušajući policijske radio frekvencije o tome kako se ljudi ubijaju posvuda, kako policajci mole za svoje živote i neprestano očajnički zovu: „Gde je vojska?“ „To je bilo najgore“, kaže on o zvuku iz voki-tokija. „Čuješ: ‘Ubili su nas.’“

Ipak, policajci su uspeli da prebace Ilovica i još nekoliko ljudi do Ofakima, vožnja od 15 minuta. „Bilo je apokaliptično“, priseća se puta, „svuda izgoreli automobili i leševi na cesti, okolo ništa osim pustinje i mrtvih tela.“

Ipak, ni u Ofakimu nije bilo mira. Tek ujutru 8. oktobra on i troje njegovih prijatelja bili su na sigurnom.

Foto: artifex_music

„Ponovo ćemo igrati“

U prvim mesecima nakon napada, kaže Ilovic, išao je na psihoterapiju svakog dana. Ipak, najbolja terapija za njega je muzika. Muzika je njegov „siguran prostor“. Mesto gde se oseća sigurnim i srećnim. Još uvek.

Slogan „We will dance again“ („Ponovo ćemo igrati“) su osmislili preživeli iz ovog masakra.

To je čin prkosa, otpora, koji znači: Nećemo se predati. Nećemo dozvoliti da nam oduzmu veru u magični, drugačiji svet.

Ipak, to ne uspeva svima. U nedeljama i mesecima nakon 7. oktobra, dokumentovani su brojni izveštaji o seksualnom nasilju, silovanjima i drugim brutalnostima tokom terorističkog napada na festival Nova.

Preživeli izveštavaju o teškim depresijama, o tome kako ne mogu nastaviti sa svojim životima. Izraelski terapeuti govore o brojnim samoubistvima.

Di-džej Artifeks je u proteklim nedeljama često nastupao za „Tribe of Nova“, zajednicu fanova Supernova partija, koja sada predstavlja zajednicu preživelih. Okupljaju se redovno nakon 7. oktobra, kako bi tugovali, razgovarali i zajedno lečili telo i um kroz jogu, meditaciju i muziku.

U duhu psytrance filozofije, koja je nastala iz hipi-pokreta na goa festivalima. Mnogi fanovi opisuju „Novu“ kao zajednicu ljubavi.

On pušta muziku do kraja

Ilovic, koji se svesno drži podalje od većine demonstracija protiv izraelske vlade, iako jasno daje do znanja koliko malo ceni trenutnu izraelsku vladu, sada pušta muziku za Nova zajednicu.

Pušta tačno onaj set koji je prekinuo u 6:29 sati 7. oktobra. „Za mnoge je to važno, da čuju kako završavam set, a ne prekidam ga usred haosa. Kažu mi, kada me slušaju bez zvuka raketa, mogu naći kraj tom iskustvu.“

Sada pušta muziku do kraja, onako kako je trebalo da završi, u nekoj drugačijoj stvarnosti.