Dvojac sa kormilarom

Nakon prošlonedeljne ofanzive makedonskih bezbednosnih snaga u Aračinovu i u Karadačko-kumanovskom regionu, kada je izgledalo da se makedonski politički, vojni, pa i crkveni vrh konačno opredelio za vojno rešenje krize, ovih se dana zvanično Skoplje pod pritiskom Zapada ponovo vraća opciji dijaloga, a političari iz uvek suprotstavljenih VMRO-DPMNE i SDSM takmiče se u tome ko će biti veći mirotvorac. Ovakva situacija dovela je i do komičnih scena, poput one, da je ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski (VMRO-DPMNE) naredio kompletnu demobilizaciju rezervnog sastava policije samo zato što ga je lider SDSM-a Branko Crvenkovski uvredio time što je tvrdio da zastupa vojno rešenje krize. Sledećeg dana je predsednik Boris Trajkovski „uvređenog ministra“ pozvao na razgovor, nakon čega je Boškovski povukao odluku o demobilizaciji. Politika „šalili smo se „, dakle, i dalje je redovna pojava u „vršenju“ vlasti na Balkanu, i to po starom pravilu: što je situacija ozbiljnija, to je više „šalili smo se“ politike.

U svakodnevnim svađama predstavnika VMRO-DPMNE-a i SDSM-a dominiraju i međusobne optužbe o neuspelom „puču“, odnosno oko toga ko je bio organizator protesta pred Sobranjem Makedonije, kada je grupa rezervista i građana nasilno ušla u parlament. U kanonadi optužbi i sa jedne i sa druge strane iznose se argumenti koji najblaže rečeno „ne drže vodu“, jer su učesnici protesta pokazali da nisu zadovoljni politikom kompletnog makedonskog političkog vrha.

MALO I O VEĆINI: Protesti pred Sobranjem su nezavisno od destruktivnosti koja ispoljena, prema nekim analitičarima u Skoplju, imali i pozitivnu stranu, jer su svetu pokazali da u Makedoniji postoji i strana koja može biti nezadovoljna, a Zapadu uputili jasnu poruku da treba voditi računa i o makedonskoj većini, a ne samo o albanskoj manjini. Prvi zapadnjak koji je shvatio ovu poruku bio je francuski ekspert za ustavno pravo Robert Badenter.

„Konsenzualna demokratija koju zastupaju predstavnici albanskih političkih partija nije funkcionalna i može se pretvoriti u ugnjetavanje većine od strane manjine. Eventualna promena Ustava Makedonije treba da ide u pravcu proširivanja nadležnosti lokalne samouprave, a ne u pravcu nekakve konsenzualne demokratije ili federalizacije zemlje“, rekao je u Skoplju eks-Jugoslovenima dobro poznati Robert Badenter. Predsavnici albanskih političkih partija su nakon toga požurili da kažu kako mišljenje Badentera i nije tako važno jer je njegova poseta makedonskoj prestonici bila privatnog karaktera.

Odluka američkog predsednika Džordža Buša da objavi „crnu listu“ vođa raznih albanskih paravojnih formacija iz Makedonije, južne Srbije i sa Kosova kojima će biti blokirani računi i zabranjen ulaz u Sjedinjene Države, u Skoplju nije protumačena, kao nagrada Makedoniji već Srbiji zbog izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu; ipak optimističniji analitičari smatraju da je „crna lista“ znak da je zvanični Vašington konačno shvatio da ne treba previše insistirati na pravima jedne etničke grupe i da su Sjedinjene Države ovim dale jasnu podršku Makedoniji.

„To nije istina, to ne može biti istina… Ovo mora da je greška američke administracije“, izjavio je samo nekoliko sati nakon objavljivanja „crne liste“ za nezavisnu nemačku agenciju DPA jedan od lidera ONA Fazli Veliju.

Badenter i Buš su bez sumnje dali velik doprinos smirivanju frustracija kod Makedonaca, kojima iz dana u dan sve više činilo da tapšanje po ramenu od strane Zapada samo ubrzava propadanje u živi pesak građanskog rata i definitivnu podelu zemlje po etničkoj liniji.

Dolazak u Skoplje novoimenovanih predstavnika Sjedinjenih Država i Evropske unije u Makedoniji Džejmsa Perdjua i Fransoa Leotara analitičari tumače kao signal da će glavnu ulogu u rešavanju makedonske krize uzeti u ruke SAD, jer za razliku od Leotara koji važi za laika kada su u pitanju politički problemi Balkana, Perdju je jedan od najiskusnijih američkih eksperata za balkanska pitanja, koji je već pokazao svoje sposobnosti u rešavanju krize u južnoj Srbiji. U očekivanju dogovora o pravima Albanaca u Makedoniji i uspostavljanja trajnog primirja, oko 3000 NATO vojnika iz 15 zemalja, koje su već dobile zeleno svetlo komande u Briselu, pripremaju se za operaciju razoružavanja pripadnika Oslobodilačke nacionalne armije.

DIPLOMATIJA I ORUŽJE: „Akcija NATO snaga nema za cilj razgraničenje po etničkoj liniji, već dobrovoljnu predaju oružja od strane terorista“, rekao je portparol NATO-a Iv Broder. Akcija će, prema najavama zvaničnika Alijanse, trajati najviše mesec dana.

Međutim, makedonskom političkom vrhu glavobolju su počeli da zadaju sve češći zahtevi visokih predstavnika Evropske unije, među kojima i lorda Rasela Džonsona, da se pripadnici ONA-e nakon polaganja oružja uključe u politički život zemlje. Ovakve zahteve je teško progurati kod makedonske javnosti, posebno zbog činjenice da su se dosad svi makedonski političari izjašnjavali da pregovora sa teroristima neće biti.

I dok traje diplomatska inicijativa Zapada za rešenje krize, okršaji između makedonskih bezbednosnih snaga i albanskih terorista se nastavljaju. Primirje se manje-više poštuje u Karadačko-kumanovskom regionu, ali sukobi na Šar planini ne samo što se ne stišavaju nego pokazuju i znake proširivanja prema graničnom prelazu Jažince ka Kosovu. Sve su češći i sukobi u rejonu sela Raduša i Rašče u blizini Skoplja. Ovi sukobi posebno zabrinjavaju Skopljance, jer se u blizini sela Rašče nalazi izvor koji snabdeva glavni grad Makedonije vodom za piće. Vlasti tvrde da je izvor bezbedan i da ne može pasti u ruke terorista, ali građani dobro pamte da je vlast isto tvrdila i za Aračinovo samo dva dana pre nego što je palo pod kontrolu terorista. Baš zato je prodaja plastičnih buradi i kanistera ovih dana u Skoplju jedan od najunosnijih poslova.