Ko je izvršio sabotažu na železničkoj i optičkoj mreži? Da li trag zaista vodi do radikalne levice i ko je do sada uhapšen? Koliko je Francuska za vreme Olimpijade ranjiva i da li „strani faktor“ hara zemljom
Neposredno pre početka Olimpijade, Pariz je postao lokacija maksimalnih sigurnosnih mera i u stanju je pripravnosti za moguće terorističke napade.
Ipak, desila se sabotaža. Francuska se suočila sa dva „koordinisana napada“ na infrastrukturu neposredno pre početka i tokom prvih dana Olimpijade u Parizu – prvo je bio blokiran saobraćaj brzih vozova, a tri dana nakon toga, u ponedeljak, 29. jula, optički kablovi u nekoliko delova Francuske su „sabotirani“, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sumnjivo pismo
U petak 26. jula, na dan otvaranja Olimpijade, nekoliko medija je primilo imejl kojim se preuzima odgovornost za sabotažu železničke mreže, a potpisala ga je grupa nepoznata francuskim bezbednosnim službama, „une delegation inattendue“ („neočekivana delegacija“).
U tekstu poruke razvoj železničke mreže izjednačava se sa kolonijalizmom: „Železnica nije beznačajna infrastruktura. Ona je uvek bila sredstvo za kolonizaciju novih teritorija, preduslov za njihovo devastiranje i put za širenje kapitalizma i državne kontrole“.
Kako piše France 24, poruka takođe osuđuje Olimpijske igre: „Oni to zovu zabavom? Mi to vidimo kao proslavu nacionalizma, gigantski mizanscen potčinjavanja stanovništva od strane država“. Pismo se završava pozivom na „propast sveta zasnovanog na eksploataciji i dominaciji“.
Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je u ponedeljak bio upozorio da bi pismo moglo biti neautentično: „Moramo biti oprezni jer bi to mogla biti oportunistička tvrdnja“.
Sve miriše na ekstremnu levicu
Već neko vreme, sabotaža je deo repertoara radikalnijih ekoloških aktivista, uključujući švedskog akademika Andreasa Malma, koji je dospeo na loš glas 2021. nakon izdavanja knjige pod naslovom“Kako razneti cevovod: Naučite da se borite u svetu u plamenu“, piše RSE.
U knjizi Malm tvrdi da je sabotaža razumna taktika kada je koriste pokreti u borbi protiv klimatskih promena koje su izazvali ljudi.
On je posetio Pariz u martu 2023. kako bi se obratio publici ekološkog kolektiva „Les Soulevements de la Terre“ („Kolektiv ustajuće Zemlje“).
Darmanen je spomenuo ovu grupu, čije akcije su uključivale zauzimanje i sabotažu fabrike cementa Lafarž u blizini Marseja 2022. godine.
Ministar je najavio ukaz o raspuštanju grupe u junu 2023. godine, što je odluka koju je kasnije poništio Državni savet, najviši francuski žalbeni sud za administrativni zakon.
Povučene su paralele sa sabotažom koja se desila u Nemačkoj u septembru prošle godine kada se anonimno pojavila tvrdnja na krajnje levičarskoj veb stranici koja osuđuje „kapitalističku infrastrukturu“.
To je, naravno, neuverljivo, jer široka priroda francuskih napada sugeriše stepen koordinacije u četiri različita regiona, što se inače ne bi povezivalo sa ekstremnom ljevicom, napisao je BBC.
Ali ko god da je u ranim jutarnjim satima 26. jula ciljao železničke pruge koje se protežu od Pariza, jasno je da je imao Olimpijske igre u vidu.
Preciczni i dobro ciljani napadi
Ministarka sporta Ameli Udea Kaster je bila obećala da ništa neće pokvariti olimpijsku zabavu. Međutim, nekoliko sati pre ceremonije otvaranja pogođena je železnička mreža što je izazvalo haos za putnike, ali i izložilo ranjivost simbola tehničke snage Francuske, piše RSE.
Ministar unutrašnjih poslova je tom prilikom rekao da je ultralevičarska grupa odgovorna za napad i da su neki njeni članovi uhapšeni.
Francuske vlasti su uhapsile aktivistu na lokaciji koja pripada nacionalnom železničkom operateru SNCF u severnoj Francuskoj, rečeno je iz policije. Osumnjičeni je priveden u Oiselu u nedelju i imao je ključeve za tehničke prostorije SNCF-a, alate i literaturu koja je povezana sa radikalnom levicom, rekao je izvor, tražeći da ostane neimenovan, prenosi AFP. Osumnjičeni je zadržan u policijskom pritvoru radi ispitivanja u Ruanu, glavnom gradu francuske regije Normandija.
Četiri dana nakon napada, u ponedeljak, 29. jula, Darmanen je rekao kako je istraga „identifikovala određen broj profila koji su mogli biti počinioci“. Napomenuo je da je moguće da su ekstremne levičarske grupe podsticale neimenovane osobe da napadnu železničku mrežu. Francuski ministar unutrašnjih poslova je opisao napade kao „vrlo precizne, izuzetno dobro ciljane“.
Ranjiva infrastrukturna mreža
Francuski anarhisti krajnje levice imaju istorijat napada na mreže železnice, ali jedino što je do sada poznato je metod koji se koristila kako bi se zapalili ključni optički i drugi kablovi u kanalima duž železničke mreže u ranim satima u petak, 26. jula, što je podsećalo na neke prethodne napade ekstremne levice.
Posle železnice došlo je do izolovanih prekida na francuskoj telekomunikacionoj mreži u šest regiona nakon što su operateri bili na meti „vandala“. Ova sabotaža se desila između jedan i tri sata ujutru u ponedeljak, 29. jula. Čini se da je napad pogodio francusku mrežu optičkih kablova, što je uticalo na brzinu interneta za oko 11.000 ljudi. Orange, kompanija provajder interneta za Olimpijske igre u Parizu 2024, nije bila pogođena.
Francuska ima oko 35.000 kilometara železničkih pruga i široku mrežu internet kablova od kojih samo SFR kompanija koja je bila naročita meta, ima 120.000 kilometara. Dok su se radnici za održavanje naporno trudili da umanje štetu, vlasti su tvrdile da je zaštita hiljada kilometara ključne infrastrukture težak zadatak.
„Presečeni su veliki delovi kablova. Za tako nešto vam je potrebna sekira“, rekao je portparol kompanije SFR.
Za razliku od prethodnih napada na infrastrukturu, obim i koordinacija iznenadili su vlasti. „Upadljiva je geografska skala ovih rezova, koja su se desila u devet različitih departmana“, rekao je Romen Bonenfant, šef Francuske telekom federacije koja se proteže od severa Pariza do Sredozemnog mora.
Ranije je bilo napada na francuske želznice, na primer u januaru 2023. istočno od Pariza, zatim početkom maja 2024. godine, na brzoj liniji na jugu. Upravo taj napad najviše liči na sabotažu koja se dogodila u petak, jer se navodno dogodio na dan kada je olimpijski plamen stigao brodom u južnu luku Marsej.
Vandalizam i zavera
Međutim, niko još uvek nije preuzeo odgovornost za napade, ali s obzirom na njihove razmere, vreme i raspored kao i preciznost, jasno je da se ne radi tek o nasumičnom vandalizmu. Mnogo je mogućih počinitelja jer, kako je napisao CNN, ceremonija otvaranja je jedan od najgledanijih događaja na svetu i primamljiva meta za svakoga ko želi da izazove haos.
Darmanen nije pružio dokaze za tvrdnje o identitetu počinitelja, ali je za francuski TV kanal France 2 rekao da je to „tradicionalni način delovanja ekstremne levice“, prenosi RSE.
„Moramo biti oprezni, pitanje je da li su bili izmanipulisani ili su to uradili iz vlastitih ciljeva i pobuda. Ima ljudi koji mogu da priđu ovom pokretu“, rekao je ministar unutrašnjih poslova, potvrdivši u ponedeljak, 29. jula, hapšenje „oko 50 ljudi“ koji su „očigledno, zajedno sa drugim, procjenjuje se 150 ljudi, hteli da izvedu bilo sabotaže ili radikalne proteste u Parizu tokom prvih dešavanja oko Olimpijade“.
Iz kancelarije tužioca je rečeno da ima „nadležnost za krivična dela koja uključuju uništavanje imovine i ugrožavaju fundamentalne nacionalne interese“. Predviđena kazna je od 15 godina zatvora i novčana 225.000 evra.
Francuski zvaničnici opisali su napade na francusku mrežu brze železnice kao „kriminalne radnje“ i rekli da istražuju da li su povezani sa Olimpijskim igrama.
Kada je tužilac u Parizu otvorio istragu tužba je uključivala optužbe za vandalizam i zaveru što nosi ponencijalnu kaznu od 20 godina zatvora.
Moguća umešanost stranih faktora
Međutim, odgovorni za sabotaže su i dalje nepoznati, a početne policijske istrage tiču se osoba povezanih sa ekstremno-levičarskim grupama, ali i kako je ministar Dermanen naveo, „moguća je umešanosti stranih faktora“.
Već nekoliko meseci francuske obaveštajne službe su u stanju pripravnosti zbog mogućeg stranog mešanja, naročito Rusije. Pre nekoliko dana 40-godišnji državljanin Rusije je uhapšen i pritvoren pod sumnjom da je želeo da „destabilizuje“ Olimpijske igre u Parizu.
Iako je Rusija kategorički odbijala da stoji iza „destabilizirajućih“ operacija, na nju se najviše sumnja u slučajevima stranog mešanja.
Profili na društvenim mrežama koji podržavaju Kremlj podelili su video koji ismeva Igre u Parizu zbog kvaliteta vode u reci Seni i napadaju predsednika Francuske Emanuela Makrona i gradonačelnicu Pariza An Idalgo.
Takođe, državljani drugih evropskih država su hapšeni u Francuskoj zbog „destabilizirajućih“ aktivnosti.
Bračni par iz Moldavije smatran je odgovornim za plave grafite Davidove zvezde koji su ispisani sprejom na desetine zgrada u i oko Pariza nakon početka rata između Izraela i Gaze u oktobru 2023.
Krajem maja uhapšeni su Ukrajinac, Nemac i Bugarin zbog sumnje da su ispod Ajfelove kule postavili kovčege ogrnute francuskim zastavama i sa porukom „Francuski vojnici iz Ukrajine“. Makron se nekoliko puta zamerio Moskvi odbijanjem da isključi mogućnost slanja zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu.
U Parizu je tokom Igara raspoređeno desetine hiljada policajaca, protivterorističkih jedinica i vojnog osoblja kako bi čuvali olimpijske i turističke lokacije, ulice i železničke stanice.
Ivor: Radio Slobodna Evropa
Most koji povezuje dva grada u severnom delu Brazila srušio se u nedelju dok su vozila prelazila, pri čemu je poginula najmanje jedna osoba, a u reku Tokantins je prolivena sumporna kiselina
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
