I novinare ubijaju, zar ne?

Slučaj Libanke Amal Halil je tragična i globalna paradigma novinarstva koje je sve češće na meti belosvetskih militanata, autokrata i manipulatora.

Reporterka libanskog lista “Al-Ahbar” izveštavala je sa juga zemlje na kojem izraelska armija (IDF), uprkos primirju, pojačavala vojna dejstva šaljući u smrt hiljade, a u rasejanje milion ljudi. Premijer Benjamin Netanjahu po svaku cenu želi da ostvari svoj davnašnji san i “uništi” šiitsku miliciju Hezbolaha. Prvi udar pogodio je automobil ispred Amal. Potrčala je u obližnju zgradu odakla je telefonirala i čekala spas. Libanska armija, civilna odbrana, pripadnici “Crvenog polumeseca” i “Reporteri” bez granica tražili su preko međunarodnih posrednika dozvolu da krenu u akciju. Približili su se ruševinama oko šest popodne, ali morali su da se povuku jer je Izrael obnovio granatiranja. Amal je ranjena tokom trećeg udara. IDF-u je trebalo dva sata da izda dozvolu spasiocima. Za Amal je bilo kasno.

IDF demantuje da je sprečio spasilačke timove, ali više organizacija za slobodu medija i ljudska prava kažu da se po svim definicijama Ženevske konvencije radi o klasičnom ratnom zločinu, koji nije prvi.

SEZONA LOVA NA NOVINARE

Od 21 novinara stradalog 2026. godine, Amal je bila deveta žrtva u Libanu. Prošle godine, kada je ubijen rekordan broj od 132 novinara, većina je život izgubila u Gazi. Za dve trećine tih smrti odgovoran je Izrael, tvrdi Međunarodni komitet za zaštitu novinara (CPJ). “Novinari su civili i zaštićeni su međunarodnim pravom. Izraelsko besramno nepoštovanje normi – i neuspeh međunarodne zajednice da Izraelce pozove na odgovornost – je užasno”, kaže izvršna direktorka CPJ Džodi Ginsberg.

Novinari zaštićeni međunarodnim pravom? Biće da se šalite kada se govori o Rusiji, Kini, Egiptu, Turskoj ili Srbiji. Ne da nisu zaštićeni, već su žrtve progona, hapšenja, fizičkih napada, uznemiravanja, pretnji, vređanja. Slobode medija po svetu su na najnižem nivou u poslednjih 25 godina. Tri četvrtine država nema slobodno novinarstvo, a situacija se pogoršava. Više od polovine od 180 država koje su proučavali “Reporteri bez granica” ušle su u kategoriju “teških” ili “vrlo ozbiljnih”. Srbija je na 104. mestu, pad od osam pozicija u odnosu na prethodni period. Našla se u katagoriji “teških” i najslabije je rangirana na Zapadnom Balkanu. Eto vlastima ostvarenja sna o liderskoj poziciji u regionu.

Borba za slobodu medija je večita igra između onih na vlasti ili u velikom biznisu koji bi da nešto sakriju i novinara koji bi to da otkriju, ali slobode medija su u istorijskom padu. Svetski indeks navodi da se političko mešanje, ekonomski pritisci i fizički napadi na novinare beleže u čak 112 država. Mediji su pod rastućim pritiscima jer je trend da demokratija uzmiče pred autokratijom. Novinarstvo se suočava sa pritiscima sa svih strana. Sloboda medija je ugrožena na globalnom nivou. Novinarstvo živi opasno vreme. Ne samo zbog izazova političke klime, već i velikih tehnoloških promena i opšte fragmentacije. Promene su akutne i brze, ostavljajući novinarima da usred tog novog haosa pokušaju da sačuvaju ozbiljnost i profesionalnost.

U Britaniji, kolevci nezavisnih novina, prihodi lokalnih i nacionalnih listova opali su blizu 50 procenata. Stotine su ugašene i zamenile su ih platforme društvenih mreža. Oni koji su preživeli prepušteni su algoritmima sve moćnijih Haj–Tek kompanija, korporacija i investicionih fondova koji su zarad profita spremni da odustanu od temeljnih vrednosti slobode medija. Na velikim platformama cvetaju dezinformacije i sve je manje proveravanja činjenica, a činjenice su svete dok je komentar slobodan, moto je britanskog Gardijana.

Džef Bezos, vlasnik Vašington Posta, zabranio je tradicionalni uvodnik kojim list još od 1976. podržava kandidata Demokratske stranke i upozorava da Donald Tramp predstavlja pretnju demokratiji. Isto važi i za Ilona Maska, čoveka koji je uveren da za 20 godina može da izgradi naselje na Marsu. On ponavlja istu grešku misleći da pravila igre biznisa mogu da se primene na medije. Čuvajući svoje poslovne interese Mask preko platforme Iks više utiče na izbore nego stotine raznih uvodnika ili komenatara.

foto: ap photo

DOLE SLOBODA, ŽIVELA AUTOKRATIJA

U SAD Donald Tramp vodi agresivnu kampanju protiv medija kakva nije viđena u modernoj američkoj istoriji. Svoje medijske kritičare naziva “neprijateljima naroda” i tuži novine i TV kuće tražeći odštete vredne milijarde dolara. Uskraćeno je finansiranje Radija slobodna Evropa. Drastično su smanjenji i delimično ograničeni kapaciteti Glasa Amerike koji je nezavisno novinarstvo promovisao na 49 jezika za više od 425 miliona ljudi.

Svetu autokratije je laknulo. Margarita Simonijan, glavna urednica ruske državne televizije Raša Tudej, iskreno se radovala Trampovoj “sjajnoj odluci”. Global tajms, kineski državni medij na engleskom jeziku, oduševljeno je saopštio da je Bela kuća odbacila emitere “kao prljavu krpu”, čime je okončan njihov “propagandni otrov”. Predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, čiji je režim optužen za represiju političke opozicije, opisao je Trampov potez kao “veoma obećavajući”. Svakako je laknulo i Aleksandr Vučiću koji je u značajnoj meri uspeo da svojoj volji potčini javni servis RTS, medijske organizacije i kompanije, dok protiv onih retkih koji čuvaju kritičke stavove – ključnu odrednicu novinarstva – svakodnevno vodi agresivnu kampanju blaćenja. Predsednik ne odustaje od pokušaja da se ućutka govor nepovoljan po njegovu vlast. Želi da diktira šta građani Srbije treba da misle i mogu da kažu. Umesto Bezosa ili Maska oslanja na opskurne likove kojima je vlast poklonila srpski Vašington Post – Politiku.

Da je medijska situacija u Srbiji loša je opšte mesto. Posebno se pogoršala posle pada novosadske nadstrešnice, od kako su se studentskom buntu pridružile stotine hiljada građana koji traže istinu i odgovornost. Novinari, oni koji to jesu, žele da rade posao u skladu sa pravilima svoje profesije, ali su pod stalnim pritiscima: od predsednika i funkcionera vladajuće koalicije do režimskih medija koje su popunili držači mikrofona i poslušnici. Ovi poslednji šire, po nalogu s vrha, dezinformacije i laži. Mantra vlasti je nepromenjena: ugrožena je država, prete joj sa svih strana, a vi bi da se odgovoran državni vrh bavi nekim Savamalama, helikopterima, Jovanjicama ili nadstrešnicama. Kakvo elementarno nerazumevanje situacije koju živimo! Umesto da podrže vlast kako bi se izborila sa svim izazovima, pojedini novinari traže istine i druge trice i kučine.

Privatni mediji mogu da podržavaju ovu ili onu političku opciju, a ako je temelj političke korektnosti uvažavanje razlika, zašto se to ne poštuje u novinarstvu? Različitost je srž demokratije, poručuju iz Norveške, Estonije i Holandije koje su u vrhu medijskih sloboda. U Srbiji je medijska sfera, kao i društvo, podeljenija nego kao ikada do sada. Podaničke patriote su profesiju predali vlastima koja ih obilato nagrađuje. Izdajnici su svi koji predsedniku ne aplaudiraju pa se zato svakodnevno prozivaju. Političari, posebno kada su na vlasti, nikako da se naviknu da mediji nisu ni vlast ni opozicija, da ne mogu da im budu partneri. Kada građani misle ono što političari žele, novinarstvo je na nizbrdici. Mediji bez etike su slika društva i zato im veruje samo 20 odsto građana Srbije.

DRAMATIČNA BORBA

Slobodni mediji širom sveta podsećaju nas koliko su važni. Zato su i toliko na meti. Ne dopustite da istinski novinari rade pod ogromnim pritiskom autoritarnih političara ili hiper kapitalista. Ne dopustite da budu suočeni s fizičkim nasiljem, cenzurom, kampanjama blaćenja, zloupotrebljavajućim tužbama i svakodnevnim pretnjama smrću. Ne dozvolite da ubiju onaj deo društva koji se brine da ono bolje funkcioniše. U toku je dramatična i haotična politička bitka za medije čiji je ulog demokratija. Demokratija umire u mraku, slogan je Vašington Posta. Svi koji poštuju pravo na različitost dužni su da stanu u odbranu od nasrtaja vlasti na medije koji moraju da budu finansijski nezavisni da bi obavljali svoju misiju. Zato se ne ustručavajte. Pomozite Vremenu da preživi ovo opasno vreme. Vaš prilog svakako neće završiti na nekom računu u Luganu, niti će njime biti plaćena botilja vina od 3,000 evra u Beogradu na vodi. Demokratija je snažna samo ako postoje slobodni mediji. Nije to slogan, već surova realnost.

O nezavidnom položaju medija najčešće se piše 3. maja, kada se obeležava Svetski dan slobode medija. Ritual kao i 8. marta. Mnogi se tada oglase gomilom fraza i misle da su odradili posao. Greška. Borba za slobodu medija je, kao i borba za prava žena, svakodnevna aktivnost, baš kao što su i napadi svakodnevni.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.