Može li rasprava o ekstremnim slučajevima seksualnog nasilja, poput onog nad Žizel Peliko, nešto bitno da promeni? Situacije u Francuskoj, Indiji, Meksiku i Nemačkoj pokazuju da ima mnogo toga što bi trebalo poboljšati.
Rodno zasnovano nasilje, definisano kao nasilje usmereno protiv osobe zbog njenog biološki ili društveno konstruisanog roda, prisutno je svuda, piše Dojče vele.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svaka treća žena širom sveta doživela je tokom života fizičko i/ili seksualno nasilje. Pritom je taj uznemirujući podatak samo početak.
Pored medijski veoma propraćenog #MeToo pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama, kampanje kao što su #aufschrei u Nemačkoj, masovni protesti u Meksiku i Indiji protiv silovanja i femicida, ili najnoviji slučaj Žizel Peliko u Francuskoj, mogu da podignu svest o toj temi. Ipak, do promena dolazi samo ako političari i pravosuđe isprate te inicijative.
Francuska: Žizel Peliko postaje feministička ikona
Slučaj Žizel Peliko šokirao je Francusku i ceo svet. Tu Francuskinju (72) suprug je godinama drogirao, nakon čega su je on i drugi muškarci zlostavljali. Preko dvesta snimaka slučajeva zlostavljanja, koje je snimao tokom godina, sada služe kao dokazi na suđenju protiv njega i još pedesetorice muškaraca.
Ključni aspekt slučaja je što je Žizel Peliko izričito zahtevala da suđenje bude javno, „kako bi se sram prebacio na drugu stranu“.
U znak podrške njoj i drugim žrtvama seksualnog nasilja, nekoliko hiljada ljudi u septembru je izašlo na ulice gradova širom Francuske, između ostalog skandirajući „Svi smo mi Žizel!“
Iako je taj slučaj temu nasilja nad ženama vratio u fokus u Francuskoj, to nije ni približno dovoljno, smatra Elke Ferner, predsednica nemačkog ogranka Entiteta UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).
Ta političarka i dugogodišnja ekspertkinja za prava žena veruje da su u Francuskoj potrebne izmene krivičnog zakona.
„U Francuskoj čak ne postoji ni pravilo ’ne znači ne’, prema kojem bi seksualni akti protiv prepoznatljive volje druge osobe bili kažnjivi. Umesto toga, u Francuskoj mora da postoji aktivan otpor da bi se silovanje smatralo krivičnim delom.“
Indija: Diskriminacija i mizoginija opstaju
Silovanje i ubistvo lekarke (31) nedavno je izazvalo ogorčenje u Indiji: početkom avgusta ona je pronađena mrtva u državnoj bolnici u Kolkati, glavnom gradu Zapadnog Bengala.
Taj najnoviji, u čitavom nizu slučajeva silovanja u najnaseljenijoj zemlji sveta, izazvao je masovne proteste. Zaposleni u državnim bolnicama stupili su u štrajk, a Zapadni Bengal pooštrio je kazne za silovanje.
Za mnoge Indijce taj zločin vraća sećanja na brutalan slučaj grupnog silovanja studentkinje u autobusu u Nju Delhiju 2012. godine. Dvadesettrogodišnjakinja je preminula od teških unutrašnjih povreda. Tada su protesti i javno ogorčenje bili još veći nego sada, kaže za DW Randžana Kumari, aktivistkinja za prava žena u Indiji.
Situacija je obeshrabrujuća, dodaje ta direktorka Centra za društvena istraživanja u Nju Delhiju i predsednica koalicije ženskih organizacija Women Power Connect.
„Podaci pokazuju da je kriminal u porastu – ne samo nasilje u porodici, već i nasilje u javnom prostoru, u smislu silovanja, maltretiranja i uznemiravanja žena na ulicama. Ono što je veoma šokantno i uznemirujuće, jeste to da se sve više nasilja dešava ženama iz manjinskih zajednica i siromašnih Dalita.“ Daliti su grupa najnižeg statusa u indijskom kastinskom sistemu.
Seksualno nasilje odražava patrijarhalne i mizogine strukture indijskog društva, u kojem promene društvenih normi napreduju sporo, ukazuje Kumari. Dodaje i da, iako su zakoni pooštreni, a poslednjih godina pokrenuti i novi programi, mnogo toga ostaje samo teorija, bez utemeljenja u praksi.
Često se dešavaju slučajevi gde vlasti pokušavaju da prikriju stvari, a zvaničnici ponekad odbijaju da prihvate prijave od žena, kaže.
„Potrebno je deset do petnaest godina da se dođe do pravde. Ono što ne funkcioniše su institucije. Morate početi da pružate pravdu, inače će kriminalci biti ohrabreni“, poručuje Kumari.
Žene u Meksiku ustaju protiv femicida
U Meksiku stotine žena svake godine postaju žrtve femicida – ubijene zato što su žene, obično od strane svojih (bivših) partnera.
Prema zvaničnim podacima, 2023. godine bilo je 827 femicida, s tim da je broj neprijavljenih slučajeva verovatno znatno veći.
Stručnjaci visoku stopu femicida u Meksiku pripisuju duboko ukorenjenom mačizmu – verovanje u mušku superiornost i nadmoćnost, povezanu s izraženo tradicionalnim rodnim ulogama – i problematičnom pravosudnom sistemu koji ženama nudi malo zaštite.
Zbog alarmantnog obima smrtonosne mizoginije stvorio se feministički pokreti koji je poslednjih godina dobio na zamahu, razvijajući se u društvenu pobunu.
„Masovni protesti protiv femicida i drugih oblika rodnog nasilja igraju važnu ulogu u podizanju svesti javnosti i u pozivanju zvaničnika na odgovornost“, kaže za DW američka advokatkinja Džuli Goldšaed, ekspertkinja za rodno zasnovano nasilje.
Pritisak javnosti sve više prisiljava pravosuđe i političare da se pozabave tim pitanjem, ali dalekosežne i efikasne mere još uvek nisu sprovedene.
Mnogi Meksikanci sada su usmereni na Klaudiju Šajnbaum, koja je u junu izabrana za prvu ženu predsednicu, a koja je već najavila svoju nameru da obezbedi bolju zaštitu za žene.
Nemačka: Potrebne su dalje reforme
Žene u Nemačkoj su 2013. godine na društvenim mrežama počele da koriste hešteg #aufschrei, ili „krik“, kako bi prijavile svoja iskustva sa seksizmom i nasiljem. Kasnije je medijsko izveštavanje dovelo do šire rasprave o toj temi.
To je verovatno podstaklo neke promene u godinama koje su usledile: pilula „za jutro posle“ dostupna je od 2015. godine bez recepta, a zakon o seksualnim prestupima reformisan je 2016.
„Princip ’ne znači ne’ znači da su zločini koji prethodno nisu bili smatrani silovanjem sada kažnjivi kao takvi. Ranije, ako žena nije izričito rekla ’ne’, jer je bila u stanju šoka ili nije htela da ugrozi decu u susednoj sobi, to je bilo teže klasifikovati kao silovanje“, za DW objašnjava predsednica UN Women u Nemačkoj Elke Ferner.
S druge strane, princip ’da znači da’, koji je tada takođe bio predmet rasprave, bio bi još jasniji, jer bi podrazumevao jasan pristanak, a ne jasno odbijanje, dodala je.
Ferner veruje da je najhitniji zadatak u pogledu prava žena i zaštite od nasilja planirani Zakon o pomoći žrtvama nasilja, za koji kaže da je preko potreban.
Taj zakon bi žrtvama porodičnog nasilja dao pravo na savetovanje i zaštitu, uz postavljanje prvih jedinstvenih smernica za finansiranje sigurnih kuća za žene, kao i savetovališta.
Prema zvaničnim podacima, prošle godine je u Nemačkoj 250.000 ljudi bilo pogođeno porodičnim nasiljem, a svaka druga do treća žena bude ubijena od strane partnera.
