Utvrđeni kamp u Manzeu, malom selu u centralnoj Albaniji u blizini glavnog grada Tirane, dom je za oko 3.000 članova Organizacije narodnih mudžahedina Irana (PMOI ili Mujahideen-e Khalq, MEK).
Oni su u Albaniji od 2013. godine, kada je vlada u Tirani pristala da ih primi na zahtev Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija, piše DW.
Šta je MEK?
PMOI ili MEK je islamska politička opoziciona grupa sa socijalističkim tendencijama.
Osnovana u Iranu 1965. godine, krenula je u oružanu borbu protiv vladajuće dinastije Pahlavi, organizujući bombaške napade protiv šahove vlade i američkih ciljeva tokom 1970-ih, te podržavajući ajatolaha Homeinija u Islamskoj revoluciji 1978-79.
Ali MEK se ubrzo nakon revolucije razišao s novim vlastima u Teheranu i bio je zabranjen u zemlji. Nakon toga je organizacija premeštena u inostranstvo, nastavljajući svoje opozicione aktivnosti iz egzila.
MEK se kasnije preselio u Irak, odakle je tokom iransko-iračkog rata vodio vojne operacije protiv Irana – nešto što im mnogi u Iranu do danas zameraju.
Američko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je MEK terorističkom organizacijom 1997. godine, ali ga je 2012. uklonilo sa spiska. Ta organizacija je prva 2002. godine objavila da Iran ima tajni program obogaćivanja uranijuma. Nakon svrgavanja Sadama Huseina proterana je iz Iraka.
Nedavni protesti u Iranu
Za Andreasa Kriga, stručnjaka za Bliski istok i višeg predavača na Školi bezbednosnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, aktuelni talas protesta u Iranu „izgleda manje kao jedinstveni ’događaj’, a više kao postupno spajanje dugotrajnih nezadovoljstava koja su se konačno sinhronizovala“.
„Počelo je s akutnim ekonomskim šokom – kolapsom valute i inflacijom koja se pretvorila u trenutne skokove cena, nestašice i paralizu trgovine – a zatim se situacija brzo politizovala kada su ljudi zaključili da država ili ne može ili ne želi da stabilizuje svakodnevni život“, objašnjava Krig za DW.
„Ono što je posebno jeste profil koalicije: bazari i trgovci pomogli su da se stvori zamah, studenti i urbana naselja održavali su vidljivost, a periferni gradovi i manjinska područja dali su širinu. Odgovor države brzo se iz odvraćanja pretvorio u represiju, uključujući i blokadu komunikacija na nacionalnom nivou s ciljem usporavanja koordinacije i smanjenja nadzora spolja, što se obično poklapa s oštrijom primenom sile na terenu“, dodaje.
Fragmentirana opozicija
Uprkos činjenici da je u Iranu u poslednjim decenijama bilo mnogo protesta na nacionalnom nivou, iranska opozicija – i u zemlji i u inostranstvu – nije organizovana i karakterišu veliki broj suprotstavljenih grupacija i ideoloških frakcija.
Krig objašnjava: „Unutar Irana kolektivno delovanje uglavnom je bez vođa i umreženo je: mobilizacija je lokalna, važne su društvene veze, dinamika na radnim mestima i univerzitetska povezanost, što sve proizvodi nalete koordinisanih protesta, ali bez integrisane nacionalne komandne strukture.“
Iranska opozicija u inostranstvu
Izvan Irana dve najveće opozicione grupe su monarhisti i MEK. Vođe i članovi obe grupe žive u egzilu još od svrgavanja dinastije Pahlavi 1979. godine.
Reza Pahlavi, naslednik poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, živi u SAD. Iako ima mnogo poklonika unutar iranske dijaspore, ostaje nejasno kakvu podršku ima u samom Iranu.
„Izvan Irana dijaspora ostaje uticajna u oblikovanju narativa i morala, ali je organizaciono podeljena i često joj se ne veruje u zemlji, gde se ljudi boje i manipulacije i vakuuma nakon mogućeg kolapsa aktuelne vlasti“, ukazuje Andreas Krig.
Koju je ulogu MEK imao u protestima?
Druga velika iranska opoziciona grupa je MEK, najveći član Nacionalnog saveta otpora Irana (NCRI), koalicije iranskih opozicionih grupa. Ali, kakvu je ulogu MEK imao u nedavnim nemirima?
Ali Safavi iz NCRI tvrdi da je MEK bio aktivno uključen u proteste.
„Njegove ’Jedinice otpora’ usmeravaju, koordiniraju i organizuju otpor protiv represivnih snaga“, kaže on za DW. „One su u mnogim igrale važnu ulogu i u zaštiti demonstranata od naleta IRGC [Korpusa islamske revolucionarne garde]. Da nije bilo njih, režim bi vrlo brzo ugušio ustanak.“
Safavi dodaje da je „značajan broj aktivista MEK-a među 3.000 onih koje su ubile snage bezbednosti“.
MEK – problemi s legitimitetom među mnogim Irancima
Kada je reč o MEK-u, stručnjak za Bliski istok Krig kaže da je tu „važno razdvojiti očekivani domet, od stvarnog prisustva na terenu“.
„Organizacija je disciplinovana, medijski vešta i sposobna da stvara buku, lobistički pritisak i veliku količinu poruka iz inostranstva. Ona, međutim, ima ozbiljne probleme s legitimitetom među mnogim Irancima zbog svoje istorije, optužbi za unutrašnju kontrolu i dugotrajnog egzila – što su sve faktori koji ograničavaju njenu sposobnost da deluje kao ujedinjujuće opoziciono sredstvo u samoj zemlji. Zato tvrdnje da ona funkcioniše kao strani ’trojanski konj’ nailaze na prihvatanje“, kaže Krig i pritom procenjuje da MEK „uopšte nema nikakvu ulogu u vođenju ovih protesta“.
MEK sada poziva Evropu da preduzme odlučne mere protiv iranske vlade. Safavi iz NCRI kaže: „Evropa mora odmah da proglasi Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) za terorističku organizaciju, da protera režimske diplomate, povuče svoje ambasadore iz Teherana, isključi režim iz međunarodnog finansijskog sistema, bojkotuje prodaju nafte i izvede njegove lidere pred međunarodne sudove kako bi im se sudilo za zločine protiv čovečnosti – među njima vrhovnog vođu Alija Hameneija i druge visoke zvaničnike.“
Pogled iz Albanije
Što se tiče Albanije, tamošnji mediji redovno izveštavaju o protestima i o MEK-u, otkako su započele demonstracije u Iranu. A članovi MEK-a u Albaniji aktivni su na društvenim mrežama – dele objave i slike povezane s ljudima koji su na protestima izgubili živote, te s članovima MEK-a za koje tvrde da su ubijeni tokom demonstracija.
Albanski premijer Edi Rama, koji je u septembru 2022. prekinuo diplomatske odnose s Iranom nakon tvrdnji da je Islamska Republika organizovala sajber napade na Albaniju, do sada nije komentarisao proteste u Iranu.
