Hoće li sada da zarate i Iran i Ukrajina?

Nedavni ukrajinski napad na iranski brod u Kaspijskom moru izazvao je zabrinutost da se rat Rusije protiv Ukrajine i sukob sa Iranom sve više prepliću, piše DW.

Ukrajina je saopštila da je brod prevozio vojnu opremu iz Irana u Rusiju. Iranski državni mediji, pozivajući se na iranskog ambasadora u Rusiji Kazema Džalalija, preneli su da je teretni brod „Ana“ bio usidren oko pet kilometara od ulaza u reku Volgu kada je pogođen dronovima, što je izazvalo eksploziju. Prema navodima, jedan mornar je poginuo.

Iran je pozvao na razgovor ukrajinskog otpravnika poslova i incident opisao kao čin agresije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, s druge strane, izjavio je da su ukrajinske snage uspešno izvele udare velikog dometa na ruski ratni brod i druga plovila za koja Kijev tvrdi da su prevozila vojni teret.

Ukrajina već dugo optužuje Iran da pomaže Rusiji u vođenju rata isporukom i razvojem dronova iranskog dizajna.

Teheran je priznao ranije da prodaje dronove Moskvi, ali odbacuje optužbe da je isporučivao oružje namenjeno upravo za rat u Ukrajini.

Međutim, ukrajinska vojska raspolaže obimnim materijalnim dokazima da su dronovi tipa Šahed iranskog dizajna korišćeni tokom celog rata koji traje već više od četiri godine.

Dronovi – gospodari „zona smrti“ u Ukrajini

Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je u martu 2026. godine lansirala gotovo 950 dronova tipa Šahed, Gerbera i drugih napadačkih bespilotnih letelica na Ukrajinu u roku od samo 24 sata.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Ukrajinu da pokušava da proširi geografski obim svog rata s Rusijom. Nasuprot tome, Kijev svoje napade u Kaspijskom moru predstavlja kao pokušaj ometanja vojnih logističkih pravaca koji podržavaju Moskvu.

Da li će Iran napasti Ukrajinu?

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči saopštio je da napad „ne može ostati bez odgovora“.

Ipak, Ahmad Vahšiteh, direktor moskovskog Centra za strateška istraživanja razvoja odnosa s Bliskim istokom, za DW ocenjuje da je malo verovatno da će Teheran odmah odgovoriti direktnim vojnim udarom na Ukrajinu.

„Verujem da će Islamska Republika izbeći emotivnu reakciju i odlučiti se za diplomatski, a ne vojni odgovor“, rekao je on, ukazujući na pozivanje ukrajinskog diplomate i mogućnost pokretanja pitanja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga napisao je u ponedeljak na mreži Iks da su iranske optužbe „neopravdane i neosnovane“.

„Režim u Teheranu direktni je saučesnik ruske agresije na Ukrajinu i snabdeva Moskvu oružjem koje od 2022. godine ubija Ukrajince“, ocenio je.

Dan kasnije, tokom telefonskog razgovora sa Aragčijem, Sibiga je ublažio ton i poručio da Ukrajina želi da izbegne nepotrebnu eskalaciju sa Iranom.

Ukrajinski stručnjak za Bliski istok Igor Semivolos smatra da je verovatnoća iranske odmazde u smislu napada na Ukrajinu veoma mala.

„Napadi na brodove ili luke u Kaspijskom jezeru jedno su pitanje, jer je to povezano s Rusijom. Iranski raketni napad na teritoriju Ukrajine bio bi nešto sasvim drugo. To bi bio direktan ratni čin“, rekao je.

Prema Semivolosovim rečima, takav potez „samo bi dodatno zakomplikovao situaciju Iranu“.

Austrijski vojni stručnjak Markus Rajsner ocenjuje za DW da je iranski raketni napad na Ukrajinu malo verovatan, iako Teheran raspolaže raketama srednjeg dometa.

Rajsner smatra da Iran nema mnogo razloga da gađa ciljeve na ukrajinskoj teritoriji kad postoje važniji ili vredniji ciljevi na drugim mestima.

Nema „novog fronta“ protiv Irana

Rajsner – koji trenutno vodi istraživački sektor Vojne akademije Terezijanum u Austriji – smatra da napad u Kaspijskom moru ne znači da je Ukrajina sada postala učesnik rata protiv Irana. On podseća da ukrajinska vojska od maja intenzivira napade na pomorske objekte, posebno u Azovskom i Crnom moru.

Do sada je pogođeno oko 200 ruskih brodova, tankera i tegljača.

„Cilj Ukrajine nije otvaranje novog fronta protiv Irana, već ometanje ruta snabdevanja između Irana i Rusije i u Kaspijskom moru“, rekao je Rajsner.

Moskovski analitičar Vahšiteh ipak smatra da se napad „može posmatrati kao signal da se geografija ukrajinskog rata širi sa Crnog na Kaspijsko more“.

S tim se slaže i Semivolos. Prema njegovom mišljenju, logično je da Ukrajina proširi strategiju kontrole pomorskih puteva za isporuku oružja i pokuša da Rusiji nametne širu ekonomsku pomorsku blokadu na jugu.

Da li je Ukrajina koordinisala akciju sa SAD?

Ne postoje direktni dokazi da je operacija u Kaspijskom jezeru koordinisana sa Sjedinjenim Državama, niti se o tome javno govorilo, kaže Semivolos. „Ali očigledno je da Ukrajina koristi američke obaveštajne podatke. Zato su Amerikanci najverovatnije znali za operaciju“, smatra on.

Austrijski vojni analitičar Rajsner naglašava da tajming ukrajinskog napada igra ključnu ulogu. „Zelenski ovim jasno želi da pokaže da Kijev i Vašington imaju zajedničkog neprijatelja u Iranu“, rekao je Rajsner.

Prema njegovom mišljenju, napad se može tumačiti i kao poruka Kijeva da je Ukrajina pouzdaniji saveznik u suprotstavljanju Iranu nego neke članice NATO.

Zelenski se ove sedmice sastao s američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu, u trenutku kada odnosi između Kijeva i Trampove administracije postaju sve bolji, a paralelno s ukrajinskim uspesima na frontu.

Da li će se napadi u Kaspijskom jezeru nastaviti?

Kao što pokazuje Sibigina objava na mreži Iks, Kijev sve više posmatra Iran i Rusiju kao deo istog vojnog ekosistema.

Ukrajina je u međuvremenu pokazala da raspolaže sposobnošću izvođenja napada dronovima velikog dometa duboko unutar ruske teritorije.

Semivolos očekuje da će Ukrajina nastaviti operacije u Kaspijskom jezeru. Tajming operacije objašnjava činjenicom da ukrajinska vojska sada poseduje tehničke mogućnosti za izvođenje takvih udara.

Ukoliko Ukrajina ponovo napadne iranske brodove, Teheran će se suočiti s nezgodnim strateškim izborom.

Vahšiteh smatra da bi direktan vojni odgovor protiv ukrajinske teritorije mogao da otvori novi front u trenutku kada je Iran već pod pritiskom napada koncentrisanih na jug zemlje.

On procenjuje da bi Iran umesto toga mogao da traži indirektne načine da nanese štetu Ukrajini, uključujući mere protiv brodova povezanih sa ukrajinskim interesima.

Međutim, i takve opcije nosile bi ozbiljan rizik od dodatne eskalacije, a za sada nema pokazatelja da je Teheran odlučio da krene tim putem.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!