Imunizacija dece godinu dana tapka u mestu

Imunizacija u svetu tapka u mestu od 2023. godine, i broj nevakcinisane dece sada je globalno za dodatnih 2,7 miliona manji nego pre pandemije korona virusa, saopštili su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Fond UN za decu (UNICEF).

Prema procenama te dve organizacije zasnovanim na nacionalnim podacima o vakcinaciji, trend imunizacije dece protiv 14 bolesti ukazuje na potrebu da se ubrzaju napori i osnaže zdravstveni kapaciteti.

Deca bez ijedne doze vakcine

Podaci govore da je broj dece koja su primila tri doze vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (Diteper) 2023. godine ostao nepromenjen na 84 odsto, a da je istovremeno, broj dece koja nisu prmila nijednu dozu vakcine porastao sa 13,9 miliona 2022. godine na 14,5 miliona 2023. godine

Pored toga još 6,5 miliona dece nije zavržilo ceo ciklus imunizacije i nije primilo sve tri doze, što je neophodno za uspešnu prevenciju bolesti.

Više od polovine nevakcinisane dece živi u 31 zemlji koje karakteriše krhko i nestabilno, oružanim sukobima opterećeno okruženje, i u kojima je otežan pristup osnovnim životnim potrepštinama, hrani i zdravstvenoj zaštiti.

Zastoj u vakcinaciji protiv malih boginja

Znak za uzbunu je i ozbiljan zastoj u vakcinaciji protiv potencijalno smrtnosnih malih boginja i trenutno u svetu protiv njih uopšte nije, ili je samo deliično vakcinisano 35 miliona dece.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus ocenio je da su male boginje indikator, „kao kanarinac u rudniku, koji otkriva i pokazuje nedostatke u imunizaciji koji prvo pogađaju one najranjivije“.

Prošle godine prvu dozu vakcine je primilo 83 odsto dece u svetu, a broj dece koja su primila i treću dozu je blago porastao na 74 odsto, što je daleko manje od 95 odsto koliko je neophodno za kolektivnu imunizaciju i sprečavanje epidamija.

Tokom 2023. godine slučajevi malih boginja, ili morbila, ospica, zabeleženi su u 105 zemalja u svetu u kojima živi približno tri četvrtine sve dece u svetu. U 91 zemlji u kojima je imunizacija uredno sprovededno, nije bilo slučajeva bolesti.

Adhanom Geberejezus je naglasio da je to „rešiv problem“.

„Vakcine protiv morbila su jeftine i mogu se davati i na najtežim mestima. SZO je posvećena da sa svojim partnerima radi na tome da pruži podršku zemljama da zatvore taj jaz i što pre zaštite decu koja su najviže izložena riziku“, rekao je Geberejezus.

Poraslo nepoverenje prema vakcinaciji

Stručnjakinja SZO Ketrin O’Brajen istakla je da je u svetu u jeku pandemije korona virusa poraslo nepoverenje prema vakcinaciji i upozorila da to vodi do toga da deca umiru.

Prema njenim rečima, nepoverenje prema vakcinaciji u bogatim zemljama širi se i na druge regione, na primer onda kada ljudi koji migrantskog porekla koji žive u Evropi, u zemlje iz kojih potiču prenose lažne informacije koje su čuli.

U siromašnijim zemljama prepreku napretku u vakcinaciji predstavlja i proširenije nepoverenja prema zdravstvenom sistemu i teži pristup vakcinaciji, a važan ometajući faktor su i oružani sukobi, rekla je O’Brajen.

Više vakcinisanih protiv HPV-a

Jedini tračak svetla je, kako navodi SZO, porast broja devojčica koje su se vakcinisale protiv humanog papilomavirusa (HPV), iako je i taj postotak sa 20 odsto u 2022. godini porastao na i dalje skromnih 27 odsto prošle godine, što je daleko od 90 odsto potrebnih ze eliminaciju raka grlić materice koji HPV izaziva.

Izvor: N1/Beta