Vladimir Putin rekao je da bi dozvola Zapada da Ukrajina koristi rakete dugog dometa i na ruskoj teritoriji značila direktni konfrontaciju sa Rusijom.
„Nije pitanje da li dozvoliti ukrajinskom režimu da napadne Rusiju tim oružjem ili ne. To je pitanje odluke da li su ili ne zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob. Ako bude doneta takva odluka to neće značiti ništa drugo već direktno uključivanje NATO-a, SAD i evropskih zemalja u rat u Ukrajini. To će biti njihov direktan angažman i, naravno, značajno će promeniti suštinu i samu prirodu sukoba“, rekao je ruski predsednik za rusku državnu televiziju.
Putin je upozorio da bi Rusija na osnovu novih pretnji morala da preduzme „odgovarajuće korake“.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već mesecima traži od zapadnih saveznika da dozvole Ukrajini da gađa mete duboko u ruskoj teritoriji oružjem poreklom sa Zapada, uključujući i američke rakete dugog dometa ATACMS i britanske Storm Shadows.
„NATO razmatra direktno uključivanje u rat“
Putin je više puta rekao da zemlje NATO-a ne samo da razmatraju mogućnost da ukrajinska vojska upotrebi rakete drugog dometa, već i o direktno uključivanje u rat.
„Samo vojno osoblje NATO-a može da kontroliše letove pomenutih raketnih sistema. Poenta je da se donese odluka o tome da li bi zemlje NATO-a trebalo da budu direktno uključene u sukob ili ne“, rekao je Putin, a piše Radio Slobodna Evropa.
Opasna igra
Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin izjavio je da SAD i njeni saveznici planiraju dalju eskalaciju ukrajinskog sukoba tako što će poslati svoje trupe u Ukrajini.
Fomin je na forumu posvećenom odbrani u Pekingu ponovio stav Moskve da su neprijateljstva „posredni rat koji su SAD pokrenule protiv Moskve“, piše Russia Today (RT)
On je istakao da Zapad insistira na tome da nije jedna od strana u sukobu, već da „jednostavno pomaže Kijevu da se odbrani od ‘ničim izazvane agresije’ Rusije“.
„Zemlje NATO-a pripremaju planove za raspoređivanje sopstvenih trupa u Ukrajini, nastojeći da stvore uslove koji bi primorali Rusiju na pregovore na kojima bi trebalo da prihvati zahteve Kijeva. To je opasna igra koja može da dovede do direktnog sukoba nuklearnih nacija“, rekao je Fomin.
On je naglasio da „Kijev dobija sveobuhvatnu vojnu pomoć“, moderno oružje i da ih „huškaju da nanose udare po ruskoj teritoriji“.
NATO mora da obezbedi svojim članicama veću zaštitu
Istovremeno, ruski dronovi nekoliko puta su ulazili u vazdušni prostor članica NATO-a, zbog čega mnogi na Zapadu zagovaraju ideju da NATO proširi protivvazdušnu odbranu i na zapad Ukrajine, dok drugi upozoravaju da bi takva odluka značila direktni rat sa Rusijom.
Broj takvih incidenata se povećao u protekle četiri sedmice, a Rusija je izgleda spremna na više rizika, ocenjuje Deutsche Welle (DW) i citira nekadašnjeg zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Džejmija Šeja, koji je za vreme bombardovanja Srbije bio portparol Alijanse.
„Postaje sve gore i NATO sada zaista mora da nađe neki odgovor“, rekao je za DW Šej i naglasio da NATO mora „da obezbedi državama članicama veću zaštitu“.
Primetio je da ako NATO odluči da koristi svoje sisteme protivvazdušne odbrane preko granice sa Ukrajinom u okviru ograničenog područja, ta „upotreba mora da bude dovoljno ograničena“ da ne ostavlja utisak da je „ovo uvođenje Zapada u rat“.
Ipak, štit „mora da bude operativno efikasan“, ne samo da presreće dronove, već i balističke rakete pre nego što pređu na teritoriju NATO-a.
Prema Šeju, zona od 100 kilometara u ukrajinskoj teritoriji je verovatno „minimum koji daje adekvatno vreme za izviđanje, osmatranje i presretanje“.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, Deutsche Welle, Russia Today
