Broj poginulih u terorističkom napadu u „Krokus siti holu“ u Moskvi porastao je na 139, do sada je identifikovano 75 žrtava. Povređene su 182 osobe. Vladimir Putin otvara pitanje nalogodavaca krvavog zločina
„U terorističkom napadu u ‘Krokus siti holu, u Moskvi je poginulo 139 osoba, od kojih je identifikovano 75. Među poginulima je troje dece. Identifikacija poginulih se nastavlja“, izjavio predsednik Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrikin na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, javlja agencija RIA Novosti. Dodao je da su 182 osobe teže ili lakše povređene.
Potpredsednica ruske vlade Tatjana Golikovaje je obavestila Putina da je devetoro ranjenih u kritičnom stanju, uključujući i jedno dete.
„Lekari se i dalje bore za živote devetoro unesrećenih, među kojima je i jedno dete, njihovo stanje se ocenjuje kao kritično. Stanje 29 pacijenata je teško“, rekla je Golikova.
Dok Rusija nakon najkrvavijeg terorističkog napada u poslednjih dve decenije zbija redove, a zvanična retorika je usmerena ka kažnjavanju počinioca i njihovih nalogodavaca, opozicione novine „Novaja Gazeta“ pišu da je došlo do „gigantskog propusta antiterorističke odbrane“ jer se Vladimir Putin poslednjih godina fokusirao na „imaginarne neprijatelje“ kakva je Ukrajina.
Putin o nalogodavcima
Putin, koji je u prvi mah govorio da tragovi zločina vode u Ukrajinu, je u ponedeljak prvi put rekao da napad jesu počinili „radikalni islamisti“. Ogranak Islamske države ISIS-K se bio oglasio nedugo nakon terorističkog napada i bio preuzeo odgovornost, ali je to u Moskvi naišlo na podozrenje.
Predsednik Rusije je ipak ostavio otvoreno pitanje ko zaista stoji iza ovog terorističkog napada.
„Nas zanima ko je dao nalog za teroristički napad“, rekao je Putin i objasnio da on ide u prilog onima koji „preko režima u Kijevu vode rat protiv nas“. Time je ruski predsednik, konstatuje „Noje ciriher cajtung“, definitivno etablirao „ukrajinski trag“ kao zvanično objašnjenje i stavio do znanja da Rusija borbu protiv terorizma stavlja u istu ravan sa borbom protiv „kolektivnog Zapada“.
Rasne trzavice
Jedna od posledica terorističkog napada je da tvrdokorni ruski nacionalisti zahtevaju vraćanje smrtne kazne i glasno agituju protiv imigranata iz Centralne Azije koji su navodno organizovani kao mafija, prednjače u seksualnim zločinima i zabušavaju služenje vojnog roka da se ne bi borili u Ukrajini.
Poooštreni zakoni o migraciji su navodno već u izradi, a ljudi sa ruskim državljanstvom koji potiču iz Centralne Azije se žale da policija pravi „rasne profile“, tako da postoji bojazan od „rasnog razdora“ u zemlji u kojoj je ključna demonstracija jedinstva, u kojoj je Putin nedavno osvojio predsedničke izbore sa gotovo 90 odsto glasova.
Zbog toga se oglasio i lider Čečena Ramzan Kadirov i rekao da se „lažne patriote“ igraju sa osećanjima ljudi i prizivaju „fašističke metode“, a pritom se Čečeni zajedno sa Rusima u Ukrajini bore protiv „nacista“.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
