Foto: AP Photo/Hameraldi Agolli
U albanskim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti, piše Gardijan
Više od mesec dana hiljade ljudi izlaze na ulice Tirane, protestujući protiv svoje vlade, u najvećem talasu društvenih nemira u Albaniji od pada komunizma pre više od tri decenije.
Ono što je započelo kao protest zbog zaštite prirodnog rezervata i više od 2.500 biljnih i životinjskih vrsta koje u njemu žive, preraslo je u „flamingo revoluciju“, pokret koji dovodi u pitanje sam pravac u kojem se zemlja kreće.
Građani Albanije ogorčeni su zbog toga što luksuzni građevinski projekti vredni više milijardi dolara, koje podržavaju Džared Kušner i Ivanka Tramp, prete jednom od poslednjih netaknutih prirodnih područja na Jadranu – Zvernecu, njegovoj laguni i obližnjem ostrvu Sazan.
Posebno ih ljuti nedostatak transparentnosti u vezi sa tim projektima. Vlada tvrdi da sporazumi još nisu konačno zaključeni, ali su snimci buldožera na plažama izazvali masovne proteste.
Demonstranti sada zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, koji je tek prošle godine osvojio četvrti mandat, iako je izlaznost na izborima bila svega 45 odsto. Rama tvrdi da „ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da će investicija biti zaustavljena dok god sam ja na vlasti“.
Lider Socijalističke partije već godinama aktivno privlači strane investitore i kapital, tvrdeći da je to neophodno kako bi jedna od najsiromašnijih evropskih država ostvarila privredni napredak.
Albanci pozdravljaju investicije, ali to ne znači da žele da prodaju svoje prirodno i nacionalno nasleđe – naročito ako uslovi tih poslova nisu jasno predstavljeni javnosti. Rama je često prikazivan kao lider koji svoju zemlju uvodi u moderno doba dok njegovi kritičari u samoj Albaniji govore o „buldožerskoj demokratiji“, koja izdaleka izgleda privlačnije nego iznutra, piše u uvodniku Gardijana.
Rama za negativne reakcije okrivljuje antitrampovsko raspoloženje. Birači širom Evrope postali su osetljivi na svaku naznaku da bi njihovi lideri mogli da žrtvuju nacionalne interese iz straha od gneva Donalda Trampa.
Međutim, ovaj pokret je mnogo više izraz razočaranja i Raminom vladom, i konzervativnim opozicionim liderom Salijem Berišom – bivšim predsednikom i premijerom Albanije, kome je za vreme administracije Džoa Bajdena bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog navoda o korupciji.
Projekat izgradnje u Zvernecu omogućen je izmenama zakona iz 2024. godine, kojima je dozvoljena gradnja u zaštićenim prirodnim rezervatima radi izgradnje luksuznih kompleksa sa pet zvezdica. Za mnoge građane to predstavlja najočigledniji dokaz da se interesi običnih ljudi žrtvuju zarad koristi superbogatih.
„Prošlo je više od 30 godina, a naše bolnice su i dalje užasne, obrazovni sistem nam je katastrofalan, nema dovoljno poslova i svi odlaze… Iz iskustva smo naučili da ovakvi projekti uvek koriste samo malobrojnoj bogatoj eliti“, rekao je za Gardijan jedan stariji učesnik protesta.
Albanci zahtevaju da im politika ponudi nešto bolje. U tim protestima mogu se prepoznati odjeci dugotrajnih demonstracija u Srbiji protiv klijentelizma i nedostatka odgovornosti vlasti.
Posebno je upečatljivo to što se u zemlji poznatoj po visokoj stopi iseljavanja veliki broj mladih i obrazovanih ljudi vratio iz inostranstva kako bi učestvovao u protestima. Albanci koji su ranije verovali da u svojoj zemlji nemaju budućnost sada pokušavaju da je sami oblikuju.
Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su hitnu obustavu gradnje u ekološki osetljivim područjima i upozorili da projekat turističkog kompleksa dovodi u pitanje planove Albanije za pristupanje Evropskoj uniji. To bi trebalo da bude ozbiljno upozorenje za premijera Edija Ramu, koji je obećao da će Albanija postati članica EU do 2030. godine.
Međutim, pre svega bi trebalo da posluša sopstvene građane. Ovo nije samo borba za očuvanje dragocenog dela prirode, koliko god to bilo važno. Reč je o pitanju da li zemlja može da pronađe bolji razvojni put od modela kratkoročnog ekonomskog rasta koji kroz netransparentne dogovore donosi korist samo malobrojnima.
Izvor: Gardijan
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Albanija uz podršku Francuske i SAD ubrzava pripreme za osnivanje države bektaša, tvrdi francuski portal Inteližens onlajn. Bektaši čine pet odsto populacije Albanije, a dosta se razlikuju od muslimana na Balkanu - mnogi piju, klanjaju dva puta dnevno, a žene se ne pokrivaju. I to nije sve
Viši sud u Podgorici osudio je u odustvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih dela, a za njim je raspisana crvena međunarodna poternica Interpola
Ultramaratonka Sofi Vuds prešla je za 29 dana oko 2.000 kilometara dugu stazu Via Alpina, od Trsta do Monaka, uz više od 100.000 metara uspona, i pritom oborila dotadašnji muški rekord. Njena neverovatna avantura ponovo je otvorila pitanje zbog čega se razlika između muškaraca i žena smanjuje što su trke duže i zahtevnije
Nacionalni dug Amerike je premašio rekordnih 40 biliona dolara. Troškovi odbrane, socijalni programi poput socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja i kamate na rastući deficit čine ogroman deo federalne potrošnje
Kijev je tokom noći bio meta snažnog ruskog raketnog napada u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, dok je 34 povređeno. Ukrajinske vlasti upozoravaju na ozbiljan nedostatak projektila za protivvazdušnu odbranu
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
