CIA-ekspres za torturu

Baš kad su se svi ponadali da je na pomolu obnovljeno evroatlantsko jedinstvo, nad odnosima SAD–EU nadvija se velika senka mračnih tajnih operacija CIA, uz pokroviteljstvo najvišeg državnog vrha američke administracije. Doduše, to nije tajna već nekoliko meseci, otkad je, nakon stidljivih novinskih napisa, Dejna Prist, vodeće pero iz oblasti bezbednosti, u vašingtonskom „Postu“ obelodanio uznemirujuće tvrdnje da CIA drži osumnjičene za terorizam na tajnim lokacijama širom sveta, ali i na evropskom tlu, i da koristi nečovečne metode prilikom ispitivanja.

Istini za volju, Prist je ovo klupko nekonvencionalnog rata CIA protiv terorizma odmotavao u više navrata, ali je njegov novembarski nalaz uznemirio ne samo američku već i evropsku javnost, jer tvrdi da je od 11. septembra CIA na tajnim lokacijama isleđivala osumnjičene ne samo na tlu Avganistana već i u nekoliko evropskih zemalja, i da ima indicija da su na tim tajnim lokacijama, ili „crnim mestima“ u zvaničnom obaveštajnom žargonu, osumnjičeni mučeni zbog priznanja. Uzburkana javnost s ove strane Atlantika ubrzo je uvidela da bi saučesnici CIA u ovim tajnim operacijama lako mogli biti čelnici domaćih obaveštajnih službi, ako ne i pojedinci iz državnog vrha, jer se ispostavlja da su specijalni čarteri CIA u velikoj tajnosti prevozili zarobljenike koristeći različite vazdušne luke u Evropi, što nije moglo da prođe bez znanja odgovarajućih službi.

SRAMNA PREDAJA: Praksu „izuzetnih predaja“, kako se zvanično naziva transport uhapšenih, ponekad i kidnapovanih zarobljenika u treće zemlje, gde su bili predavani na isleđivanje drugim obaveštajnim službama, ubrzo je osudila i vodeća američka organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) u svom godišnjem izveštaju, kada je direktor organizacije Kenet Rot optužio evropske zemlje, ali ponajviše Bušovu adminstraciju, za teška kršenja ljudskih prava, tvrdnjom da su mučenje i zlostavljanje osumnjičenih za terorizam deo „namerne“ i „sramne“ strategije Bele kuće. Izveštaj napominje da mučenje zatvorenika ne može da se svede na priču o „žitu i kukolju“, kao što je bio slučaj sa otkrićem zlostavljanja zatvorenika u Abu Graibu. I američka TV mreža ABC je iz razgovora sa sadašnjim i bivšim operativcima CIA došla do saznanja da su zatvorenici sa tajnih lokacija brže-bolje prebačeni na treća „crna mesta“, najverovatnije u Severnu Afriku.

Ovo igranje žmurke trebalo je da učini prijatnijim boravak američkoj šefici diplomatije Kondolizi Rajs, koja se početkom decembra spremala na svoju evropsku turneju, upravo sa zadatkom da izgladi nesuglasice Vašingtona sa evropskim partnerima, jer su odnosi zahladneli od početka rata u Iraku.

Tajni agenti CIA otkrili su novinarima ABC-ja da CIA u isleđivanju osumnjičenih primenjuje bar šest „unapređenih tehnika isleđivanja (EIT)“, kako se zvanično nazivaju, od kojih su gotovo sve nečovečne, a jednu je patentirala španska Inkvizicija. Uoči dolaska Kondolize Rajs u Evropu, šef britanske diplomatije, u svojstvu predsedavajućeg EU-a, zvanično je zatražio od Vašingtona da objasni politiku „predaje“, s posebnim osvrtom na tajne zatvore u pojedinim zemljama Istočne Evrope i čarter avione CIA koji su se sa zarobljenicima zaustavljali na evropskim aerodromima. Rajs je pre polaska za Evropu prilično hladno poručila Evropljanima da je terorizam globalna pretnja, i da su isleđivanja osumnjičenih terorista obelodanila podatke koji su pomogli da se „spasu životi građana Evrope“. Čarls Kapčan, direktor američkog Veća za spoljnu politiku, tumači ove reči kao ponovljenu poruku Amerike Evropljanima da biraju da li su uz SAD ili protiv. Rajs je kasnije pred svojim evropskim domaćinima, braneći američka sredstva u borbi protiv terorizma, izjavila da SAD „ni pod kojim uslovima ne dozvoljavaju, ne tolerišu niti odobravaju mučenje“ i da poštuju Konvenciju UN-a protiv torture.

ASOCIJACIJE: Saznanja o tajnim zatvorima i mogućim mučenjima zatvorenika pobudila su neprijatne asocijacije na praksu Gulaga i Gestapoa, koju demokratska civilizacija teži da iskoreni, pa se za slučaj zainteresovao i Savet Evrope, ali i Evropski parlament, zahtevajući hitne istrage o uznemirujućim navodima da su u takvim prljavim rabotama bile umešane i neke od članica EU-a. Prist je u svom članku u „Vašington postu“ prstom upro na Poljsku i Rumuniju, i na još nekoliko država među kojima su i Tajland, Egipat i, naravno, Avganistan.

Švajcarski parlamentarac Dik Marti objavio je preliminarni izveštaj pred Savetom Evrope o najnovijim saznanjima iz koga se vidi da praktično nema zemlje u Evropi koja na ovaj ili onaj način nije bila umešana u transfere američkih zarobljenika, i najavljuje nastavak istrage. Sada će evropske vlade morati da istraže u kojoj su se meri vršljanje aviona CIA po evropskim aerodromima i premetačina zarobljenika čija je sudbina nepoznata odvijali uz saglasnost evropskih zvaničnika. Britanska nevladina organizacija Liberti već je najavila da će podići tužbu protiv Britanije za saučesništvo u torturi i zatražila izmenu Zakona o civilnom avio-saobraćaju tako da omogući pretres aviona za koje se sumnja da učestvuju u operaciji Izuzetna predaja. Britanskom parlamentu već je upućen zahtev da se poslanicima omogući pristup britanskom ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, za koje se odavno sumnja da krije zatvor sa onima koje Amerika sumnjiči za terorizam.

Dik Marti, inače stručnjak za međunarodno javno pravo, od Evrokontrola, evropske organizacije za bezbednost avio-saobraćaja sa sedištem u Briselu, zatražio je detaljne podatke o letovima i sletanjima svih aviona na evropske aerodrome, a od Satelistkog centra EU-a podatke koji se tiču ozloglašenih lokacija u Rumuniji u blizini Crnog mora, zbog sumnji koje je izneo HRW da je rumunska baza Mihail Kogalniceanu neko vreme služila za skrivanje zatvorenika.

Senka sumnje pala je i na Poljsku, tačnije na aerodrom Šćitno-Šimani u čijoj blizini se nalazi centar za obuku obaveštajaca.

Prilikom posete Rumuniji krajem novembra Marti je izjavio da ne želi da veruje da se američke baze, poput Gvantanama na Kubi, nalaze i u našem komšiluku, ali da sve treba dodatno ispitati. I poljski i rumunski zvaničnici odlučno pobijaju veze sa operacijom Izuzetna predaja koju je tadašnji direktor CIA Džordž Tenet „progurao“ na odsudnom sastanku sa Bušom i Dikom Čejnijem neposredno posle napada od 11. septembra.

Tenet je tada od Buša tražio odrešene ruke u obračunu sa terorizmom, što je i dobio specijalnim ukazom predsednika, takozvanim predsedničkim nalazom, u čiji tekst ima uvid samo nekolicina najbližih Bušovih saradnika. Između ostalog, sumnja se da je CIA od predsednika ponovo dobila dozvolu da likvidira protivnike, koju im je 1976. ukinuo predsednik Ford. Tako je rođena ideja o „crnim mestima“ i isledničkim tehnikama koje su obaveštajci CIA najpre ograničili na Avganistan, a zatim proširili na mesta gde su im određene vlade pružale gostoprimstvo za takve rabote.

GDE IH SLATI: Najmanje 100 zarobljenika bilo je obuhvaćeno ovim tajnim programom, a neki više nisu u životu. Oni su, shodno rangu i vezama sa Al kaidom, podeljeni u dve kategorije, svedoče anonimni obaveštajci u sad već čuvenom članku „Vašington posta“. Prvu čini tridesetak zarobljenika koje CIA smatra naročito opasnim, i oni se čuvaju na najskrovitijim mestima pod najvećim merama obezbeđenja, između ostalog i na mestima koja su do pre pada Berlinskog zida bila iza „gvozdene zavese“, i za njih su zaduženi isključivo operativci CIA. Dve takve lokacije, na Tajlandu i na Kubi (Gvantanamo), već su zatvorile „radnju“ 2003, odnosno 2004. godine. Drugu grupu čine oni za koje se smatra da ne mogu dati preterano vredne informacije, pa su poslati na ispitivanje kolegama u Egiptu, Siriji, Maroku, Jordanu – zemljama koje su na crnoj listi organizacija za zaštitu ljudskih prava, ali i Stejt departmenta koji godišnje prati i objavljuje podatke o poštovanju ljudskih prava u celom svetu, jer upražnjavaju mučenje i nečovečno postupanje prema zatvorenicima. Upravo je za ovo relociranje korišćen program Izuzetne predaje.

Robert Ber, bivši agent CIA, u intervjuu britanskom novinaru Stivenu Greju u članku u „Nju stejtsmenu“, priznao je sledeće detalje iz prakse CIA: „Ako hoćete ozbiljno isleđivanje – zatvorenika šaljete u Jordan. Ako hoćete da ga muče – pošaljete ga Sirijcima. A ako hoćete da neko nestane, pošaljete ga u Egipat.“ Vinset Kanistraro, takođe visoki službenik CIA, poverio je njujorškom „Njusdeju“ da su neki tvrdoglavi zatvorenici iz Gvantanama koji nisu bili spremni za saradnju po hitnom postupku prebacivani u Egipat. „Tamo bi im odmah počupali nokte, pa bi ovi propevali.“ On je takođe rekao da samo neko ko je „slep, gluv i nem“ može da poveruje Sirijcima kada kažu da kod njih nema mučenja.

SAUČESNICI: Zatvorenici koje očekuje ovako strašna sudbina svraćali su prilikom relokacija na razne aerodrome širom Evrope, što je sada predmet istrage Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Venecijanske komisije.

Nemci su uznemireni zbog toga što je njihov državljanin libanskog porekla Halid el Masri kidnapovan u Makedoniji i predat Amerikancima koji su ga odveli u Avganistan gde je, po priznanju same Kondolize Rajs, nepotrebno proveo pet meseci u zatvoru. Sumnja sada pada i na bivšeg nemačkog ministra unutrašnjih poslova Ota Šilija, i pokušava da se utvrdi u kojoj meri je bio obavešten o Masrijevoj sudbini. Šveđani su tek sada shvatili šta su uradili kada su 2001. godine Amerikancima predali dvojicu egipatskih državljana, koji su „predati“ svojim vlastima. Italija je zgrožena što je usred Milana 2003. uhapšen politički azilant iz Egipta Abu Omar, koji je predat egipatskim vlastima a potom i mučen.

Američki zakonodavac oglušio se na amandman koji je podneo republikanski senator Džon Mek Kejn, i sam žrtva torture u Vijetnamu, u kojem zahteva da sve obaveštajne službe poštuju Konvenciju UN-a protiv torture. On je nedavno u autorskom tekstu u „Njusviku“ objasnio: „Iz mog iskustva, zlostavljanjem zatvorenika obično se dobijaju loše informacije, jer će čovek pod torturom priznati sve što misli da bi odobrovoljilo čuvare, bez obzira na istinu, samo ako mu se učini da će time njegove patnje prestati.“

Istraga će utvrditi ko je od Evropljana i na koji način bio saučesnik Amerikancima u ovom poduhvatu što neće samo osnažiti antiameričko raspoloženje u Evropi i svetu, već pojedine zemlje time mogu navući gnev islamskih osvetnika. Tu, možda, leži tajna zbog čega evropski mediji, izuzev nekolicine izuzetaka, kao ni evropski političari nisu bili preterano radi da otkopavaju mračne strane rata protiv terorizma.