Američka vežba evakuacije

Drama na američkom Jugu nastavila se prošle nedelje, mada ni posledice uragana Katrina još nisu sanirane. Posle slika užasa iz Nju Orleansa koje su prevazišle scene iz spektakl-filmova o katastrofama, najavljen je sledeći nastavak. Meteorološke službe su krajem prošle nedelje izvestile da se obali Meksičkog zaliva približava novi razorni uragan pete kategorije, pod imenom Rita. Kao i prilikom najave novog nastavka holivudskog serijala, publika je bila sasvim spremna za ono što dolazi. Posle dve nedelje neprestanih medijskih izveštaja o posledicama uragana, novom pozivu za evakuaciju masovno se odazvalo zastrašeno stanovništvo u državama Lujzijana i Teksas.

Za razliku od situacije sa Katrinom, američke vlasti sada su se suočile ne sa problemom nedovoljnog već prevelikog odziva. Evakuisano je više od tri miliona ljudi u izuzetno kratkom roku. To je izazvalo neviđeno zakrčenje saobraćaja, nestašice goriva i mnoge druge organizacione probleme. Mada su vlasti znatno spremnije dočekale novu oluju, a čitavom akcijom rukovodio specijalno obrazovan štab sa predsednikom Džordžom Bušom na čelu, američki mediji ne misle da su spasilačke službe položile popravni ispit. No, može biti da su te ocene prenagljene, pošto je Rita ipak prošla bez ozbiljnijih ljudskih žrtava. Teško da je izmeštanje tri miliona ljudi u roku od dva dana zadatak koji može bez grešaka da obavi bilo koja administracija.

GRADOVI DUŽ OBALE: Uragan Rita stigao je do Teksasa i Lujzijane u subotu ujutru. Na sreću, njegov udar je bio znatno slabiji nego što se očekivalo, ali je ipak podigao talas visine 4,6 metara i poplavio gradove duž morske obale u Lujzijani. Kada je pristigao s mora, uragan se kretao ka istoku i zaobišao najveći grad u Teksasu, Hjuston. Najviše su pogođeni manji gradovi, Port Artur, Lejk Čarls, Bomont i Abevil, gde je poplava dostigla dubinu od tri metra. Električni vodovi su srušeni, drveće iščupano iz zemlje, a automobili razbacani među kućama. No, zahvaljujući pravovremenoj evakuaciji, Rita nije odnela mnogo ljudskih žrtava. Do sada je prijavljen samo jedan smrtni slučaj koji je bio direktna posledica udara uragana. Materijalna šteta je pak ogromna i procenjuje se da je veća od šest milijardi dolara.

Bilo je najavljeno da će Rita direktno udariti grad Galveston, koji se nalazi šest metara ispod nivoa mora. Ovaj grad, približne veličine Kragujevca, potpuno je evakuisan, ali ga je uragan mimoišao, tako da nije pretrpeo štetu kakva se očekivala. Slično se dogodilo i u mnogo većem, milionskom gradu Hjustonu nad kojim je uragan oslabio do snage treće kategorije. Grad je pretrpeo izvesnu štetu, ali je veći deo gradske industrije ostao netaknut. U Nju Orleansu, pak, šteta nije zanemarljiva. Posle Katrine, razorni efekti Rite nadovezali su se na već postojeća oštećenja. Poplava je probila već oslabljene brane, a nivo vode je ponegde porastao do 2,4 metra. Oko 500 ljudi koji su se tek bili vratili u svoje domove ponovo je evakuisano. Nalik na ostale gradove duž obale, u Nju Orleansu je i ovog puta nestalo pijaće vode, struje i sanitarnih sredstava.

Mada izgleda kao da su uragani pretili da dotuku upravo Nju Orleans, najgora situacija je bila u gradiću Livingstonu, koji bi se po veličini mogao uporediti sa Obrenovcem. Pošto nije bilo najavljeno da će uragan udariti u ovaj grad, stanovništvo nije evakuisano. Pri tom, u grad je pristiglo dodatnih šest hiljada ljudi koji su u petak uzaludno bežali pred uraganom da bi ga zapravo sačekali u Livingstonu. Udvostručeno stanovništvo Livingstona našlo se potom u bezizlaznoj situaciji. Hiljade ljudi je u ponedeljak pokušalo da napusti grad, mnogi su ogorčeno želeli da se vrate svojim neoštećenim kućama koje je uragan mimoišao, ali su svi putevi bili zakrčeni. Zagušenje saobraćaja bilo je toliko da je kolona automobila na jedinom izlazu iz grada bila duga čak 24 kilometra. Iz grada se moglo izaći i drugim putem, preko mosta na reci Triniti, ali je on u nedelju ujutru, posle nailaska Rite, zatvoren za saobraćaj. Jedna barža koja je plovila Trinitijem nošena vetrom udarila je u most i znatno ga oštetila, posle čega su ga lokalne vlasti zatvorile.

NAFTA: Pre udara Rite Amerikanci su najviše strahovali da će uragan oštetiti naftnu industriju koja je koncentrisana na američkom jugu. Teksas proizvodi četvrtinu američkog goriva, a Lujzijana trećinu prirodnog gasa. Očekivalo se da će Rita uništiti trećinu naftnih polja i oštetiti 16 od 26 rafinerija u Teksasu, što je razlog novog rasta cene benzina. Evakuisano je oko 745 naftnih bušotina i platformi duž Meksičkog zaliva. Međutim, Rita nije izazvala veća oštećenja američkih naftnih instalacija. Pogođena je jedna rafinerija u Teksasu, dve u Lujzijani i nekoliko iskopina prirodnog gasa.

No, ako cena goriva nije trajno skočila zbog uragana, na američkom jugu privremeno je porasla zbog nestašica. Kada je počela sveopšta evakuacija, saobraćaj je u potpunosti blokiran. „Njujork tajms“ prenosi svedočenja ljudi koji su rastojanja od 50 do 100 kilometara prelazili za 25 do 30 sati putovanja. Na tom putu bilo je nemoguće snabdeti se gorivom, pošto ga je nestalo na benzinskim pumpama duž saobraćajnih pravaca. Mada je prizor dilera nafte na putevima tipično domaći srpski prizor, u Lujzijani i Teksasu su se tokom vikenda pojavili preprodavci koji su tražili deset puta veću cenu za litar benzina. Kada je uragan prošao, vlasti su strahovale da bi se saobraćajna zagušenja mogla ponoviti pri povratku ljudi kućama. Zato je apelovano da građani ne žure kućama. Gradonačelnik Hjustona je rekao da škole i kompanije neće raditi sve do sredine nedelje, tako da nema potrebe za žurbom. Ako se izmesti tri miliona ljudi, za očekivati je i da se ta masa vrati nazad.

Globalno zagrevanje i uragani

Da li se broj prirodnih nepogoda zaista dramatično povećao u poslednje vreme? Posle razaranja koje je krajem prošle godine izazvao cunami u Indoneziji, a broj elementarnih nepogoda se povećao, pojavila se sumnja da su takve pojave posledica globalnog zagrevanja. Ova teorija ponovo je dobila na popularnosti kada je tokom septembra obalu Meksičkog zaliva pogodila serija razornih uragana. Zbog emitovanja ugljen-dioksida i drugih gasova „staklene bašte“ u atmosferu, srednja globalna temperatura na Zemlji povećala se tokom naglog razvoja industrije u poslednjih 150 godina. Zabeleženo je više fenomena kao što su otapanje lednika, pad saliniteta okeana i globalni rast nivoa mora koji potvrđuju da planetarna temperatura zaista raste.

Poslednjih godina odbačene su sve sumnje u postajanje efekta globalnog zagrevanja, a međunarodna zajednica pokušava da primeni protokol iz Kjota, međunarodni ugovor koji bi ograničio emisiju ugljen-dioksida u atmosferu. Ako količina ovog gasa nastavi da raste, a podizanje temperature se ne zaustavi, zaista se mogu očekivati velika pogoršanja klime na Zemlji, a jedna od posledica biće porast broja razornih olujnih vetrova. No, ostalo je pitanje da li se zbog toga već sada povećao broj tropskih ciklona (koji se na Karibima nazivaju uragani, a na Pacifiku tajfuni). Većina klimatologa se doskora nije slagala s tim mišljenjem. Oni su smatrali da najnoviji talas razornih uragana nastaje u sprezi okeana i atmosferskih strujanja kao prirodna posledica šezdesetogodišnjeg ciklusa, a da ljudske aktvnosti nisu uticale na to.

No, ugledni časopis „Sajens“ objavio je sredinom septembra studiju koja pokazuje da postoji veza između globalnog zagrevanja i broja uragana. U tom radu su naučnici sa Tehnološkog instituta „Džordžija“ u Atlanti i iz Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Koloradu analizirali globalnu statistiku tropskih ciklona tokom poslednjih 25 godina. Oni su ispitali satelitske snimke atmosfere i zaključili da raste broj najrazornijih tropskih ciklona. Uragani i tajfuni manje snage pojavljuju se sa ravnomernom učestalošću širom planete, ali je porastao broj uragana četvrte i pete kategorije. U periodu 1975–1989. zabeležena je 171 takva oluja, dok je u periodu 1989–2004. taj broj porastao na 269.

Posle objavljivanja ovih podataka, u stručnoj javnosti pokrenuta je debata o vezi između tropskih ciklona i globalnog zagrevanja. Većina stručnjaka smatra da je period od 25 godina u kome postoje satelitski snimci uragana suviše kratak da bi se dobila bila kakva dobra globalna statistika tropskih ciklona. Popularni magazin „Tajm“ nedavno je anketirao klimatologe u pokušaju da odgovori na ovo pitanje, što je dovelo do zaključka da broj najrazornijih uragana raste. Prema jednoj studiji sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu brzina vetrova se tokom poslednjih 50 godina povećala za 50 odsto. Mnogi podaci pokazuju da je broj razornih olujnih vetrova trenutno porastao, bez obzira da li je to zaista povezano sa globalnim zagrevanjem ili sa prirodnim ciklusom. No, stručnjaci upozoravaju da je u svakom slučaju potrebno smanjiti količinu emisije štetnih gasova. Razorni efekti oluja koje klimatolozi predviđaju zbog rasta globale temperature bi mogli biti mnogo strašniji od Katrine i Rite, a klima na zemlji bi se mogla dramatično izmeniti. Ako se to već nije dogodilo.