Haos u Libanu: Zemlja propada u sukobu Izraela i Hezbolaha

Borbe između Izraela i grupe Hezbolah, koju podržava Iran, još uvek traju. Prema libanskim zdravstvenim vlastima, za manje od mesec dana ubijeno je 1039 ljudi, a 2876 povređeno.

„Situacija je katastrofalna“, rekla je za DW Sukaina Hemadah, 37-godišnja majka iz Bejruta. Otkad je u ranijem izraelskom vazdušnom napadu uništena njena kuća u južnom predgrađu Bejruta, ona i njeno četvoro dece žive u šatoru u centru grada.

„Nemamo dovoljno hrane i oslanjamo se na dostavu vode od humanitarne organizacije“, rekla je, dodajući da se „plaši da će se uskoro proširiti bolesti jer postoji samo jedan toalet na oko 900 ljudi“.

Hemadah je jedna od više od 1,2 miliona Libanaca za koje se procenjuje da su raseljeni otkako je Liban uvučen u širi rat na Bliskom istoku.

„Hezbolah ne mari da li smo u ratu ili miru“, rekao je za DW Abas Sada 32-godišni stanovnik Bejruta. „Nisam samo protiv toga što Hezbolah radi, već sam u principu protiv toga da oni uopšte imaju oružje u rukama“. On smatra da je za to što su libanski građani sada ugroženi – krivi Hezbolah.

David Vud, iz Međunardne krizne grupe takođe veruje da će libanski civili platiti najvišu cenu – ljudi „koji nemaju moć da okončaju katastrofalni sukob“.

Eskalacija posle ubistva Hamneija

Hezbolah pjačao napade na Izrael nedugo pošto je Izrael ubio iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija 28. februara 2026. godine.

Izraelske snage proširile su svoje kopnene operacije u južnom Libanu, tradicionalnom uporištu Hezbolaha. U utorak je izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao da je „dignuto u vazduh svih pet mostova koje je Hezbolah koristio za prolaz terorista i oružja, a IDF (izraelska vojska) će kontrolisati ostatak mostova i bezbednosnu zonu do reke Litani“.
On je dodao da se stotine hiljada stanovnika južnog Libana, koji su raseljeni zbog borbi ovog meseca, „neće vratiti južno od reke Litani dok se ne garantuje bezbednost za stanovnike severnog Izraela“.

Poslanik Hezbolaha: ‘Izraelska okupacija je egzistencijalna pretnja Libanu’

Reagujući na to, poslanik Hezbolaha Hasan Fadlalah rekao je u utorak Rojtersu da će Hezbolah nastaviti borbu kako bi sprečio izraelsku vojsku da uspostavi tampon zonu na jugu Libana: „Izraelska okupacija južnog Libana je egzistencijalna pretnja Libanu kao državi“.

Zato Lorenco Trombeta, politički analitičar sa sedištem u Bejrutu i autor knjige o Siriji „Moć i pregovori na Bliskom istoku“, predviđa da će se kratkoročno borbe nastaviti na privremenoj i spornoj granici između Izraela i Libana.

„Izraelski napadi na mostove, električnu i vodovodnu infrastrukturu imaju za cilj da pretvore jug u surovo okruženje za održavanje civilnog života i organizovanog prisustva“, rekao je Trombeta za DW. „Rušenje takođe doprinosi izolaciji fronta, posebno jer se libanska vojska povukla prema severu kako bi izbegla da bude odsečena.“

Mirovne snage UN i libanska vojska

Nakon ranijeg primirja između Izraela i Hezbolaha u novembru 2024. kojim je okončano 11 meseci sukoba i dva meseca rata, uključujući veliku izraelsku kopnenu ofanzivu i masovna razaranja u Bejrutu i na jugu zemlje, libanska vojska i trupe UN bile su raspoređene na jugu kao deo sporazuma o primirju.

Sporazum je takođe predviđao razoružanje Hezbolaha.

Međutim, Hezbolah odbija da se razoruža, navodeći potrebu za odbranom zemlje od izraelskih napada i izraelske vojne okupacije pet položaja duž granice. Izrael tvrdi da Hezbolah predstavlja pretnju sve dok zadržava svoje oružje.

Hezbolah, čije vojno krilo SAD, Nemačka i druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju, deo je takozvane „Osovine otpora“ koju sponzoriše Iran. To je čitav niz naoružanih grupa na Bliskom istoku koje su protiv Izraela i SAD – uključujući Hamas u Gazi, Hute u Jemenu i milicije u Iraku.

Libanska vlada nema mnogo uticaja

Predsednik Libana Džozef Aun i premijer zemlje Navaf Salam izjavili su da rade na tome da se rat što pre zaustavi. U utorak je Bejrut povukao akreditaciju iranskom ambasadoru u Libanu i proglasio ga personom non grata.

Ranije u martu, libanska vlada zabranila je sve vojne i bezbednosne aktivnosti Hezbolaha.
„Sama, bez značajnih ustupaka Irana i Hezbolaha, libanska vlada će se teško snaći da ponudi Izraelu bilo kakvu značajnu vrednost u pregovorima“, rekao je za DW David Vud, iz Međunardne krizne grupe i dodao: „Bejrut se pokazao nesposobnim da sam obuzda vojne aktivnosti Hezbolaha“.

Može li se bes pretvoriti u građanski rat u Libanu?

Posmatrači sumnjaju da bi bes običnih građana mogao eskalirati u unutrašnji sukob.

„Možda ćemo videti lokalizovan bes… a kao rezultat toga što je 1,2 miliona Libanaca proterano iz svojih domova, možda i određeni nivo demografskog sukoba. Ali ne vidim to kao realan scenario sličan građanskom ratu“, rekao je za DW Roni Čata, politički posmatrač iz Bejruta.

Trombeta deli ovo mišljenje. „Nijedan veći libanski akter ne deluje spremno da uđe u takav sukob, s obzirom na cenu prošlih ratova“, rekao je on, dodajući da su Hezbolah i libanska vojska deo istog društvenog tkiva i imaju jake motive da izbegnu direktan sukob.
Međutim, Vud upozorava da iako „vođe Hezbolaha znaju da bi grupa preuzela ogroman rizik pucanjem na libanske vojnike, što bi grupu potpuno sukobilo sa većinom drugih Libanaca, Hezbolah se trenutno suočava sa onim što smatra egzistencijalnom pretnjom i mogao bi odlučiti da nema mnogo toga da izgubi.“

Opsnost od haosa i talasa izbeglica

Štaviše, Keli Petilo, šefica programa za Bliski istok i severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose, upozorava da Liban tone u haos. „Za mnoge raseljene osobe, Evropa bi sve više mogla postati opcija, što podstiče strah od novog izbegličkog talasa“, napisala je nedavno u članku.

Po njenom mišljenju, Evropljani bi trebalo da podrže poverenje libanskog naroda u funkcionalnu vladu promovisanjem otpornosti i obnove, posebno na teško bombardovanom jugu. „To bi pomoglo u jačanju sposobnosti libanske države da zadovolji potrebe građana“, smatra Petilo, dodajući da bi to pomoglo u „obnovi legitimiteta države – za razliku od Hezbolaha“.

Izvor: DW

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!