Broj poginulih u terorističkom napadu u „Krokus siti holu“ u Moskvi porastao je na 139, do sada je identifikovano 75 žrtava. Povređene su 182 osobe. Vladimir Putin otvara pitanje nalogodavaca krvavog zločina
„U terorističkom napadu u ‘Krokus siti holu, u Moskvi je poginulo 139 osoba, od kojih je identifikovano 75. Među poginulima je troje dece. Identifikacija poginulih se nastavlja“, izjavio predsednik Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrikin na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, javlja agencija RIA Novosti. Dodao je da su 182 osobe teže ili lakše povređene.
Potpredsednica ruske vlade Tatjana Golikovaje je obavestila Putina da je devetoro ranjenih u kritičnom stanju, uključujući i jedno dete.
„Lekari se i dalje bore za živote devetoro unesrećenih, među kojima je i jedno dete, njihovo stanje se ocenjuje kao kritično. Stanje 29 pacijenata je teško“, rekla je Golikova.
Dok Rusija nakon najkrvavijeg terorističkog napada u poslednjih dve decenije zbija redove, a zvanična retorika je usmerena ka kažnjavanju počinioca i njihovih nalogodavaca, opozicione novine „Novaja Gazeta“ pišu da je došlo do „gigantskog propusta antiterorističke odbrane“ jer se Vladimir Putin poslednjih godina fokusirao na „imaginarne neprijatelje“ kakva je Ukrajina.
Putin o nalogodavcima
Putin, koji je u prvi mah govorio da tragovi zločina vode u Ukrajinu, je u ponedeljak prvi put rekao da napad jesu počinili „radikalni islamisti“. Ogranak Islamske države ISIS-K se bio oglasio nedugo nakon terorističkog napada i bio preuzeo odgovornost, ali je to u Moskvi naišlo na podozrenje.
Predsednik Rusije je ipak ostavio otvoreno pitanje ko zaista stoji iza ovog terorističkog napada.
„Nas zanima ko je dao nalog za teroristički napad“, rekao je Putin i objasnio da on ide u prilog onima koji „preko režima u Kijevu vode rat protiv nas“. Time je ruski predsednik, konstatuje „Noje ciriher cajtung“, definitivno etablirao „ukrajinski trag“ kao zvanično objašnjenje i stavio do znanja da Rusija borbu protiv terorizma stavlja u istu ravan sa borbom protiv „kolektivnog Zapada“.
Rasne trzavice
Jedna od posledica terorističkog napada je da tvrdokorni ruski nacionalisti zahtevaju vraćanje smrtne kazne i glasno agituju protiv imigranata iz Centralne Azije koji su navodno organizovani kao mafija, prednjače u seksualnim zločinima i zabušavaju služenje vojnog roka da se ne bi borili u Ukrajini.
Poooštreni zakoni o migraciji su navodno već u izradi, a ljudi sa ruskim državljanstvom koji potiču iz Centralne Azije se žale da policija pravi „rasne profile“, tako da postoji bojazan od „rasnog razdora“ u zemlji u kojoj je ključna demonstracija jedinstva, u kojoj je Putin nedavno osvojio predsedničke izbore sa gotovo 90 odsto glasova.
Zbog toga se oglasio i lider Čečena Ramzan Kadirov i rekao da se „lažne patriote“ igraju sa osećanjima ljudi i prizivaju „fašističke metode“, a pritom se Čečeni zajedno sa Rusima u Ukrajini bore protiv „nacista“.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
