Nakon pritisaka Kijeva na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama korišćenje oružja dugog dometa, Rusija upozorava da bi to smatrala ratnim činom
Kijev vrši pritisak na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama da napadaju mete na ruskoj teritoriji raketama dugog dometa, koje su isporučene iz zapadnih zemalja, piše Glas Amerike.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da je to oružje ključno da se oslabe kapaciteti Rusije da napada Ukrajinu i da se Moskva primora da pomeri svoje resurse za vazdušne udare dalje od granice.
Rusija je upozorila da bi, ako se Ukrajini dozvole napadi oružjem dugog dometa, to smatrala ratnim činom. Takođe, zapadni partneri Ukrajine ne žele dodatnu eskalaciju tenzija sa zemljom koja poseduje najveći nuklearni arsenal u svetu.
Putinove pretnje
Predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da će se Zapad direktno boriti protiv Rusije ako dozvoli Ukrajini da udari na rusku teritoriju raketama dugog dometa zapadne proizvodnje, što bi, kako je rekao, promenilo prirodu i obim sukoba.
Takav potez, rekao je Putin, uvukao bi zemlje koje Kijev snabdevaju raketama dugog dometa direktno u rat, jer bi podatke o satelitskom ciljanju i stvarno programiranje putanja raketa moralo da radi vojno osoblje NATO-a jer sam Kijev nema tih sposobnosti.
„Dakle, ovo nije pitanje dopuštanja ukrajinskom režimu da udari Rusiju ovim oružjem ili ne. Pitanje je odluke da li su zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“, rekao je Putin ruskoj državnoj televiziji.
Rusija bi bila primorana da donese ono što je Putin nazvao „odgovarajućim odlukama“ na osnovu novih pretnji.
Nije precizirao koje bi to mere mogle biti, ali je u prošlosti govorio o mogućnosti naoružavanja neprijatelja Zapada ruskim oružjem za napad na zapadne ciljeve u inostranstvu, a u junu je govorio o raspoređivanju konvencionalnih projektila na udaljenosti od Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.
Reakcija Bele kuće
Pres sekretarka Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je da su Putinove pretnje „veoma opasna retorika, ali ovo tamo nije ništa novo“, prenosi RTS.
„Putinovi komentari su nesumnjivo veoma opasna retorika. Ali to nije novo za Rusiju. U stvari, ovo je bila glavna poruka ruske propagande u njihovom ratu. To je njihova agresija. To su oni uradili“, rekla je portparolka.
Ona je ponovila da „rat u Ukrajini može da se završi onog trenutka kada Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine“.
O kojem oružju je riječ?
Rakete dugog dometa obuhvataju sisteme kao što su britanski „storm šedou“ (Storm Shadow) i sličan francuski SCALP ili američki vojni taktički raketni sistem, poznat pod skraćenicom ATACMS.
Ukrajina u međuvremenu jača razvoj svojih programa za oružje dugog dometa, uključujući dronove koji već mogu da pogode mete daleko unutar ruske teritorije.
Ukrajinske snage već koriste rakete „storm šedou“ koje se lansiraju iz vazduha i ATACMS, koje se ispaljuju sa kopna, za napade na vojne objekte i stratešku infrastrukturu na svojim teritorijama koje su pod ruskom okupacijom, ali ne i na samoj ruskoj teritoriji.
Nemačka već dugo odbija da pošalje svoje rakete dugog dometa TAURUS, iz straha od međunarodne eskalacije.
Da li će Zapad popustiti?
SAD i druge NATO članice podržavaju Ukrajinu slanjem oružja, obukom i finansijskom pomoći, ali istovremeno pokušavaju da izbegnu direktni sukob sa Rusijom.
Kremlj upozorava da bi upotrebom zapadnih raketa na ruskoj teritoriji bila pređena crvena linija, što je i Putin ponovio ove nedelje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski šef diplomatije Dejvid Lemi razgovarali su o tom pitanju ove nedelje u Londonu i tokom zajedničke posete Kiijevu.
Javno se nisu obavezivali na promenu politike o upotrebi oružja dugog dometa, ali su napomenuli da Rusija pokušava da dodatno promeni strateški balans u Ukrajini kupovinom iranskih balističkih raketa dugog dometa.
Ukrajina navodi da je već prešla ruske crvene linije svojim upadom u ruski pogranični region Kursk. Zelenski je poručio da se nada da će saveznici doneti „jake odluke“ kada se kasnije ovog meseca sastane sa Bajdenom.
Izvor: Glas Amerike, RTS
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
