Nova deonica crnogorskog auto-puta, od Bara do Boljara na granici sa Srbijom, treba da košta 694 miliona evra. Novac ide kineskoj firmi Powerchina i njenoj kćerki-firmi Stecol, piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
List sagu oko tog auto-puta – započet je 2014. godine – naziva primerom kineske „diplomatije dužničke klopke“, piše DW.
„Nasuprot Evropskoj uniji, koja je sumnjala u isplativost zahtevnog građevinskog poduhvata, sa mnogim mostovima i tunelima u planinskom području, Peking je još onda bio vrlo spreman da ispuni želju Podgorice“, podseća FAZ.
Više od milijardu dolara pozajmila je kineska Exim banka, a posao je uzela državna China Road and Bridge Corporation (CRBC). „No, prve rate kredita trebalo je vratiti pre nego što je prva deonica puta uopšte bila gotova“, piše list, a građeno je uz mnogo odlaganja i rast troškova.
Mala država je, podseća se, upala u budžetske muke. Tako je 2020. zaduženje Crne Gore otišlo na 104 odsto BDP-a. „Šema koja je poznata iz Afrike tada je prvi put viđena u Evropi“, ocenjuje list.
Sad je sve drukčije?
Tek je dil sa evropskim i američkim bankama sveo kamate na ispod pedeset odsto prethodne sume, no otplata glavnice do danas opterećuje Podgoricu.
„Slučaj Crne Gore je plastično pokazao granice kineske moći u regionu gde razni diplomatski uticaji i spoljna podrška igraju ključnu ulogu“, piše FAZ.
Gradi se dalje, opet sa Kinezima, ali postoji ključna razlika, kaže Milan Ljiljanić, prvi čovek državnog Monteputa – novac sada dolazi iz Evrope. EU subvencioniše gradnju sa 150 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj daje kredit od još 200 miliona.
„Time se za 180 stepeni okrenuo stav politike EU koja je pre više od deset godina strogo odbijala gradnju tog puta od 177 kilometara“, beleži frankfurtski dnevni list.
Zašto je Brisel promenio stav
Crna Gora je, dodaje se, danas najizgledniji kandidat za sledeću članicu EU, možda već 2028. godine.
No, u češkoj nevladinoj organizaciji Posmatrači Kine u centralnoj i istočnoj Evropi misle da blizina Podgorice članstvu u EU nije jedini razlog probuđenog interesovanja Brisela.
„Auto-put je deo većeg evropskog koridora 11 koji povezuje Bari u Italiji sa Bukureštom u Rumuniji“, pišu oni.
Pride, ocenjuju da se tako umanjuje uticaj Kine i Rusije u regionu.
List prenosi da kritičari u Crnoj Gori poduhvat posprdno zovu „put u niđe“, no vlasti misle drukčije. Ljiljanić hvali poduhvat kao „jak podsticaj za razvoj severa Crne Gore“.
Kinezi grade i beogradski metro
Nova deonica bi trebalo da se gradi pet godina, a onda će ostati još dve deonice ovog puta koji na divovskim betonskim stubovima prelazi preko „zelenih dolina i planinskih padina“, opisuje FAZ.
Dodaje se da nije jedinstveni slučaj da za evropske novce poslove dobijaju Kinezi, podsećajući da je slično bilo u slučaju hrvatskog Pelješkog mosta koji je otvoren pre četiri godine. I njega je gradila kineska CRBC.
Sada ta firma nije uspela da pobedi na tenderu za nastavak gradnje u Crnoj Gori, ali ni novi graditelji, Powerchina, nisu nepoznati u regionu.
„U Srbiji i Bosni i Hercegovini taj pekinški državni koncern gradi puteve i vetroparkove“, podseća se. Ista firma vodi konzorcijum koji treba da gradi beogradski metro, projekat vredan milijarde evra.
Izvor: DW
