Bitka za crvene fenjere

Za “Vreme” iz Amsterdama

Subota se već bliži nedelji i horde turista gamižu Achterburgwahl-om, ulicom sa razglednica uz istoimeni kanal. Grupa pijanih Britanaca na momačkoj večeri u grla uliva velike krigle piva u “Starom mornaru”, čuvenom ovdašnjem baru sa pomorskim motivima. Mladoženja, odeven u roze kostim na naduvavanje u obliku penisa, povraća u obližnjem haustoru. Grupa se smeje i poručuje novu turu amstela, dok veliki galeb prebira po povraćki.

Mnogi stanovnici amsterdamske Četvrti crvenih fenjera – koju lokalci zovu De Wallen – gade se turista koji dolaze radi brze zabave i urlaju po celu noć. Posle kratke pauze zbog pandemije, broj turista ponovo obara rekorde. Amsterdam, grad od oko milion ljudi, svake godine ugosti dvadeset miliona turista. Gradsko veće, pak, brojnim merama želi da smanji te brojeve i “poboljša atmosferu” u najpopularnijoj četvrti.

Ranijih godina su gradski oci ograničili prodaju alkoholnih pića, povukli dozvole za gradnju novih hotela i zategli pravila kada je u pitanju najam privatnih stanova turistima. Od maja je pušenje marihuane u centralnoj gradskoj zoni podložno kazni od sto evra. Nedavno je kruzerima zabranjeno da pristaju u centru grada.

Ali, poslednji plan mnoge je podigao na uzbunu. Naime, grad hoće da izmesti stotinu čuvenih mini-bordela sa izlozima u novi “erotski centar” na periferiji.

“GRADONAČELNICA JE POLUDELA”

“To je sumanuto”, kaže žena u fluorescentnom pink rublju i crnim štiklama. Otkucava ponoć i Šejla* tek počinje noćnu smenu. Stoji u izlogu koji je obasjan crvenom bojom u jednoj od bočnih uličica četvrti i u neverici odmahuje glavom. “Gradonačelnica je poludela”, kaže dok maše potencijalnom klijentu, tipu u fudbalskom dresu Ajaksa sa džointom u uglu usana.

Gradonačelnica Femke Halsema, prva žena na čelu Amsterdama, želi da izmesti 100 od ukupno oko 250 malih bordela koji su legalni u Holandiji i deo su društva već stotinama godina.

Gradonačelnici Halsemi je to na vrat navalilo čudnovatu koaliciju koja se protivi planovima. Ne bune se samo radnice u prostituciji, već i stanovnici Četvrti crvenih fenjera, ali i četvrti gde bi bordeli trebalo da se premeste. Bune se lokalni trgovci i ugostitelji, organizacije koje se bave jevrejskim nasleđem, škole i muzeji koji žele da sačuvaju jedinstveni komšiluk.

U većini velikih svetskih gradova prostitucija je ilegalna i skrivena, ali u ovom liberalnom delu Amsterdama, ona je naočigled svih. Svega pet minuta peške od glavne železničke stanice ređaju se bordeli sa izlozima u kakvom i Šejla radi. Uz čuvene crvene izloge sa oskudno odevenim ženama, ugnezdilo se više erotskih teatara, gej-barova, bakalnica, restorana, hotela.

“Nema sumnje da Četvrt crvenih fenjera veoma privlači ljude koji samo gledaju seksualne radnice, žele da se slikaju ili naprosto da dođu na žurku”, navodi Marlo Bon, portparolka gradskog veća, u pisanom odgovoru za “Vreme”. Tvrdi da bi izmeštanje bordela smanjilo reku turista u centru grada.

Dve lokacije se razmatraju za gradnju višespratnog kupleraja. Jedna je u elitnom južnom Amsterdamu, druga u bivšem brodogradilištu na severu grada, koje je sada hipsterski i kulturni centar. No, tamošnji stanovnici uopšte nisu oduševljeni – njihove mesne zajednice su se usprotivile planovima grada.

Ako se na kraju sagradi erotski centar po modelu onih u Antverpenu ili Sidneju, bio bi najveći takav u Evropi. Vodilo bi se računa o bezbednosti, a pored javnih kuća, tu bi bile i kulturne ponude za turiste. Ideja grada je, navodno, da i potencijalne mušterije slobodnije dolaze nego u krcatom centru grada, ali da se pre svega zaštite radnice.

“Suština je u visoko kvalitetnim i bezbednim radnim mestima sa sigurnim pristupom, dobrom regulacijom posetilaca i prisustvom ljudi koji o svemu brinu. Tako stvaramo bezbedne prostore za one koji inače rade u veoma nebezbednom ili čak ilegalnom okruženju”, piše Marlo Bon iz gradske uprave.

NIKO NEĆE NA PERIFERIJU

Red Light United, sindikat seksualnih radnica iz Četvrti crvenih fenjera, još pre četiri godine je anketom utvrdio da je 93 odsto članica protiv iseljenja. U martu ove godine, te žene su sa maskama, kako ih niko ne bi prepoznao, protestovale na ulicama sa parolama i crvenim kišobranima, globalnim simbolom solidarnosti među seksualnim radnicama. Demonstrantkinje su tada blokirale ulaz u Gradsku većnicu na reci Amstel protiveći se izmeštanju bordela i tome što im je već sada nametnuto skraćeno radno vreme – do tri ujutru, umesto do šest.

A upravo su ti sati pred zoru najisplativiji – manja je gužva u gradu i mušterije imaju nešto privatnosti, kaže Lusi* (59). Ona se u jednoj uličici četvrti nudi kao pratnja ljudima sa invaliditetom ili teškoćama u razvoju. U toku dana Lusi pak volontira u Centru za informisanje o prostituciji, edukativnom centru pored kalvinističke Stare crkve. Drevna bogomolja potiče s početka 13. veka i najstarija je građevina u Amsterdamu.

Subotom popodne, pre večernje vreve, zvona ove crkve odjekuju nad osunčanim trgovima Četvrti crvenih fenjera. Nedaleko je vrtić u koji idu mnoga lokalna deca. U ovom delu grada, seks, droga i rok-en-rol žive u relativnoj harmoniji sa religijom ili vrtićima. Policajac na biciklu pozdravlja jednu dominikansku prostitutku koja otvara vrata bordela da pripali debelu kubansku cigaru. Izlozi u tom delu četvrti tradicionalno pripadaju damama iz Latinske Amerike.

I sada bi sa tim trebalo da bude gotovo? U Holandiji je prostitucija odavno legalizovana, u nameri da seksualne radnice steknu vlast nad svojom profesijom, da ne budu žrtve trgovine ljudima i rade u dobrim uslovima. Osim čuvenih izloga, legalni su i klasični bordeli, striptiz-barovi ili poručivanje “poslovne pratnje” od licenciranih agencija.

“Niko neće hteti da se seli u nekakav erotski centar jer je ovde već sigurno”, kaže nam Lusi koja je dugo u De Wallenu i namerava da još radi u svom izlogu. “Ovde je najbezbednije raditi. Imaš svoj lokal, vrata ne mogu da se otvore spolja. Mušterija može da uđe samo ako joj mi otvorimo, imamo alarm, a na ulicama su kamere. Ako imaš problem, neko iz kompanije koja najmi prostor odmah dođe jer su tu, u kraju. Uvek ima nekog na ulicama, mnogo je turista.”

Ovu iskusnu ženu brinu lokacije na koje bi bordeli mogli da se izmeste, posebno predlog da to bude stari kruzer u bivšem brodogradilištu. “Tamo postoji samo jedan ulaz i svako bi znao šta radiš kada ideš tamo. A ako se vraćam u četiri ujutru odande, lopovi će me zaskočiti da mi, recimo, otmu minđuše. Ovde je sada lepo što možeš biti anoniman u masi, to važi i za nas i za mušterije.”

U gradskoj upravi razumeju te brige seksualnih radnica, kaže portparolka Bon. Uverava da je “poboljšanje položaja seksualnih radnica” jedan od glavnih ciljeva gradske politike.

Lusi ne veruje u takve priče, posebno jer grad tobože hoće da zaštiti radnice u prostituciji od prekomernog turizma. “Oni valjda misle da će me uvrediti ako pijani muškarac u kostimu u obliku penisa šeta ulicama? Taj od sebe pravi budalu, ali mi ne smeta što izgleda kao kurac. Dakle, gradska uprava nam, u stvari, poručuje šta mi treba da mislimo o sebi: da smo ponižene što stojimo u izlogu u centru grada.”

NIGDE PROSTITUCIJA NIJE SASVIM SIGURNA

Poslednjih decenija rad u prostituciji podvrgnut je nizu strogih pravila. Seksualne radnice moraju biti punoletne, registrovane u trgovačkoj komori, te prolaze redovne zdravstvene preglede. Firme koje im najme sobe moraju strogo da vode računa o papirologiji. Specijalni timovi policije redovno patroliraju, posebno motre na prinudnu prostituciju i trgovinu belim robljem.

“U zemljama gde je naš rad ilegalan moraš se bojati policije. Nemaš nikakva prava – mogu da te hapse, siluju, ucenjuju tebe i porodicu. Ovde je skroz drugačije. Ili će biti kako ja kažem, ili marš od mene. Imamo prava baš zato što je prostitucija legalna”, kaže Lusi.

U Srbiji je, recimo, prostitucija sa one strane zakona. Ali, kako je jednom istražila nevladina organizacija “Atina”, žene koje se bave tim poslom bivaju pet puta češće kažnjavane od muškaraca koji koriste njihove usluge.

No, nije ni u Holandiji sve idealno iako se njen model uzima kao uzor. Kriminolozi sa Univerziteta Tilburg tvrde da legalizacija nije do kraja razbila kriminalne mreže, čak ni prinudno dovođenje žena iz siromašnijih zemalja koje su u kandžama kriminalaca. “Ako pogledate Četvrt crvenih fenjera, većina žena tamo su strankinje, sa veoma krhkim boravišnim statusom u Holandiji. Ne znamo mnogo o njima”, rekla je gradonačelnica Femke Halsema za “Gardijan”. Prema njenim rečima, većina žena je iz istočne Evrope i pod rizikom da bude iskorišćena od strane kriminalnih bandi.

Sve seksualne radnice koje su govorile za “Vreme” kažu da u njihovoj branši u Amsterdamu ima trgovine belim robljem, ali negiraju da se to dešava u Četvrti crvenih fenjera.

“To je bulšit”, smatra Mariska Major (55), bivša prostitutka koja se danas bori za prava koleginica. Ona smatra da gradonačelnica ciljano ističe mračne strane prostitucije predstavljajući sve seksualne radnice kao “žrtve”. “Pogrešno je misliti da sve žene iza ovih izloga imaju neki problem, jer možda je obratno. Ovo je njihova profesija. Poštuj to, kakvo god da im je poreklo ili ekonomska situacija”, kaže Mariska Major.

“Većina radnica iz Četvrti želi da ostane ovde, ali vlasti misle da treba da ih spasu jer nisu spremne da se stave u njihovu kožu. Za njih je skandalozno što ih turisti ovde gledaju”, dodaje ova žena. “Možda vlasti ne bi trebalo da se petljaju u naše poslove, već samo da nas podrže.”

Slično nam kaže i Lusi. “Nije dobro što se predstavlja da se ovde radi iz prinude. Toliko je regulisano i kontrolisano, da je veoma teško u izlog staviti nekog ko to ne želi. Tačno je da ima manje holandskih dama nego nekad i većina jeste iz istočne Evrope. Ali nisu one žrtve trgovine ljudima, nego dolaze jer mogu da rade sigurno i legalno, i da dobro zarade. Sve one imaju nekretnine u Rumuniji!”

OD MORNARSKE RUPE DO SKUPOG KRAJA

Lusi je ubeđena da poduhvat gradske uprave nema nikakve veze sa zaštitom nje i koleginica. Reč je, kaže, o džentrifikaciji centra grada. “Hoće da nas najure odavde. Ako ne odemo same, primoraće nas. Hoće da nam unište živote toliko da same odjebemo odavde.”

Bordeli su stari koliko i grad. U “zlatna” vremena – kada je Amsterdam bio rastući trgovački grad kroz koji su prolazili drvo, cimet, biber, kafa i čaj, a Indonezija bila holandska kolonija – mornari iz celog sveta svraćali su u Četvrt crvenih fenjera.

Ona dugo nije bila okupljalište “finog sveta”, ali su mnogi bili magnetski privučeni tim koloritom. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Kineskom četvrti, koja se nalazi nedaleko od crvenih fenjera, dominirali su narkomani, makroi i bande. Nije dugo trebalo da čuvena džentrifikacija učini svoje.

Stanovi u De Wallenu i okolnim ulicama danas znaju da koštaju i po par miliona evra. Nekada napuštene zgrade polupanih prozora, danas su skupi veganski restorani. Ni cene ni sadržaji nisu više za radničku klasu, koja se odavde maltene sasvim odselila. Među novim stanovnicima mnogi nemaju razumevanja za crvene fenjere i sve što ih okružuje. Zato je 2019. lokalna inicijativa nazvana “Zaustavite ludilo” predala žalbu Gradskom veću tražeći od vlasti da nešto preduzmu. Neki lokalci iz te inicijative noću opominju turiste, traže da budu tiši.

Kako tvrde seksualne radnice i vlasnici kafića, upravo je ta grupa lokalaca podstakla gradske vlasti na plan za iseljenje bordela negde na periferiju. No, sada se okupila druga, veća grupa lokalnih stanovnika koji traže da se jedinstvena kultura četvrti ne dira.

“Ne uništavajte šarm! Četvrt crvenih fenjera ne ide nikuda!”, stoji šarenim slovima na crnom posteru seks-šopa u kojem se mogu naći vibratori i perverzni kostimi. Isti poster je u izlozima mnogih tradicionalnih kafića sa drvenim podovima, prodavnica i restorana u ovoj četvrti.

Slogan sažima ono kako se mnogi u četvrti osećaju. Veruju da bi uklanjanje stotinu bordela do kraja narušilo socijalnu harmoniju ovde. Slažu se da je previše turista, ali naprosto ne vide rešenje u gradnji ogromne javne kuće na obodu grada.

KOME SMETA, NEKA SE SELI

“Nisu dame problem”, kaže Ričard Mulder, barmen iz “Starog mornara”. “Istina je da je ovde veća gužva nego pre, ali to nije zbog njih.” Mulder za masovni turizam krivi jeftine letove i smeštaj.

Saskija koja radi u “Plovidbi”, još jednom ovdašnjem baru, manje bira reči. Gradonačelnicu naziva “opičenom”, a komšijama kojima smetaju buka i smeće poručuje da se odsele drugde.
“Ideja je očajna”, kaže o planovima grada i Teodor van Boven (68), vlasnik lokala koji prodaje sredstva za kontracepciju i lubrikante gej-klubovima, muzičkim festivalima i državnim institucijama za javno zdravlje. U njegovom izlogu su erotska umetnost i stotine raznobojnih kondoma, od kojih neki imaju oblik holandske vetrenjače. Kako kaže Van Boven, nije Amsterdam jedini grad koji guše reke turista. “Nisu seksualne radnice problem, već industrijski turizam. Isti problem imate u Dubrovniku ili Veneciji, a oni nemaju bordele u izlogu ili kofi-šopove.”

Ovaj preduzetnik veruje da grad skriva sopstvenu krivicu. Kaže, posle finansijske krize 2008. parola je bila da se što više unovči turizam. Samo u poslednjih pet godina izgrađeno je 7.700 hotelskih soba, što je povećanje od 25 odsto. Javnim novcem su se finansirale kampanje koje je trebalo da prikažu liberalni Amsterdam “gde turisti mogu da puše travu dok brodare gradskim kanalima, ili da se nabace lepoj Holanđanki tokom posete muzeju”. Grad bi sada to trebalo i da popravi, kaže Van Boven, tako što će kontrolisati masu i pokrenuti kampanje da edukuje bahate turiste.

On nije jedini ko misli da grad samo želi da problem preusmeri drugde. “Ako ljudi iz ovog kraja imenuju probleme, onda vlasti treba da pomognu da se smanji broj turista, a ne da ih samo izmeste”, kaže aktivistkinja Mariska Major.

GRUBO LICE GRADA

U baru “Stari mornar” jedan britanski turista – zbilja neka vrsta “mornara” jer radi kao obezbeđenje na komercijalnim brodovima – smeje se na ideju da bi izmeštanje bordela sprečilo njega i drugare da prave haos u Amsterdamu. Diže kriglu i viče pijanim drugovima: “Hej, hoćemo li dolaziti ako ih pomere?” Svi potvrdno klimaju glavama.

Seksualna radnica Lusi nam kaže da bi turisti uvek trebalo da budu dobrodošli u centar Amsterdama iako se ponekad ponašaju kao rulja. “Grad mora da zadrži i grubo lice. Inače će nestati sve ono što ga čini zabavnim. Postaće dosadni prostor prepun japija i njihovih bicikala sa prikolicama.”

*prava imena poznata redakciji