Trčanje, plivanje, bicikl pa na posao. Predsednik Finske Akeksander Stub ličnim primerom propagira devizu da je u zdravom telu zdrav duh
Na nedavno održanom triatlonu u finskom gradu Joroinen na startnu liniju stao je takmičar „A.S.“ — 1 sat, 4 minuta i 19 sekundi kasnije stigao je na cilj kao drugoplasirani u kategoriji rekreativaca nakon isplivanih 750 metara, 20 kilometara biciklizma i 5 kilometara trčanja. Tek tada se saznalo da je takmičar A.S. predsednik države.
Aleksander Stub (57), predsednik Finske, odavno je poznat po izuzetnoj energiji i disciplini, kako u privatnom životu, tako i u svojoj dugoj političkoj karijeri. Iako obavlja jednu od najzahtevnijih političkih funkcija u Evropi, posebno imajući u vidu nezavidan položaj Finske od početka sukoba u Ukrajini, Stub redovno učestvuje u sportskim takmičenjima širom sveta.
Sport je Stubu oduvek bio blizak – njegov otac, Goran Stub, bio je izvršni direktor Finske hokejaške asocijacije, pa je Stub odrastao igrajući hokej na ledu. Tokom srednje škole, koju je završio na Floridi, prebacio se na golf, čak je bio i član finske reprezentacije u ovom sportu.
Uporedo sa sportskim dostignućima, Stub je nizao uspehe na poslovnom planu. Preko dve decenije, on vrši brojne, najviše funkcije u svojoj državi. Od narodnog poslanika i potpredsednika Evropske investicione banke, preko ministra finansija i ministra spoljnih poslova, do premijera i predsednika.
Foto: AP Photo / Matthias SchraderAleksander Stub
Još od prvog triatlona u Joroinenu 2008. godine, preko impresivnog rezultata na ful IRONMAN takmicenju u Holandiji 2021. godine (9:26:40), pa sve do pobede u svojoj kategoriji na triatlonu IRONMAN 70.3 u Lahtiju 2023. godine, Stub stalno potvrđuje da zahtevni poslovni izazovi nisu prepreka za fizičke poduhvate. Njegova sportska priča svedoči da je ravnoteža između profesionalnih obaveza i sportskih izazova moguća uz disciplinu i upornost.
Beogradski Ironman
Stubov primer nadilazi politiku – on je dokaz da se uspeh gradi na svakodnevnoj posvećenosti. Iako možda medijski najpropraćeniji, on svakako nije usamljen. Beograd je svoju Ironman 70.3 trku dobio prošle godine, a među učesnicima se našao veliki broj onih koji su već dosegli zavidne uspehe na poslovnom planu.
Ove godine, kao i prethodne, mts Ironman 70.3 Beograd biće održan na Adi, ne odstupajući od koncepta da svako može da bude pobednik. Poput predsednika Finske, učesnici ovih triatlona najvećim delom nisu profesionalni sportisti i ne takmiče se protiv drugih, već protiv sebe i svojih granica.
Priča Aleksandra Stuba nije specifična samo za Finsku – ona je univerzalna, pa samim tim i značajna za srpsku javnost. Kao zemlja koja se ponosi sportskim uspesima u velikom broju sportova, često zaboravljamo da se uspeh ne definiše isključivo poslovnim ili političkim postignućima, već i sposobnošću da se svakodnevno ostvare mali lični ciljevi koji donose balans i kvalitetniji život.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
