Nakon pritisaka Kijeva na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama korišćenje oružja dugog dometa, Rusija upozorava da bi to smatrala ratnim činom
Kijev vrši pritisak na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama da napadaju mete na ruskoj teritoriji raketama dugog dometa, koje su isporučene iz zapadnih zemalja, piše Glas Amerike.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da je to oružje ključno da se oslabe kapaciteti Rusije da napada Ukrajinu i da se Moskva primora da pomeri svoje resurse za vazdušne udare dalje od granice.
Rusija je upozorila da bi, ako se Ukrajini dozvole napadi oružjem dugog dometa, to smatrala ratnim činom. Takođe, zapadni partneri Ukrajine ne žele dodatnu eskalaciju tenzija sa zemljom koja poseduje najveći nuklearni arsenal u svetu.
Putinove pretnje
Predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da će se Zapad direktno boriti protiv Rusije ako dozvoli Ukrajini da udari na rusku teritoriju raketama dugog dometa zapadne proizvodnje, što bi, kako je rekao, promenilo prirodu i obim sukoba.
Takav potez, rekao je Putin, uvukao bi zemlje koje Kijev snabdevaju raketama dugog dometa direktno u rat, jer bi podatke o satelitskom ciljanju i stvarno programiranje putanja raketa moralo da radi vojno osoblje NATO-a jer sam Kijev nema tih sposobnosti.
„Dakle, ovo nije pitanje dopuštanja ukrajinskom režimu da udari Rusiju ovim oružjem ili ne. Pitanje je odluke da li su zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“, rekao je Putin ruskoj državnoj televiziji.
Rusija bi bila primorana da donese ono što je Putin nazvao „odgovarajućim odlukama“ na osnovu novih pretnji.
Nije precizirao koje bi to mere mogle biti, ali je u prošlosti govorio o mogućnosti naoružavanja neprijatelja Zapada ruskim oružjem za napad na zapadne ciljeve u inostranstvu, a u junu je govorio o raspoređivanju konvencionalnih projektila na udaljenosti od Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.
Reakcija Bele kuće
Pres sekretarka Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je da su Putinove pretnje „veoma opasna retorika, ali ovo tamo nije ništa novo“, prenosi RTS.
„Putinovi komentari su nesumnjivo veoma opasna retorika. Ali to nije novo za Rusiju. U stvari, ovo je bila glavna poruka ruske propagande u njihovom ratu. To je njihova agresija. To su oni uradili“, rekla je portparolka.
Ona je ponovila da „rat u Ukrajini može da se završi onog trenutka kada Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine“.
O kojem oružju je riječ?
Rakete dugog dometa obuhvataju sisteme kao što su britanski „storm šedou“ (Storm Shadow) i sličan francuski SCALP ili američki vojni taktički raketni sistem, poznat pod skraćenicom ATACMS.
Ukrajina u međuvremenu jača razvoj svojih programa za oružje dugog dometa, uključujući dronove koji već mogu da pogode mete daleko unutar ruske teritorije.
Ukrajinske snage već koriste rakete „storm šedou“ koje se lansiraju iz vazduha i ATACMS, koje se ispaljuju sa kopna, za napade na vojne objekte i stratešku infrastrukturu na svojim teritorijama koje su pod ruskom okupacijom, ali ne i na samoj ruskoj teritoriji.
Nemačka već dugo odbija da pošalje svoje rakete dugog dometa TAURUS, iz straha od međunarodne eskalacije.
Da li će Zapad popustiti?
SAD i druge NATO članice podržavaju Ukrajinu slanjem oružja, obukom i finansijskom pomoći, ali istovremeno pokušavaju da izbegnu direktni sukob sa Rusijom.
Kremlj upozorava da bi upotrebom zapadnih raketa na ruskoj teritoriji bila pređena crvena linija, što je i Putin ponovio ove nedelje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski šef diplomatije Dejvid Lemi razgovarali su o tom pitanju ove nedelje u Londonu i tokom zajedničke posete Kiijevu.
Javno se nisu obavezivali na promenu politike o upotrebi oružja dugog dometa, ali su napomenuli da Rusija pokušava da dodatno promeni strateški balans u Ukrajini kupovinom iranskih balističkih raketa dugog dometa.
Ukrajina navodi da je već prešla ruske crvene linije svojim upadom u ruski pogranični region Kursk. Zelenski je poručio da se nada da će saveznici doneti „jake odluke“ kada se kasnije ovog meseca sastane sa Bajdenom.
Izvor: Glas Amerike, RTS
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
