Mir i zajedništvo napustili su gradić Vitlejem na Zapadnoj obali, koji drugi Božić zaredom dočekuje u senci rata. Isusovo rodno mesto više ne privlači turiste, stanovnici odlaze, a u vazduhu se osećaju tuga i tišina
Isus je, prema hrišćanskoj božićnoj priči, rođen u skromnoj štali u Vitlejemu. Za njegovu majku nije bilo mesta u vitlejemskim prenoćištima.
Danas, dva milenijuma kasnije, situacija je potpuno drugačija – gotovo svih 5.000 hotelskih soba u gradu je prazno. Nedostaju turisti.
To pogađa ne samo hotele već i lokalne radnje. Ramzi Sabela ima malu prodavnicu u neposrednoj blizini Crkve Rođenja Hristovog – i gotovo se može setiti svakog turiste koji je ove godine posetio njegovu radnju. „Pre nekoliko nedelja ovde je bio gost iz Nigerije“, priča vlasnik radnje.
Ramzi obično prodaje punjače za mobilne telefone i štapove za selfi hodočasnicima iz celog sveta. Pogotovo za Božić bi imao puno posla – u normalnim okolnostima. U ratnim vremenima sve je drugačije.
„Sada navrati samo poneki meštanin – i uglavnom kupuju najjeftinije proizvode. Ni oni više nemaju novca“, objašnjava Ramzi.
Stanovnici napuštaju Vitlejem
Od početka rata u Pojasu Gaze, ekonomija na Zapadnoj obali – palestinskoj teritoriji koju Izraelokupira – doživela je ozbiljan pad. Onde se nalazi i Vitlejem.
Turizam je decenijama bio glavni izvor prihoda za grad. Međutim, prema podacima lokalnog udruženja hotelijera, popunjenost smeštajnih kapaciteta pala je sa oko 80 odsto pre rata na samo tri odsto danas.
Ni na velikom Trgu jaslica ispred Crkve Rođenja Hristovog atmosfera nije ništa vedrija. Obično se odatle čuje glasna božićna muzika koja ispunjava ceo stari deo Vitlejema. Ove godine vlada tišina: nema božićnih pesama, nema božićnog drveta, nema ukrasa. Na trgu je samo nekolicina novinara koji izveštavaju o tužnim dešavanjima.
Ovo je druga godina zaredom da se Božić u Vitlejemu obeležava u senci rata. Prema podacima lokalnih vlasti, u poslednjih nekoliko meseci gotovo 500 porodica napustilo je Vitlejem – što je značajan broj s obzirom na to da grad ima tek tridesetak hiljada stanovnika.
A to su samo zvanične brojke. Meštani pričaju kako su mnogi drugi, koristeći privremene turističke vize, otišli i sada pokušavaju da se snađu u inostranstvu radeći povremene poslove.
„Poruka celom svetu“
Sve veće siromaštvo samo je jedna strana priče. S obzirom na hiljade ubijenih Palestinaca u Pojasu Gaze, ovde ionako niko nema volje za slavlje.
„Ove godine se molimo u tišini – i želimo poslati poruku celom svetu“, objašnjava sveštenik Isa Musleh iz grčko-pravoslavne crkve. „Duboko osuđujemo ono što se trenutno dešava u Gazi.“
I u Vitlejemu, kao i ostatku Zapadne obale, atmosfera je postala sve napetija od početka rata. To podjednako oseća i oko 50.000 hrišćana, kao i muslimanska većina.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata na Zapadnoj obali ubijeno je više od 700 Palestinaca i 23 Izraelca.
„Upravo sada, za Božić, svi bi se trebali prisetiti da je Isus rođen u Vitlejemu kako bi ljude pozvao na mir“, poručuje sveštenik.
Želja za mirnim suživotom
U ovakvim okolnostima hrišćanima u regionu teže je nego ikada da veruju u poruku nade koju Božić nosi.
Ipak, ljudi u Vitlejemu odavno su pokazali da je miran suživot moguć, smatra konobar Nadim. On sa tugom posmatra dešavanja ispred crkve iz daljine – iz svog praznog kafića na obližnjem brdu.
Iako je musliman, Nadim pohađa hrišćanski univerzitet. Pre rata, često je odlazio u Izrael, udaljen svega nekoliko kilometara, gde je imao mnogo jevrejskih prijatelja. „Zapravo svi želimo isto“, kaže Nadim. Jednostavan život u miru.
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da je nakon sastanaka sa evropskim liderima telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom i započeo organizaciju susreta ruskog i ukrajinskog predsednika. Planiran je i trilateralni sastanak u kojem bi učestvovao i Tramp.
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
