Umereni evropski konzervativci su relativni pobednici izbora za Evropski parlament koji su okončani u nedelju, pa dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen može da računa na novi mandat. Ostale centrističke stranke su dobile šamar od birača koji su ojačali i proruske i ne baš proruske desničare širom Evrope
Na evropskim izborima, koji su okončani u nedelju, nije se dogodio baš atomski zdesna, ali su evropski birači ojačali radikalnu desnicu i udarili žestok šamar pogotovo zelenim i liberalnim strankama širom kontinenta.
Krajnji ishod je pak takav da će Ursula fon der Lajen, sva je prilika, nastaviti da vodi briselsku birokratiju u kojoj su nameštenja masno plaćena i kojoj sve više birača prebacuje otuđenost od stvarnih životnih prilika.
Fon der Lajen, nemačka demohrišćanka koju je u evropsku orbitu izbacilo svojevremeno drugovanje sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, već je najavila da je spremna za drugi mandat na čelu Evropske komisije koja će biti „proevropska“ i „proukrajinska“.
Ovo drugo je posebno važno Nemici te je stoga, uoči izbora, u moguće partnere ubrojala čak i italijansku premijerku Đorđu Meloni, liderku neofašističke Braće Italije.
To je igra na podele među krajnjim evropskim desničarima – koji odreda traže „tvrđavu Evropu“ koja će zaustaviti izbeglički talas i kraj „zelene agende“ – ali se bitno razlikuju prema tome koliko imaju razumevanja za rusku agresiju na Ukrajinu i koliko su bliske Vladimiru Putinu. Meloni je, takoreći, predvodnica proukrajinskog krila tvrde evropske desnice, naspram Marin Lepen koja ima više razumevanja za Moskvu.
No, taktičko koketiranje Fon der Lajen sa krajnjim desničarima dovelo je, po zatvaranju biračkih mesta, do poziva partijskih familija socijaldemokrata, zelenih i liberala da se jasno ogradi od desnice ukoliko želi njihovu podršku u Evropskom parlamentu.
Ko je koliko dobio
Matematika je jasna – Evropska narodna partija (EPP), koja okuplja umerenu desnicu i demohrišćane, ostala je ubedljivo najjača u Evropskom parlamentu, beležeći čak blagi skok. Ekipa oko Fon der Lajen će tako imati 184 od 720 mandata, koliko ih ima u Evropskom parlamentu.
Socijaldemokrate su na istome pošto im, prema projekcijama, pripada 139 mandata. Treća grupa koja je činila „vladajuću većinu“, liberali, uprkos padu imaće 80 stolica. Dakle, te tri grupe ponovo zajedno imaju većinu.
Uslediće, naravno, folklorno natezanje. Ali, evropski izbori su demokratija sa falinkom pošto Evropski parlament, na kraju, mora da čeka predlog Evropskog saveta u kojem je predstavljeno 27 vlada zemalja Unije. One će se, verovatno posle nekoliko sedmica pregovora, dogovoriti da opet naprave centrističku većinu, a Evropski parlament će to, uz gunđanje, prihvatiti.
Ako se pak nastavi business as usual, tu se krije opasnost daljeg jačanja radikalne desnice koja i igra na kartu da je tobože uz narod, a protiv „odnarođene“ briselske elite koja narod ignoriše.
Radikalna desnica
Dva poslanička kluba radikalne desnice su ojačala. Evropski konzervativci i reformisti (ekipa Đorđe Meloni) imaće najmanje 73 poslanika, a Identitarci (ekipa Marin Lepen) barem 58.
„Barem“ jer u Evropski parlament ulazi blizu stotinu poslanika koji, za sada, ne pripadaju nijednom poslaničkom klubu, ali će se možda prikloniti nekom jer jer tako raste njihov uticaj..
Među njima ima i radikalnih desničara, posebno Alternativa za Nemačku (AfD) koja je, zbog otvorenog flertovanja dela stranke sa fašizmom, pre izbora bila previše radikalna čak i za Marin Lepen pa je proterana iz grupe Identitaraca. AfD je u Nemačkoj završila sa jakih 16 odsto, kao drugoplasirana, i poslaće 15 poslanika u Brisel i Strazbur.
Atmosfera kao na sahrani vladala je među evropskim Zelenima koji nisu uspeli da dokažu građanima kako su klimatske promene tema broj jedan te da se moraju istrpeti znatni rezovi i udarci po džepu zarad prelaska na „čistu“ ekonomiju, saobraćaj i grejanje. Oni će imati svega 52 poslanika, čak dvadesetak manje.
Još je tu nepromenjeno slaba grupe krajnje levice i komunista, koja ima 36 mandata.
Evo sada pregleda ko je gde kako prošao i u kojim zemljama je došlo do pravog zemljotresa:
Evropska narodna partija
Očekivano, EPP je najviše dobio iz najveće države EU, Nemačke, gde su Demohrišćani osvojili 30 odsto glasova i imaće 30 poslanika. Tvrdi kurs kojim vozi šef te partije Fridrih Merc, transatlantista i prijatelj krupnog kapitala, očito pogoduje građanima.
A Mercu pak pogoduje što je vladajuća koalicija u Berlinu kancelara Olafa Šolca u poluraspadu i stalnim prepirkama. Tri stranke te koalicije – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – jedva su u zbiru imali nešto malo više glasova nego Demohrišćani sami.
Drugi najveći broj poslanika za EPP donosi španska Narodna partija koja je u svojoj zemlji uzela 34 odsto glasova. Tu su i očekivane pobede konzervativaca u nizu manjih zemalja, recimo HDZ-a u Hrvatskoj, Nove demokratije u Grčkoj, GERB-a Bojka Borisova u Bugarskoj i tako dalje.
Socijaldemokrate
Iako nisu pobedile ni u jednoj velikoj članici EU, Socijaldemokrate dobijaju najviše mandata iz Italije gde su Demokrate osvojile 25 odsto glasova i Španije gde su Socijaldemokrate premijera Pedra Sančeza imale 30 odsto.
Stranke ove grupacije su osvajale relativno prvo mesto u nekim manjim članicama Unije, poput Portugala, Švedske… u Rumuniji je na izbore izašla krupna koalicija tamošnjih postkomunističkih Socijaldemokrata i liberalnih konzervativaca i osvojila oko 53 odsto, ali se deli na poslaničke grupe socijaldemokrata i EPP.
Liberali
Fijasko liberala ide najviše na konto pokreta francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je uzeo svega 14 odsto glasova – upola manje od Nacionalnog okupljanja Marin Lepen. Stoga je Makron brzinski najavio vanredne parlamentarne izbore za kraj juna.
Mandati liberalnoj porodici stranaka očekivano stižu iz Holandije gde su dve stranke koje su ranije dugo bile na vlasti uzele u zbiru 18 odsto, te iz skandinavskih i baltičkih zemalja.
Zanimljivo, liberali su relativni pobednici u bivšoj Čehoslovačkoj. U Češkoj je „Akcija nezadovoljnih građana“ uzela 26 odsto glasova. U Slovačkoj, gde se glasalo pod utiskom nedavnog atentata na desničarskog premijera Roberta Fica, Progresivna Slovačka osvojila je 28 odsto ispred Ficove stranke SMER (25 odsto).
Evropski konzervativci i reformisti
Očekivano, ovoj porodici desničara najviše mandata donose Braća Italije premijerke Đorđe Meloni. Oni su u Italiji završili na prvom mestu sa preko 28 odsto glasova.
Dobro je prošla i poljska Pravo i pravda sa 36,2 odsto što je za njih ipak veliki pad od skoro deset odsto u odnosu na prošle evropske izbore. Oni su završili iza koalicije vladajućih stranaka koja je podeljena na razne evropske porodice.
U Belgiji je došlo do tektonskih promena pošto je na prvom mestu završila Nova flamanska alijansa koja se broji među ovu porodicu stranaka. U Belegiji su istovremeno bili i parlamentarni izbori i jasno je da je zemlja skrenula udesno.
U Španiji je desničarski VOX uzeo skoro deset odsto.
Ovde treba pridodati i 44 odsto za Fides mađarskog premijera Viktora Orbana – oni, otkako su izbačeni iz EPP-a, nemaju poslanički klub, ali bi mogli da se uortače sa Đorđom Meloni.
Kad smo već kod Mađarske, pravo je pitanje gde će Peter Mađar koji je hit izbora sa 30 odsto glasova. Ovaj populista je bio šraf Orbanovog sistema pre nego što se pokazao kao insajder koji priča o kriminalu u okviru vlasti. Ni njegova partija Tisa za sada nema poslanički klub.
Identitarci
Tvrđa od dve desničarske struje slavi veliki trijumf u Francuskoj gde je Nacionalno okupljanje uzelo preko 31 odsto glasova. Za njih je to idealna uvertira za predsedničke izbore 2027. kada Emanuel Makron više neće moći da se kandiduje, a šanse Marin Lepen deluju veće nego ikad.
Iz Holandije čovek-partija Gert Vilders donosi ovoj grupaciji mandate pošto je osvojio 18 odsto glasova. Šest mandata doneće im i italijanska Lega Matea Salvinija.
U ovu porodicu stranaka se broji i drugoplasirana stranka iz Belgije, još tvrđi flamanski nacionalisti.
Videćemo da li će ova grupa ponovo primiti u svoja nedra Alternativu za Nemačku ili, možda, slovački SMER i tako dodatno narasti.
Zeleni
Njihov rezultat diktirao je fijasko nemačkih Zelenih (12 odsto). Zeleni još osetne procente dobijaju samo u skandinavskim zemljama, ali one ne daju previše poslanika pa je mjihov uticaj relativno mali.
Levica
Ovde vredi pomenuti skoro deset odsto koliko je dobila „Nepokorna Francuska“ čuvenog Žan-Lika Melanšona, što je dovoljno za devet poslanika.
Još se ističe rezultat grčke Sirize koja sa 15 odsto uzima četiri mandata. Isto toliko sa manje od tri odsto glasova donosi nemačka Levica – inače potpuno posrnula otkako se iz stranke izdvojila popularna Sara Vagenkneht.
Ona je sa svojom partijom odmah osvojila šest odsto i pitanje je da li će za nju biti mesta u grupi Levice ili će probati da napravi novu poslaničku grupu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
