Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Dok su mnoge evropske vlade oprezno čekale prve poteze nove administracije Donalda Trampa, u Srbiji se njegov povratak u Belu kuću naširoko slavio. Jedni su bili oduševljeni zbog ideološke bliskosti sa globalnim talasom desnog populizma, a drugi se nadali da će Trampova administracija imati više razumevanja za Beograd u međunarodnim sporovima, posebno oko Kosova. Bilo je i onih koji su se nadali da će u Vašingtonu biti manje interesa za pitanja vladavine prava i korupcije u Srbiji.
Anketa koju je sproveo Galup uoči predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, pokazala je da za Trampa u Srbiji „navija” 59 odsto građana. Što nas stavlja na prvo mesto u Evropi, koja se uglavnom nadala pobedi Kamale Haris.
Sličan se sličnom raduje
Čim je Tramp proglasio izbornu pobedu na osnovu projekcija Foks njuza, Aleksandar Vučić se oglasio na društvenim mrežama. Drugi u čitavoj Evropi, odmah posle Orbana, uputio je čestitke – preneli su mediji.
Ana Brnabić, Miloš Vučević i Aleksandar Vulin su takođe bili puni entuzijazma. Vulin je u čestitki naglasio da je Tramp već dobio „simpatije Srba”, te da mu želi da zasluži i naše poverenje.
Milica Đurđević Stamenkovski predviđala je Trampovu pobedu, još od pokušaja atentata na njega u Pensilvaniji. Rekla je tom prilikom da se svet deli na globaliste i suvereniste, te da su globalisti pucali na Trampa. Srbi su odabrali pravu stranu, rekla je tada, i nisu podlegli globalističkim tendencijama.
Radovali su se i srpski funkcioneri preko Drine. Tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik maho je crvenom MAGA kapicom ispred Palate Republike u Banja Luci, gde je organizovao koktel u čast Trampove pobede – „pošto američka ambasada u Sarajevu nije organizovala slavlje, onda sam ja”.
Naročito zanimljive reakcije imali su tabloidi i provladini mediji. Povratak Donalda Trampa dočekan je kao neverovatan trijumf, uz natpise i kolumne koje su ga hvalile, prikazujući ga kao lidera koji razume interese Srbije i regiona.
„Čestitamo! Trampe, Srbine!“ pisalo je na bilbordima širom Beograda, uz njegovu fotografiju nakon pokušaja atentata u Pensilvaniji. Redakcija Informera pohvalila se kako mu je na taj način čestitala pobedu.
Voditeljka TV Pink Jovana Jeremić otputovala je tada u SAD, gde je izveštavala o izborima. Redovno se uključivala u Pinkov program i pozirala sa MAGA promotivnim materijalom. Ponosno je isticala sličnosti između nje i Trampa – i jedno i drugo potekli su iz rijalitija.
Istaknuta novinarka Ljilja Smajlović takođe je bila jedna od vernih Trampovih navijačica. Kamalu Haris je nakon pobede republikanaca, u Emisiji „Jutro na Blic” nazvala „neiskrenom lažljivicom”.
Nasleđe američke Demokratske stranke u Srbiji nije sjajno. Ljudi se i dalje sećaju bede i straha koji su doživeli za vreme bombardovanja 1999. A Tramp je bio glavni protivnik Demokratske stranke, protivnik establišmenta i svojevrsni autsajder. Nekako, uspeli smo da poverujemo da se čovek bori protiv sistema koji ga je načinio milijarderom.
I obećavao je, a mnogi Srbi i Amerilkanci su mu poverovali, da će se manuti američkih vojnih intervencija u inostranstvu poznatih i kao „širenje demokratije bombama“. Obmanuo ih je.
Srbima se naročito svideo i Trampov odnos prema Vladimiru Putinu koji provejava divljenje i razumevanje, samo što, ispostaviće se najkasnije nakon američkih sankcija NIS-u, Aleksandru Vučiću i njegovom režimu to nimalo nije olkašalo život.
Foto: AP Photo/Julia Demaree NikhinsonDonald Tramp i Vladimir Putin
Za desničarske i populističke pokrete širom sveta, Tramp predstavlja političkog buntovnika koji se ne uklapa u pravila „liberalne elite”, nego otvoreno kritikuje birokratiju, medije i međunarodne institucije. Srbima su svakako desne ideologije bliže, nego ideje na kojima je Kamala Haris postavila svoju kampanju – socijalna politika, radnička prava, jednakost, pravo na abortus, globalno povezivanje, itd.
Vučić je svojevremeno izjavio da „promena u Americi donosi nadu za Srbe“, on je Trampovu pobedu video kao priliku za Srbiju da ostvari bolje odnose sa SAD, bez ugrožavanja istorijskih veza sa Rusijom. Pitanje ostaje da li ovi optimistični stavovi potiču iz pukih želja ili iz realnog poznavanja međunarodne politike.
Nakon što je američka vojska kidnapovala predsednika Venecuele Nikolasa Madura srpski trampoljupci su utihnuli. Muk je postao još dublji kada su 28. februara Amerikanci zajedno sa Izraelom započeli združeno bombardovanje Irana. Niko od ljubitelja Trampove antievropske i antiliberalne politike nije komentarisao njegove izjave da će „ludim“ iranskim „zlotvorima“ razoriti energetsku infrastrukturu i mostove, ili da će izbrisati čitavu njihovu civilizaciju. Ovo poslednje bila je pretnja genocidom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zašto smo nas četvorica novinara iz “Vašington posta”, “Los Anđeles tajmsa”, Bi-bi-sija i “Politike” ušli u vazduhoplovnu bazu Došan Tapeh, na istoku Teherana? Šta smo videli na Aveniji Farahabad? U kom momentu su nam handžari bili pod grlom? Dok smo Bi-bi-sijevac i ja ulazili u zgrade i pentrali se po krovovima posmatrajući metež ispod nas, šta se desilo sa kolegom iz “Los Anđeles tajmsa” kojeg je spazio snajperista iz baze
Ko kontroliše sedam velikih svetskih moreuza – uskih grla na najkritičnijim tačkama planete koji su od drevnih vremena preusmeravali tokove svetske politike i koji to čine i danas?
Intervju: Valur Ingimundarson, profesor savremene istorije na Univerzitetu Islanda
“Pokušavajući da ublaže krizu, Danci i Amerikanci su, uz učešće Grenlanđana, ušli u pregovore. Danci su izjavili da je suverenitet Kraljevine Danske crvena linija, ali da su spremni da razmotre pojačano vojno prisustvo SAD na Grenlandu”
Dejvid Atenboro nas je poveo na put novog načina posmatranja i razumevanja živog sveta u prirodnom okruženju i spoznaje o sopstvenom uticaju na njega, a njegovi serijali su postavili nove standarde kvaliteta snimanja i pripovedanja. To što puni 100 godina istovremeno je i spoznaja da ćemo ostati bez njega, ali i povod za slavlje života, borbe, ljubavi i prirode
Da li je moguće da u svetu od skoro osam milijardi ljudi možete da stignete do bilo koje osobe – Dalaj Lame, Šakire, Nikole Jokića, mongolskog šampiona u jahanju konja ili Mis Kambodže – u samo šest skokova? I kakav to uticaj ima na naše živote, na način kako se šire (dez)informacije, epidemije, svetske krize
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
