Odluka Bundestaga da prihvati deo predloga Fridriha Merca o pooštravanju azilne politike izazvala je žestoku raspravu u nemačkom parlamentu
Plan kandidata za kancelara CDU Fridriha Merca za pooštravanje politike azila odobren je u parlamentu i to uz pomoć glasova AfD-a. Kancelar Šolc optužuje Merca za kršenje konsenzusa demokratskih snaga, prenosi Dojče vele.
U užarenoj atmosferi Bundestag je ove srede (29. januara) raspravljao o pravom putu u politici azila i migracija. Raspravu je pokrenuo lider konzervativne opozicije, predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc, čovek koji ima dobre šanse da, nakon prevremenih izbora za Bundestag 23. februara, postane novi kancelar. Njegova poslanička grupa koju čine predstavnici CDU i sestrinske bavarske stranke CSU (Hrišćansko-socijalna unija) podneo je dva predloga u Bundestagu, koji predviđaju značajna pooštravanja kad je u pitanju politika useljavanja.
Jedan od predloga prihvaćen je i glasovima delom desno ekstremne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), što je presedan u istoriji nemačkog saveznog parlamenta.
Šolc: „Pravo na azil je pouka iz istorije“
Vidno nabijen emocijama, kancelar Olaf Šolc (SPD) je, govoreći u Bundestagu, izjavio da Demohrišćani (CDU/CSU) svojim predlozima „udaraju sekirom“ u srž ustavom zagarantovanog prava na azil.
„Pravo na azil neposredan je odgovor na užase nacističke vladavine. Tada su Nemci i evropski Jevreji bili ti koje su odbijali na stranim granicama. To se, prema pouci iz istorije, nikada više ne sme dogoditi. To Nemačka nikad više ne sme da dozvoli“, rekao je Šolc.
On je ocenio da su planovi Fridriha Merca protivzakoniti i optužio ga da je „u afektu“ raskinuo konsenzus demokratskih stranaka o tome da se s ekstremnim desničarima ne sarađuje.
Merc: „Radimo ono što smatramo da je ispravno“
Naime, kandidat Demohrišćana za kancelara poslednjih dana jasno je stavio do znanja da bi prihvatio i glasove AfD-a kako bi njegovi predlozi dobili većinu. Između ostalog, Merc je za javni servis ZDF izjavio: „U poslaničkoj grupi Demohrišćana radimo ono što u suštini smatramo da je ispravno. Ako AfD to podrži, onda neka podrži. A ako ne podrži, opet dobro.“
Emotivnu raspravu o migracijama dodatno je zaoštrilo ubistvo u bavarskom Ašafenburgu prošle nedelje, gde su dve osobe, uključujući i dvogodišnje dete, izbodene nožem. Osumnjičeni je uhapšen i dolazi iz Avganistana. I taj strašan zločin jedan je od razloga zašto su migracije i azil trenutno glavne teme u predizbornoj kampanji. Bundestag je na početku rasprave minutom ćutanja odao počast žrtvama.
Ali, treba li uvoditi oštrije mere uz podršku AfD-a kao stranke koja Demohrišćanima obezbeđuje većinu? Do sada su i konzervativci iz CDU i CSU uvek tvrdili da ni na koji način ne sarađuju sa ekstremnim desničarima. Oni su zbog toga u svoje predloge čak dodavali klauzulu u kojoj oštro kritikuju politiku AfD-a.
Merc je sada u Bundestagu rekao da politika, nakon napada u Ašafenburgu i u Magdeburgu pred Božić, konačno mora da deluje: „Ako želimo da saosećanje i izrazi saučešća nakon ovakvih napada ne postanu samo puka politička rutina, onda se nakon Magdeburga i Ašafenburga konačno moraju doneti efikasne mere protiv priliva ilegalnih izbeglica u Nemačku i protiv njihovog ilegalnog boravka u Nemačkoj.“
Oštra kritika Mercovog kursa stiže i van parlamenta, npr. od crkvenih predstavnika. U poruci upućenoj poslaničkim grupama u Bundestagu, predstavnici evangelističke i katoličke crkve u Berlinu izjavili su: „Vreme i ton rasprave duboko nas uznemiruju.“ Istakli su i da će rasprava verovatno „…oklevetati sve migrante koji žive u Nemačkoj i podstaći predrasude“.
Neobavezujući predlozi
Posebno osetljiv aspekt oba predloga konzervativaca je sledeće: nakon raspada trostranačke koalicije SPD-a, Zelenih i liberala iz FDP-a u novembru prošle godine, manjinska vlada kancelara Šolca više nema većinu u parlamentu. Ali većinu zajedno imaju Demohrišćani, AfD, FDP i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW), koji se takođe zalaže za ograničenje migracija. Merc je nakon glasanja izjavio da mu je žao što je AfD glasao za jedan predlog. Drugi predlog CDU/CSU je odbijen.
U prvom predlogu, između ostalog, traći se uvođenje trajnih graničnih kontrola sa svim susednim državama, kao i zabrana ulaska za sve osobe bez važećih dokumenata, čak i ako traže zaštitu. Osobe koje su obavezne da napuste zemlju trebalo bi da budu pritvorene, a deportacije bi morale da se sprovode svakodnevno. U drugom predlogu zahtevala se „promena politike unutrašnje bezbednosti“.
Međutim, ti predlozi saveznu nemačku vladu ne obavezuju, jer se ne radi o zakonima.
U petak u Bundestagu: ponovo azil na dnevnom redu
To je razliku u odnosu na pooštravanje zakona, o čemu CDU i CSU žele da se Bundestag izjasni u petak. Tim planom predviđa se, između ostalog, ograničenje useljavanja i ukidanje prava na spajanje porodica za osobe sa supsidijarnom zaštitom. To su, naime, ljudi koji žive u Nemačkoj i nisu dobili azil, ali smeju privremeno da ostanu u zemlji iz drugih razloga.
AfD, FDP, a ovoga put i BSW, najavili su da će glasati „za“. Ali, taj zakon bi još morao da potvrdi Bundesrat, dom 16 saveznih nemačkih pokrajina. Potpuno je neizvesno da li će se to dogoditi. U svakom slučaju, Bundesrat će se time baviti tek nakon prevremenih izbora 23. februara.
Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Susret Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, nekadašnjeg voditelja američke serije Pripravnik, javnost je gledala u direktnom prenosu iz Ovalnog kabineta. Vulgaran, neprijatan, povišenog glasa i u učesnike uperenog kažiprsta, Tramp je – tada samo biznismen milijarder – otpuštao kandidate za mesto šegrta u njegovoj firmi, jednog po jednog. I tako iz sezone u sezonu čitavih 11 godina, dok ga televizija NBC nije otpustila zbog izjave o meksičkim imigrantima koju je dao objavljujući kandidaturu za američkog predsednika. Danas bi mnogi voleli da postoji instanca koja bi mogla da otpusti Trampa
Grčki provladini mediji su u početku opširno izveštavali o novosadskoj tragediji – eto, “tragedije se dešavaju i drugde”. Međutim, naglo su utihnuli kad se razbuktao studentski protest u Srbiji. Ali već je bilo kasno
Životni put je 25. januara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratvoski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha”, sebe oslobodio tereta vođstva, a mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Prodaja luka koje su bile pod kontrolom kompanije iz Hongkonga usledila je nakon što se predsednik SAD Donald Tramp žalio da je Panamski kanal pod kineskom kontrolom
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
