Tramp besni što ne može jednostavno da naredi Evropljanima da pošalju brodove da otvore Ormuski moreuz, piše u analizi novinar Si-En-Ena (CNN) Stiven Kolinson
Pitanje više nije da li je predsednik Donald Tramp izgubio kontrolu nad narativom svog novog rata u Iranu, već da li je izgubio kontrolu nad samim ratom, piše u analizi novinar Si-En-Ena (CNN) Stiven Kolinson, koji izveštava o Beloj kući.
Ratovi, jednom kada započnu, stvaraju svoj podmukli zamah koji može nadmašiti političke poruke Bele kuće, ali ako se tome suprotstave predsednikovi kapaciteti da odredi njegov pravac – sledi politički živi pesak.
Nakon što je sukob počeo gromoglasno – atentatom na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija – Trampov tim se možda nadao da će biti na boljem mestu tri nedelje kasnije. Umesto toga, izlaz iz rata je i dalje nemoguće predvideti.
Dok su Sjedinjene Države i Izrael nesumnjivo naneli ogromna razaranja teheranskom vojnoindustrijskom kompleksu i mašini represije, Iran je preuzeo inicijativu proširujući uticaj rata. Njegovo zatvaranje Ormuskog moreuza, vitalne rute za isporuku nafte, preti da parališe globalnu ekonomiju. Amerikanci već pate, a prosečne cene benzina kreću se ka četiri dolara po galonu, ukazao je Kolinson.
On konstatuje da bi „stvari mogle biti i gore“ jer su napadnuta „naftna i gasna postrojenja širom regiona Zaliva“.
Foto: Win McNamee/Pool Photo via APDonald Tramp
Zemlje Persijskog zaliva nisu želele rat
Kolinson podseća na Trampovu izjavu od petka kako nije znao da Izrael planira da napadne iransko gasno polje Južni Pars, ali i da su izvori CNN osporili njegovu tvrdnju, što i nije bilo teško, s obzirom na tesnu koordinaciju između SAD i Izraela.
Zemlje Zaliva, pogođene svkodnevnim upozorenjima na rakete i dronove, frustrirane su što je ekonomsko čudo, koje oličavaju njihovi futuristički gradski pejzaži, ugroženo ratom koji je započeo njihov američki saveznik, a koji nisu želeli, primećuje u analizi novinar CNN-a.
Ističe da Tramp u međuvremenu „besni što ne može jednostavno da naredi Evropljanima da pošalju brodove da otvore moreuz“ i podseća na poruku nemačkog kancelaрa Fridriha Merca: „Ovo nije naš rat“.
Vašington se danima kladio na to kada će Tramp proglasiti pobedu i vratiti trupe kući, ali spiralni sukob znači da možda više nema tu mogućnost, konstatuje u analizi novinar CNN, citirajući i ministra odbrane Pota Hegseta da „niko ne može pružiti savršenstvo u ratno vreme“.
„To je tačno, ali ‘savršenstvo’ nije ni blizu. Nakon što započne novi rat, Tramp ne kontroliše koliko će trajati, gde će se širiti, koliko će koštati i koliko će zakomplikovati živote Amerikanaca umornih od inflacije. I u opasnosti je da definiše njegov drugi predsednički mandat“, navodi u analizi novinar CNN Stiven Kolinson.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
